2. Мојсијева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А Мојсије пасаше стадо Јотору тасту свом, свештенику мадијанском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.
1Pea ko eni, naʻe tauhi ʻe Mōsese ʻae fanga manu ʻa ʻene tamai ʻi he fono ko Setelo, ko e taulaʻeiki ʻo Mitiane: pea naʻa ne tataki atu ʻae fanga manu ki he tukuʻuta ʻoe toafa, ʻo aʻu ki he moʻunga ʻoe ʻOtua, ki Holepi.
2И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева.
2Pea naʻe hā mai ʻae ʻāngelo ʻa Sihova kiate ia ʻi he ulo afi ʻi he lotolotonga ʻoe ʻuluʻakau: pea sio ia, pea vakai, naʻe ulo ʻae ʻuluʻakau ʻi he afi, ka naʻe ʻikai ʻosi ai ʻae ʻuluʻakau.
3И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.
3Pea pehē ʻe Mōsese, “Ko eni, te u afe atu ʻo mamata ki he meʻa lahi ni, pe ko e hā ʻoku ʻikai vela ai ʻae ʻuluʻakau.”
4А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме.
4Pea naʻe ʻafioʻi ʻe Sihova ki heʻene afe ke mamata, pea folofola ʻae ʻOtua kiate ia mei he lotolotonga ʻoe ʻuluʻakau, ʻo pehē, “Mōsese, Mōsese.” Pea pehē ʻe ia, “Ko au eni.”
5А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.
5Pea pehē ʻe ia, ‘ʻOua naʻa ke ofi mai ki heni; toʻo ho topuvaʻe mei ho vaʻe, he ko e potu ʻoku ke tuʻu ai ko e kelekele tapu.”
6Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога.
6Pea naʻa ne pehē foki, “Ko au ko e ʻOtua ʻo hoʻo tamai, ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, ko e ʻOtua ʻo ʻAisake, pea ko e ʻOtua ʻo Sēkope.” Pea naʻe fufū ʻe Mōsese hono mata; he naʻe manavahē ia ke sio atu ki he ʻOtua.
7И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.
7¶ Pea naʻe pehē ʻe Sihova, “Ko e moʻoni kuo u mamata ki he mamahi ʻa hoku kakai, ʻaia ʻoku ʻi ʻIsipite, pea kuo u ongoʻi ʻenau tangi ko e meʻa ʻi honau kau enginaki ngāue: pea ʻoku ou ʻiloʻi ʻenau ngaahi mamahi:
8И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.
8Pea kuo u ʻalu hifo ke fakamoʻui ʻakinautolu mei he nima ʻoe kakai ʻIsipite, pea ke ʻomi ʻakinautolu mei he fonua ko ia ki ha fonua lelei mo lahi, ko e fonua ʻoku mahu tāfea ʻi he huʻahuhu mo e honi; ki he fonua ʻoe kau Kēnani mo e kau Heti, mo e kau ʻAmoli, mo e kau Pelesi, mo e kau Hevi, mo e kau Sepusi.
9И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци.
9Pea ko eni, vakai, ko e tangi ʻae fānau ʻa ʻIsileli kuo ongo mai kiate au: pea kuo u mamata foki ki he mamahi ʻaia ʻoku fakamamahi ʻaki ʻakinautolu ʻe he kakai ʻIsipite.
10Сада хајде да те пошаљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.
10Pea ko eni, ke ke haʻu, pea te u fekau koe kia Felo, koeʻuhi ke ke ʻomi hoku kakai ko e fānau ʻa ʻIsileli mei ʻIsipite.”
11А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?
11Pea pehēange ʻe Mōsese ki he ʻOtua, “Ko hai au, koeʻuhi ke u ʻalu kia Felo, pea koeʻuhi ke u ʻomi ʻae fānau ʻa ʻIsileli mei ʻIsipite?”
12А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.
12Pea pehē ʻe ia, “Ko e moʻoni, Te u ʻiate koe; pea ko e fakaʻilonga eni kiate koe, kuo u fekauʻi koe: Hili haʻo ʻomi ʻae kakai mei ʻIsipite, te mou tauhi ʻae ʻOtua ʻi he moʻunga ni.”
13А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати?
