2. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече Господ Мојсију: Истеши себи две плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тим плочама речи које су биле на првим плочама, које си разбио.
1Домнул а зис луй Мойсе: „Тае доуэ табле де пятрэ ка челе динтый ши Еу вой скрие пе еле кувинтеле каре ерау пе таблеле динтый, пе каре ле-ай сфэрымат.
2И буди готов за сутра да рано изађеш на гору синајску, и станеш преда ме на врх горе.
2Фий гата дис-де-диминяцэ ши суе-те де диминяцэ пе мунтеле Синай; сэ стай аколо ынаинтя Мя, пе вырфул мунтелуй.
3Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе.
3Нимень сэ ну се суе ку тине ши нимень сэ ну се арате пе тот мунтеле, ши нич бой, нич ой сэ ну паскэ пе лынгэ мунтеле ачеста.”
4И истеса Мојсије две плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене.
4Мойсе а тэят доуэ табле де пятрэ ка ши челе динтый; с-а скулат дис-де-диминяцэ ши с-а суит пе мунтеле Синай, дупэ кум ый порунчисе Домнул, ши а луат ын мынэ челе доуэ табле де пятрэ.
5А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ.
5Домнул С-а коборыт ынтр-ун нор, а стат аколо лынгэ ел ши а ростит Нумеле Домнулуй.
6Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.
6Ши Домнул а трекут пе динаинтя луй ши а стригат: „Домнул Думнезеу есте ун Думнезеу плин де ындураре ши милостив, ынчет ла мыние, плин де бунэтате ши крединчошие,
7Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога, и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена.
7каре Ышь цине драгостя пынэ ын мий де нямурь де оамень, яртэ фэрэделеӂя, рэзврэтиря ши пэкатул, дар ну сокотеште пе чел виноват дрепт невиноват ши педепсеште фэрэделеӂя пэринцилор ын копий ши ын копиий копиилор лор пынэ ла ал трейля ши ал патруля ням!”
8А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,
8Ындатэ, Мойсе с-а плекат пынэ ла пэмынт ши с-а ынкинат.
9и рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат: и опрости нам безакоње наше и грех наш, и узми нас за наследство.
9Ел а зис: „Доамне, дакэ ам кэпэтат тречере ынаинтя Та, Те рог сэ мерӂь ын мижлокул ностру, Доамне; попорул ачеста есте ын адевэр ун попор ынкэпэцынат, дар яртэ-не фэрэделеӂиле ши пэкателе ноастре ши я-не ын стэпыниря Та!”
10А Он рече: Ево постављам завет; пред целим народом твојим учинићу чудеса, која нису учињена нигде на земљи ни у коме народу, и видећете дело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно шта ћу ја учинити с тобом.
10Домнул а рэспунс: „Ятэ, Еу фак ун легэмынт. Вой фаче ын фаца ынтрегулуй попор минунь каре н-ау авут лок ын ничо царэ ши ла ничун ням; тот попорул каре есте ын журул тэу ва ведя лукраря Домнулуй ши прин тине вой фаче лукрурь ынфрикошате.
11Држи шта ти данас заповедам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
11Я сяма ла чея че-ць порунческ азь. Ятэ, вой изгони динаинтя та пе амориць, канааниць, хетиць, ферезиць, хевиць ши иебусиць.
12Чувај се да не хваташ вере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.
12Сэ ну кумва сэ фачь легэмынт ку локуиторий цэрий унде ай сэ интри, ка сэ ну фие о курсэ пентру тине, дакэ вор локуи ын мижлокул тэу.
13Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исеците.
13Димпотривэ, сэ ле дэрымаць алтареле, сэ ле сфэрымаць стылпий идолешть ши сэ ле трынтиць ла пэмынт идолий.
14Јер не ваља да се клањаш другом Богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ.
14Сэ ну те ынкинь ынаинтя унуй алт думнезеу; кэч Домнул се нумеште ӂелос, есте ун Думнезеу ӂелос.
15Немој хватати вере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове.
15Фереште-те сэ фачь легэмынт ку локуиторий цэрий, ка ну кумва, курвинд ынаинтя думнезеилор лор ши адукынду-ле жертфе, сэ те пофтяскэ ши пе тине ши сэ мэнынчь дин жертфеле лор;
16И да не би кћерима њиховим женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховим.
16ка ну кумва сэ ей дин фетеле лор невесте фиилор тэй ши, астфел, фетеле лор, курвинд ынаинтя думнезеилор лор, сэ тыраскэ ши пе фиий тэй сэ курвяскэ ынаинтя думнезеилор лор.
17Ливене богове не гради себи.
17Сэ ну-ць фачь ун думнезеу турнат.
