2. Мојсијева 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
1Атунч, Мойсе ши копиий луй Исраел ау кынтат Домнулуй кынтаря ачаста. Ей ау зис: „Вой кынта Домнулуй, кэч Шь-а арэтат слава: А нэпустит ын маре пе кал ши пе кэлэрец.
2Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.
2Домнул есте тэрия мя ши темеюл кынтэрилор меле де лаудэ: Ел м-а скэпат. Ел есте Думнезеул меу: пе Ел Ыл вой лэуда. Ел есте Думнезеул татэлуй меу: пе Ел Ыл вой прямэри.
3Господ је велик ратник; име му је Господ.
3Домнул есте ун рэзбойник витяз: Нумеле Луй есте Домнул.
4Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
4Ел а арункат ын маре кареле луй Фараон ши оастя луй; Луптэторий луй алешь ау фост ынгициць ын Маря Рошие.
5Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.
5Й-ау акоперит валуриле Ши с-ау коборыт ын фундул апелор, ка о пятрэ.
6Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.
6Дряпта Та, Доамне, шь-а фэкут веститэ тэрия; Мына Та чя дряптэ, Доамне, а здробит пе врэжмашь.
7И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.
7Прин мэримя мэрецией Тале, Ту трынтешть ла пэмынт пе врэжмаший Тэй; Ыць дезлэнцуй мыния Ши еа-й мистуе ка пе о трестие.
8Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.
8Ла суфларя нэрилор Тале, с-ау ынгрэмэдит апеле, С-ау ридикат талазуриле ка ун зид Ши с-ау ынкегат валуриле ын мижлокул мэрий.
9Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.
9Врэжмашул зичя: ‘Ый вой урмэри, ый вой ажунӂе, Вой ымпэрци прада де рэзбой; Мэ вой рэзбуна пе ей, Вой скоате сабия ши-й вой нимичи ку мына мя!’
10Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
10Дар Ту ай суфлат ку суфларя Та Ши маря й-а акоперит; Ка плумбул с-ау афундат Ын адынчимя апелор.
11Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
11Чине есте ка Тине ынтре думнезей, Доамне? Чине есте ка Тине минунат ын сфинцение, Богат ын фапте де лаудэ Ши фэкэтор де минунь?
12Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
12Ту Ць-ай ынтинс мына дряптэ, Ши й-а ынгицит пэмынтул.
13Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.
13Прин ындураря Та, Ту ай кэлэузит Ши ай избэвит пе попорул ачеста, Яр прин путеря Та ыл ындрепць Спре локашул сфинценией Тале.
14Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.
14Попоареле вор афла лукрул ачеста ши се вор кутремура: Апукэ гроаза пе филистень,
15Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.
15Се ынспэймынтэ кэпетенииле Едомулуй Ши ун тремур апукэ пе рэзбойничий луй Моаб. Тоць локуиторий Канаанулуй лешинэ де ла инимэ.
16Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.
16Ый ва апука тяма ши спайма; Яр вэзынд мэреция брацулуй Тэу, Вор ста муць ка о пятрэ, Пынэ ва трече попорул Тэу, Доамне! Пынэ ва трече Попорул пе каре Ци л-ай рэскумпэрат.
17Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.
17Ту ый вей адуче ши-й вей ашеза пе мунтеле моштенирий Тале, Ын локул пе каре Ци л-ай прегэтит ка локаш, Доамне, Ла Темплул пе каре мыниле Тале л-ау ынтемеят, Доамне!
18Господ ће царовати довека.
18Ши Домнул ва ымпэрэци ын вяк ши ын вечь де вечь.
19Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.
19Кэч каий луй Фараон, кареле ши кэлэреций луй ау интрат ын маре, Ши Домнул а адус песте ей апеле мэрий; Дар копиий луй Исраел ау мерс ка пе ускат прин мижлокул мэрий.”
20И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.
20Мария, пророчица, сора луй Аарон, а луат ын мынэ ун тимпан ши тоате фемеиле ау венит дупэ еа ку тимпане ши жукынд.
21И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
21Мария рэспундя копиилор луй Исраел: „Кынтаць Домнулуй, кэч Шь-а арэтат слава: А нэпустит ын маре пе кал ши пе кэлэрец.”
22Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.
22Мойсе а порнит пе Исраел де ла Маря Рошие. Ау апукат ынспре пустиул Шур ши, дупэ трей зиле де мерс ын пустиу, н-ау гэсит апэ.
23Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.
23Ау ажунс ла Мара, дар н-ау путут сэ бя апэ дин Мара, пентру кэ ера амарэ. Де ачея локул ачела а фост нумит Мара.
24Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?
24Попорул а кыртит ымпотрива луй Мойсе, зикынд: „Че авем сэ бем?”
25И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.
25Мойсе а стригат кэтре Домнул, ши Домнул й-а арэтат ун лемн, пе каре л-а арункат ын апэ. Ши апа с-а фэкут дулче. Аколо а дат Домнул попорулуй леӂь ши порунчь ши аколо л-а пус ла ынчеркаре.
26И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
26Ел а зис: „Дакэ вей аскулта ку луаре аминте гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу, дакэ вей фаче че есте бине ынаинтя Луй, дакэ вей аскулта де порунчиле Луй ши дакэ вей пэзи тоате леӂиле Луй, ну те вой лови ку ничуна дин болиле ку каре ам ловит пе еӂиптень, кэч Еу сунт Домнул, каре те виндекэ.”
27И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.
27Ау ажунс ла Елим, унде ерау доуэспрезече извоаре де апэ ши шаптезечь де финичь. Ши ау тэбэрыт аколо, лынгэ апэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.