2. Мојсијева 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече Господ Мојсију говорећи:
1Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
2Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.
2„Пуне-Мь деопарте ка сфынт пе орьче ынтый нэскут, пе орьче ынтый нэскут динтре копиий луй Исраел, атыт динтре оамень, кыт ши динтре добитоаче: есте ал Меу.”
3И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.
3Мойсе а зис попорулуй: „Адучеци-вэ аминте де зиуа ачаста, кынд аць ешит дин Еӂипт, дин каса робией, кэч ку мынэ путерникэ в-а скос Домнул де аколо. Сэ ну мынкаць пыне доспитэ.
4Данас излазите, месеца Авива;
4Астэзь ешиць, ын луна спичелор.
5па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;
5Кынд те ва дуче Домнул ын цара канааницилор, хетицилор, аморицилор, хевицилор ши иебусицилор, пе каре а журат пэринцилор тэй кэ ць-о ва да, царэ унде курӂе лапте ши мьере, сэ ций урмэтоаря службэ ын луна ачаста.
6седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи.
6Тимп де шапте зиле, сэ мэнынчь азиме, ши ын зиуа а шаптя, сэ фие о сэрбэтоаре ын чинстя Домнулуй.
7Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.
7Ын тимпул челор шапте зиле, сэ мынкаць азиме; сэ ну се вадэ ла тине нимик доспит, нич алуат, пе тоатэ ынтиндеря цэрий тале.
8И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
8Сэ спуй атунч фиулуй тэу: ‘Ачаста есте спре помениря челор че а фэкут Домнул пентру мине, кынд ам ешит дин Еӂипт.’
9И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира.
9Сэ-ць фие ка ун семн пе мынэ ши ка ун семн де адучере аминте пе фрунте, ынтре окий тэй, пентру ка Леӂя Домнулуй сэ фие тотдяуна ын гура та; кэч ку мынэ путерникэ те-а скос Домнул дин Еӂипт.
10Зато врши закон овај на време, од године до године.
10Сэ ций порунка ачаста ла время хотэрытэ, дин ан ын ан.
11И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,
11Кынд те ва адуче Домнул ын цара канааницилор, кум а журат цие ши пэринцилор тэй, ши кынд ць-о ва да,
12одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу.
12сэ ынкинь Домнулуй пе орьче ынтый нэскут, кяр пе орьче ынтый нэскут дин вителе пе каре ле вей авя: орьче парте бэрбэтяскэ есте а Домнулуй.
13А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи.
13Сэ рэскумперь ку ун мел пе орьче ынтый нэскут ал мэгэрицей, яр дакэ ну-л вей рэскумпэра, сэ-й фрынӂь гытул. Сэ рэскумперь, де асеменя, пе орьче ынтый нэскут де парте бэрбэтяскэ динтре фиий тэй.
14А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.
14Ши кынд те ва ынтреба фиул тэу ынтр-о зи: ‘Че ынсямнэ лукрул ачеста?’ сэ-й рэспунзь: ‘Прин мына Луй чя атотпутерникэ, Домнул не-а скос дин Еӂипт, дин каса робией;
15Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.
15ши, фииндкэ Фараон се ынкэпэцына ши ну воя сэ не ласе сэ плекэм, Домнул а оморыт пе тоць ынтыий нэскуць дин цара Еӂиптулуй, де ла ынтыий нэскуць ай оаменилор пынэ ла ынтыий нэскуць ай добитоачелор. Ятэ де че адук жертфэ Домнулуй пе орьче ынтый нэскут де парте бэрбэтяскэ ши рэскумпэр пе орьче ынтый нэскут динтре фиий мей.
16И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.
16Сэ-ць фие ка ун семн пе мынэ ши ка ун семн де адучере аминте пе фрунте, ынтре окь, кэч прин мына Луй атотпутерникэ не-а скос Домнул дин Еӂипт.’”
17А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
17Дупэ че Фараон а лэсат пе попор сэ плече, Думнезеу ну л-а дус пе друмул каре дэ ын цара филистенилор, мэкар кэ ера май апроапе, кэч а зис Думнезеу: „С-ар путя сэ-й парэ рэу попорулуй вэзынд рэзбоюл ши сэ се ынтоаркэ ын Еӂипт.”
18Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске.
18Чи Думнезеу а пус пе попор сэ факэ ун окол пе друмул каре дуче спре пустиу, спре Маря Рошие. Копиий луй Исраел ау ешит ынармаць дин цара Еӂиптулуй.
19И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.
19Мойсе а луат ку ел оаселе луй Иосиф; кэч Иосиф пусесе пе фиий луй Исраел сэ журе, зикынд: „Кынд вэ ва черчета Думнезеу, сэ луаць ку вой оаселе меле де аич.”
20Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње.
20Ау плекат дин Сукот ши ау тэбэрыт ла Етам, ла марӂиня пустиулуй.
21А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.
21Домнул мерӂя ынаинтя лор: зиуа ынтр-ун стылп де нор, ка сэ-й кэлэузяскэ пе друм, яр ноаптя ынтр-ун стылп де фок, ка сэ-й луминезе, пентру ка сэ мяргэ ши зиуа, ши ноаптя.
22И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу.
22Стылпул де нор ну се депэрта динаинтя попорулуй ын тимпул зилей, нич стылпул де фок, ын тимпул нопций.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.