2. Мојсијева 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима,
1Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “ʻAlu kia Felo: he kuo u fakafefeka hono loto, mo e loto ʻo ʻene kau tamaioʻeiki, koeʻuhi ke u fakahā ʻa ʻeku ngaahi fakaʻilonga ni ʻi hono ʻao:
2и да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
2Pea koeʻuhi ke ke tala ʻi he telinga ʻo ho foha, mo e fānau ʻa ho foha, ʻae ngaahi meʻa kuo u fai ʻi ʻIsipite, mo ʻeku ngaahi fakaʻilonga, ʻaia kuo u fai ʻi honau ʻao koeʻuhi ke mou ʻilo ko au ko Sihova.”
3И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
3Pea naʻe ʻalu ʻa Mōsese mo ʻElone kia Felo, ʻo na pehē kiate ia, “ʻOku pehē mai ʻa Sihova ko e ʻOtua ʻoe kakai Hepelū, ‘ʻE tuku afe hoʻo taʻefakavaivai koe ʻi hoku ʻao? Tuku hoku kakai ke ʻalu, koeʻuhi ke nau tauhi au.’
4Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју;
4Pea kapau te ke taʻofi ʻae tukuange ʻo hoku kakai, vakai, te u ʻomi ʻae fanga heʻe ki ho fonua ʻapongipongi:
5и покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
5Pea te nau ʻufiʻufi ʻae funga ʻoe fonua, pea ʻe ʻikai faʻa mamata ʻe ha tokotaha ki he kelekele: pea te nau kai ʻo ʻosi hono toe ʻo ia naʻe hao, ʻaia naʻe toe ʻiate kimoutolu mei he ʻuha maka, pea te nau kai ʻae ʻakau kotoa pē ʻoku tupu ʻi he ngoue kiate kimoutolu:
6И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона.
6Pea te nau fakapito ho ngaahi fale, mo e ngaahi fale ʻo hoʻo kau tamaioʻeiki, mo e ngaahi fale ʻoe kakai ʻIsipite kotoa pē; ʻaia naʻe ʻikai mamata ai ʻa hoʻo ngaahi tamai, pe ko e nau ngaahi kui, talu ʻae ʻaho naʻa nau ʻi he fonua ʻo aʻu ki he ʻaho ni. Pea naʻe tafoki ia ʻo ʻalu mei he ʻao ʻo Felo.”
7А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир?
7Pea pehē ʻe he kau tamaioʻeiki ʻa Felo kiate ia, “ʻE fēfeeʻi hono fuoloa mo e kei ʻiate kitautolu ʻae tangata ni ko e tauhele? Tuku ʻae kau tangata ke ʻalu, koeʻuhi ke nau tauhi ʻa Sihova ko honau ʻOtua: ʻoku teʻeki ai te ke ʻilo kuo ʻauha ʻa ʻIsipite?”
8И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи?
8Pea naʻe toe omi ʻa Mōsese mo ʻElone kia Felo: pea pehē ʻe ia kiate kinaua, “ʻAlu ʻo tauhi ʻa Sihova ko homou ʻOtua: ka ko hai ʻakinautolu ʻe ʻalu?
9А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.
9Pea pehē ʻe Mōsese, Te mau ʻalu mo e mau fānau siʻi mo e mau mātuʻa, mo homau ngaahi foha, mo homau ngaahi ʻofefine, ʻa ʻemau fanga sipi mo ʻemau fanga manu lalahi: he ʻoku tonu ke mau fai ha kātoanga kia Sihova.”
10А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите.
10Pea pehē ʻe ia kiate kinaua, “Ke ʻiate kimoutolu pehē pe ʻa Sihova, ʻo kapau te u tuku ʻakimoutolu ke ʻalu mo hoʻomou fānau iiki: vakai ki ai; he ʻoku ʻi homou ʻao ʻae kovi.”
11Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон.
11“ʻE ʻikai pehē: ka e ʻalu pe ʻakimoutolu ʻoku tangata, pea tauhi ʻa Sihova; he ko ia ne mou kole ki ai.” Pea naʻe kapusi ai ʻakinaua mei he ʻao ʻo Felo.
12Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града.
12¶ Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “Mafao atu ho nima ki he fonua ko ʻIsipite ki he fanga heʻe, koeʻuhi ke nau ʻalu hake ki he fonua ko ʻIsipite, ʻo kai ʻae ʻakau kotoa pē ʻoe fonua, ʻio, ʻaia kotoa pē naʻe hao ʻi he ʻuha maka.”
13И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
13Pea naʻe mafao atu ʻae tokotoko ʻo Mōsese, ki he fonua ko ʻIsipite, pea naʻe ʻomi ʻe Sihova ʻae matangi hahake ki he fonua ʻi he ʻaho ko ia, pea mo e pō kotoa ko ia; pea kuo pongipongi ai, naʻe ʻomi ʻe he matangi hahake ʻae fanga heʻe.