18Празник пресних хлебова држи; седам дана једи пресне хлебове, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тог месеца изашао из Мисира.
18Сэ ций Сэрбэтоаря Азимилор: тимп де шапте зиле, ла время хотэрытэ, ын луна спичелор, сэ мэнынчь азиме, кум ць-ам порунчит, кэч ын луна спичелор ай ешит дин Еӂипт.
19Све што отвара материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвара материцу, говече или ситна стока.
19Орьче ынтый нэскут есте ал Меу, кяр орьче ынтый нэскут де парте бэрбэтяскэ дин турмеле де вачь сау де ой.
20Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и сваког првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном.
20Сэ рэскумперь ку ун мел пе ынтыюл нэскут ал мэгэрицей, яр дакэ ну-л рэскумперь, сэ-й фрынӂь гытул. Сэ рэскумперь пе орьче ынтый нэскут ал фиилор тэй ши сэ ну те ынфэцишезь ку мыниле гоале ынаинтя Мя.
21Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.
21Шасе зиле сэ лукрезь, яр ын зиуа а шаптя сэ те одихнешть; сэ те одихнешть, кяр ын время аратулуй ши а сечератулуй.
22Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године.
22Сэ ций Сэрбэтоаря Сэптэмынилор, а челор динтый роаде дин сечеришул грыулуй, ши Сэрбэтоаря Стрынӂерий Роаделор ла сфыршитул анулуй.
23Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим.
23Де трей орь пе ан, тоць чей де парте бэрбэтяскэ сэ се ынфэцишезе ынаинтя Домнулуй Думнезеу, Думнезеул луй Исраел.
24Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожелети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години.
24Кэч вой изгони нямуриле динаинтя та ши-ць вой ынтинде хотареле ши нимень ну-ць ва пофти цара ын тимпул кынд те вей суи де трей орь пе ан ка сэ те ынфэцишезь ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй тэу.
25Немој приносити крв од жртве моје уз хлебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе.
25Сэ н-адучь ку пыне доспитэ сынӂеле добитокулуй жертфит ын чинстя Мя, ши карня дин жертфа празникулуй Паштелор сэ ну фие цинутэ ын тимпул нопций пынэ диминяца.
26Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јаре у млеку мајке његове.
26Сэ адучь ын каса Домнулуй Думнезеулуй тэу пырга челор динтый роаде але пэмынтулуй. Едул сэ ну-л фербь ын лаптеле мамей луй.”
27И рече Господ Мојсију: Напиши себи те речи; јер по тим речима учиних завет с тобом и с Израиљем.
27Домнул а зис луй Мойсе: „Скрие-ць кувинтеле ачестя, кэч пе темеюл ачестор кувинте ынкей легэмынт ку тине ши ку Исраел!”
28И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче речи завета, десет речи.
28Мойсе а стат аколо ку Домнул патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць. Н-а мынкат делок пыне ши н-а бэут делок апэ. Ши Домнул а скрис пе табле кувинтеле легэмынтулуй, Челе Зече Порунчь.
29И кад Мојсије силажаше с горе синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим.
29Мойсе с-а коборыт де пе мунтеле Синай ку челе доуэ табле але мэртурией ын мынэ. Кынд се кобора де пе мунте, ну штия кэ пеля фецей луй стрэлучя, пентру кэ ворбисе ку Домнул.
30И виде Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се светли кожа на лицу, и не смеше приступити к њему.
30Аарон ши тоць копиий луй Исраел с-ау уйтат ла Мойсе ши ятэ кэ пеля фецей луй стрэлучя ши се темяу сэ се апропие де ел.
31Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије.
31Мойсе й-а кемат; Аарон ши тоць фрунташий адунэрий с-ау ынторс ла ел, ши ел ле-а ворбит.
32Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповеди им све што му каза Господ на гори синајској.
32Дупэ ачея, тоць копиий луй Исраел с-ау апропият, ши ел ле-а дат тоате порунчиле, пе каре ле примисе де ла Домнул пе мунтеле Синай.
33А кад им Мојсије изговори, застре лице своје покривалом.
33Кынд а ынчетат сэ ле ворбяскэ, шь-а пус о марамэ пе фацэ.
34Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с Њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевим шта му се заповедаше.
34Кынд интра Мойсе ынаинтя Домнулуй ка сэ-Й ворбяскэ, ышь скотя марама пынэ че ешя; яр кынд ешя, спуня копиилор луй Исраел че и се порунчисе.
35Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим.
35Копиий луй Исраел се уйтау ла фаца луй Мойсе ши ведяу кэ пеля фецей луй стрэлучя, ши Мойсе ышь пуня ярэшь марама пе фацэ пынэ че интра ка сэ ворбяскэ ку Домнул.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.