2. Мојсијева 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је.
1Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “ʻAlu, pea hiki ʻi heni, ʻa koe mo e kakai ʻaia kuo ke ʻomi mei he fonua ko ʻIsipite, ki he fonua ʻaia naʻaku fuakava ai kia ʻEpalahame, mo ʻAisake, pea kia Sēkope, ʻo pehē, Te u foaki ia ki ho hako:
2И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
2Pea te u fekau ha ʻāngelo ke muʻomuʻa ʻiate koe: pea te u kapusi ʻae kakai Kēnani, mo e kau ʻAmoli, mo e kau Heti, mo e kau Pelesi, ko e kau Hevi, pea mo e kau Sepusi:
3И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
3Mou ʻalu ki he fonua mahu tāfea ʻi he huʻahuhu mo e honi: ka ʻe ʻikai te u ʻalu hake ʻi homou lotolotonga; he ko e kakai kia kekeva koe: telia naʻaku fakaʻauha koe ʻi he hala.”
4А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита.
4¶ Pea ʻi he fanongo ʻae kakai ki he ongoongo kovi ni, naʻa nau tangi: pea naʻe ʻikai ʻai ʻe ha tangata haʻa ne teunga.
5Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
5He naʻe pehē ʻe Sihova kia Mōsese, “Tala ki he fānau ʻa ʻIsileli, koe kakai kia kekeva ʻakimoutolu: Te u ʻalu atu ki loto ʻiate koe ʻi he kemo pe taha, ʻo fakaʻauha koe; ko ia ke ke tukuange ai ʻae ngaahi teunga ʻiate koe, kaeʻoua ke u ʻilo ai ha meʻa ke fai kiate koe.”
6И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
6Pea naʻe vete ʻe he fānau ʻa ʻIsileli ʻenau ngaahi teunga ʻiate kinautolu ʻi he moʻunga ko Holepi.
7А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора.
7Pea naʻe hiki ʻe Mōsese ʻae fale fehikitaki, ʻo fokotuʻu ia ʻi tuaʻā mei he ʻapitanga, ʻo mamaʻo atu mei he ʻapitanga, ʻo ne ui ia ko e Fale fehikitaki ʻoe kakai. Pea naʻe pehē, ko ia kotoa pē naʻe kumi kia Sihova naʻe ʻalu ia kituaʻā ki he fale fehikitaki ʻoe kakai, ʻaia naʻe ʻi tuaʻā mei he ʻapitanga.
8И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
8Pea naʻe pehē, ʻi he ʻalu kituaʻā ʻa Mōsese ki he fale fehikitaki, naʻe tuʻu hake leva ʻae kakai kotoa pē, ʻo tuʻu ʻae tangata taki taha ʻi he matapā ʻo hono fale fehikitaki, ke sio atu kia Mōsese, ke ʻoua ke hū ia ki he fale fehikitaki.
9А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
9Pea ʻi he hū ʻa Mōsese ki he fale fehikitaki, naʻe ʻalu hifo ʻae pou ʻao, pea tuʻu ia ʻi he matapā ʻoe fale fehikitaki, pea alea ʻa Sihova mo Mōsese.
10И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора.
10Pea naʻe mamata ʻe he kakai kotoa pē ki he pou ʻao ʻoku tuʻu ʻi he matapā ʻoe fale fehikitaki: pea naʻe tuʻu hake ʻae kakai kotoa pē ʻo hū, ʻo taki taha ʻae tangata ʻi he matapā ʻo hono fale fehikitaki.
11И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
11Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, ko e mata ki he mata, ʻo hangē ko e lea ʻae tangata ki hono kāinga. Pea naʻe liu mai ia ki he ʻapitanga; he ko hono tauhi, ʻa Siosiua ko e foha ʻo Nuni, ko e tangata talavou, naʻe ʻikai ʻalu ia mei he fale fehikitaki.
12И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.
12¶ Pea naʻe pehē ʻe Mōsese kia Sihova, “Vakai, ʻoku ke pehē mai kiate au, Ke ke ʻohake ʻae kakai ni: pea ʻoku ʻikai te ke fakahā kiate au, pe ko hai ia te ke fekau ke ma ō mo au. Ka kuo ke tala mai, ʻOku ou ʻilo koe ʻi ho hingoa, pea kuo ʻofeina koe ʻi hoku ʻao.
13Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ.
13Pea ko ʻeni, ʻoku ou kole kiate koe, kapau kuo u maʻu ʻae ʻofa ʻi ho ʻao, ke ke fakahā ni kiate au ho hala, koeʻuhi ke u ʻilo koe, pea te u ʻilo ai ʻae ʻofa ʻi ho ʻao: pea ke ʻafioʻi ko e puleʻanga ni ko ho kakai.”
14И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.
14Pea pehē ʻe ia, “Te u ʻalu mo koe, pea te u tuku kiate koe ʻae fiemālie.”
15А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде.
15Pea pehē ʻe ia kiate ia, “Kapau ʻe ʻikai ʻalu ʻa hoʻo ʻafio mo au, ʻoua naʻa ke fetuku hake ʻakimautolu ʻi heni.
16Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.
16He koeʻuhi ʻe ʻilo ni ʻi he ha kuo ʻofeina au mo hoʻo kakai ʻi ho ʻao? ʻIkai ʻi he meʻa ni, ʻi hoʻo ʻalu mo kimautolu? Ko ia te mau mavahe ai, ʻa au mo hoʻo kakai, mei he kakai kotoa pē ʻoku ʻi he funga ʻo māmani.”
17А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
17Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “Te u fai ʻae meʻa ni foki ʻaia kuo ke lea ki ai: he kuo ke maʻu ʻae ʻofa ʻi hoku ʻao, pea ʻoku ou ʻilo koe ʻi ho hingoa.’
18Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју.
18Pea pehē ʻe ia, “ʻOku ou kole kiate koe, fakahā kiate au ho nāunau.’
19А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
19Pea naʻa ne pehē, “Te u fai ke hā atu ʻeku angalelei kotoa pē ʻi ho ʻao, pea te u fakahā ʻae huafa ʻo Sihova ʻi ho ʻao; pea te u ʻofa mataʻatā pe kiate ia ʻoku ou loto ke ʻofa mataʻatā pe ki ai, pea te u ʻaloʻofa kiate ia ʻoku ou loto ke ʻaloʻofa ki ai.
20И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.
20Pea pehē ʻe ia, ʻOku ʻikai te ke mafai ke mamata ki hoku fofonga: he ʻoku ʻikai ha tangata te ne mamata kiate au, pea moʻui.
21И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену.
21Pea pehē ʻe Sihova, Vakai, ʻoku ai ʻae potu ʻoku ofi kiate au, pea te ke tuʻu koe ki he funga maka:
22И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
22Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻi he ʻalu atu ʻa hoku nāunau, te u ai koe ki he mafahi ʻoe maka, pea teu ʻufiʻufi koe ʻaki hoku nima lolotonga ʻeku ʻalu atu:
23Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.
23Pea te u toʻo hoku nima, pea te ke mamata ki hoku tuʻa; ka ko hoku fofonga ʻe ʻikai hā ia.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.