14И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих.
14Pea naʻe ʻalu hake ʻae fanga heʻe ki he potu fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite, ʻo tuʻu ʻi he ngaahi potu kotoa pē ʻo ʻIsipite; ko e meʻa fakamamahi ʻaupito: naʻe ʻikai ha fanga heʻe pehē ʻi muʻa, pea ʻe ʻikai ha toe heʻe pehē ʻamui.
15И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској.
15He naʻa nau ʻufiʻufi ʻae funga fonua kotoa pē, ko ia naʻe fakapoʻuli ai ʻae fonua: pea naʻe kai ʻae ʻakau kotoa pē ʻoe fonua, mo e fua kotoa pē ʻoe ngaahi ʻakau naʻe toe ʻi he ʻuha maka: pea naʻe ʻikai ha meʻa mata ʻe toe ʻi he ngaahi ʻakau pe ʻi he ngaahi louʻakau ʻoe ngoue, ʻi he fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite.
16Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама.
16¶ Pea naʻe fekau fakatoʻotoʻo ʻe Felo ke haʻu ʻa Mōsese mo ʻElone; ʻo ne pehē, “Kuo u fai angahala kia Sihova, ko homou ʻOtua, pea mo kimoua.
17Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт.
17Pea ko ʻeni, ʻoku ou kole kiate koe, fakamolemole ʻeku angahala ʻi he meʻa ni pe taha, pea fakakolekole kia Sihova ko homou ʻOtua, koeʻuhi ke ne ʻave pe ʻiate au ʻae mate ni.”
18И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
18Pea naʻe ʻalu ia mei he ʻao ʻo Felo, ʻo hū kia Sihova.
19И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској.
19Pea liliu ʻe Sihova ʻae fuʻu matangi mālohi mei lulunga, ʻaia naʻa ne ʻave ʻae fanga heʻe, ʻo lī ia ki he tahi Kulokula; naʻe ʻikai ke toe ha heʻe ʻe taha ʻi he potu fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite.
20Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.
20Ka naʻe fakafefeka ʻe Sihova ʻae loto ʻo Felo, pea naʻe ʻikai te ne tuku ʻae fānau ʻa ʻIsileli ke ʻalu.
21И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати.
21¶ Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “Mafao hake ho nima ki langi, koeʻuhi he hoko ai ʻae fakapoʻuli ki he fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite, ʻio, ʻae poʻuli matolu.”
22И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана.
22Pea naʻe mafao hake hono nima ʻe Mōsese ki langi; pea hoko ʻae poʻuli matolu ʻi he fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite ʻi he ʻaho ʻe tolu:
23Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.
23Naʻe ʻikai te nau femātaaki ʻakinautolu, pea naʻe ʻikai tuʻu hake ha tokotaha mei hono potu ʻi he ʻaho ʻe tolu: ka naʻe māmangia ʻae fānau ʻa ʻIsileli ʻi honau ngaahi nofoʻanga.
24Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама.
24¶ Pea naʻe ui ʻe Felo kia Mōsese, ʻo ne pehē, “Mou ʻalu, ʻo tauhi ʻa Sihova: kae tuku hoʻomou fanga sipi, mo e fanga manu lalahi; kae ʻalu hoʻomou ngaahi fānau siʻi mo kimoutolu.”
25А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом;
25Pea naʻe pehē ʻe Mōsese, “Ka te ke tuku mai ʻae ngaahi feilaulau foki mo e ngaahi feilaulau tutu, koeʻuhi ke mau feilaulau ʻaki kia Sihova ko homau ʻOtua.
26зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
26ʻE ʻalu ʻemau fanga manu mo kimautolu ʻe ʻikai tuku ki mui ha pesipesi pe taha koeʻuhi te mau toʻo mei ai ʻaia te mau tauhi ʻaki ʻa Sihova ko homau ʻOtua: pea ʻoku ʻikai te mau ʻilo pau, ʻaia te mau tauhi ʻaki ʻa Sihova, kaeʻoua ke mau hoko ki ai.”
27Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.
27¶ Ka naʻe fakafefeka ʻe Sihova ʻae loto ʻo Felo, pea naʻe ʻikai te ne tukuange ʻakinautolu ke ʻalu.
28И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.
28Pea talaange ʻe Felo kiate ia, “ʻAlu koe ʻiate au, vakai kiate koe, ʻoua naʻa ke toe sio ki hoku mata; he ko e ʻaho ko ia te ke mamata ai ki hoku mata te ke mate.”
29А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.
29Pea pehē ʻe Mōsese, “Kuo ke lea lelei, ʻe ʻikai te u toe mamata ki ho mata.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.