13Pea pehēange ʻe Mōsese ki he ʻOtua, “Vakai, ʻo kau ka hoko atu ki he fānau ʻa ʻIsileli, pea u pehē kiate kinautolu, ‘Ko e ʻOtua ʻo hoʻomou ngaahi tamai kuo ne fekau au kiate kimoutolu; pea te nau pehē mai kiate au, ‘Ko hai hono huafa?’ Pea ko e hā te u tala kiate kinautolu?”
14А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама.
14Pea pehē ʻe he ʻOtua kia Mōsese, “KO AU, KO E KO AU: pea pehē ʻe ia, Te ke lea pehē ki he fānau ʻa ʻIsileli, ‘Kuo fekau au ʻe he KO AU kiate kimoutolu.’”
15И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено.
15Pea toe pehē ʻe he ʻOtua kia Mōsese, “Pea ke lea ʻo pehē ki he fānau ʻa ʻIsileli, Ko Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻomou ngaahi tamai, ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, ko e ʻOtua ʻo ʻAisake, mo e ʻOtua ʻo Sēkope, kuo ne fekau au kiate kimoutolu: ko hoku huafa eni ke taʻengata, pea ko hoku fakaʻilonga eni ki he ngaahi toʻutangata kotoa pē.
16Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру.
16ʻAlu, ʻo fakataha ʻae kau mātuʻa ʻo ʻIsileli, mo ke pehē kiate kinautolu, ‘Ko Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻomou ngaahi tamai, ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, ʻo ʻAisake, mo Sēkope, naʻe hā mai ia kiate au, ʻo ne pehē mai, ‘Kuo u ʻaʻahi atu moʻoni kiate kimoutolu, ʻo mamata ki he meʻa ʻoku fai kiate kimoutolu ʻi ʻIsipite.’
17Па рекох: Извешћу вас из невоље мисирске у земљу хананејску и хетејску и аморејску и ферезејску и јевејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед.
17Pea ne u pehē, ‘Te u ʻomi ʻakimoutolu mei he ngaahi mamahi ʻo ʻIsipite, ki he fonua ʻoe kau Kēnani, mo e kau Heti, mo e kau ʻAmoli, mo e kau Pelesi, mo e kau Hevi, mo e kau Sepusi, ki he fonua ʻoku mahu tāfea ʻi he huʻahuhu mo e honi.’
18И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине израиљске отићи к цару мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог јеврејски срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом.
18“Pea te nau tokanga ki ho leʻo: pea te ke haʻu, ʻa koe mo e kau mātuʻa ʻo ʻIsileli ki he tuʻi ʻo ʻIsipite, pea te mou lea kiate ia, ‘Ko Sihova ko e ʻOtua ʻoe kakai Hepelū kuo haʻu kiate kimautolu: pea ko eni, ʻoku mau kole kiate koe, tuku ke mau ʻalu ʻi he fonongaʻanga ʻoe ʻaho ʻe tolu ki he toafa, koeʻuhi ke mau fai ʻae feilaulau kia Sihova ko homau ʻOtua.’
19А ја знам да вам неће допустити цар мисирски да изађете без руке крепке.
19Pea ʻoku ou ʻilo pau ʻe ʻikai fie tukuange ʻakimoutolu ʻe he tuʻi ʻo ʻIsipite ke mou ʻalu, ka ʻi he nima mālohi.
20Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свим чудесима својим, која ћу учинити у њему: и после ће вас пустити.
20Pea te u mafao atu hoku nima ʻo taaʻi ʻa ʻIsipite ʻaki ʻa ʻeku ngaahi meʻa mana kotoa pē, ʻaia te u fai ʻi he lotolotonga ʻo ia: pea hili ia, te ne toki tuku ke mou ʻalu.
21И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;
21“Pea te u fakaʻofeina ʻae kakai ni ʻi he ʻao ʻoe kakai ʻIsipite: pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻoka mou ka ʻalu, ʻe ʻikai te mou ʻalu masiva.
22него ће свака жена заискати у суседе своје и у домаћице своје накита сребрног и накита златног и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и опленићете Мисир.
22Ka ʻe kole ʻae fefine kotoa pē ki hono kaungāʻapi, pea mo ia ʻoku ʻāunofo ʻi hono fale, ʻae ngaahi teunga siliva, mo e teunga koula, mo e ngaahi kofu: pea te mou ʻai ia ki homou ngaahi foha, pea ki homou ngaahi ʻofefine; pea te mou fakamasivaʻi ʻae kakai ʻIsipite.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.