2. Мојсијева 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.
1Тоатэ адунаря копиилор луй Исраел а плекат дин Елим ши ау ажунс ын пустиул Син, каре есте ынтре Елим ши Синай, ын а чинчспрезечя зи а луний а доуа, дупэ еширя лор дин цара Еӂиптулуй.
2И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,
2Ши тоатэ адунаря копиилор луй Исраел а кыртит ын пустиул ачела ымпотрива луй Мойсе ши Аарон.
3и рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.
3Копиий луй Исраел ле-ау зис: „Кум де н-ам мурит ловиць де мына Домнулуй ын цара Еӂиптулуй, кынд шедям лынгэ оалеле ноастре ку карне, кынд мынкам пыне де не сэтурам? Кэч не-аць адус ын пустиул ачеста ка сэ фачець сэ моарэ де фоаме тоатэ мулцимя ачаста.”
4А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.
4Домнул а зис луй Мойсе: „Ятэ кэ вой фаче сэ вэ плоуэ пыне дин черурь. Попорул ва еши афарэ ши ва стрынӂе кыт ый требуе пентру фиекаре зи, ка сэ-л пун ла ынчеркаре ши сэ вэд дакэ ва умбла сау ну дупэ Леӂя Мя.
5А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
5Ын зиуа а шася, кынд вор прегэти че ау адус акасэ, вор авя де доуэ орь май мулт декыт вор стрынӂе ын фиекаре зи.”
6И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;
6Мойсе ши Аарон ау зис тутурор копиилор луй Исраел: „Астэ-сярэ, вець ынцелеӂе кэ Домнул есте Ачела каре в-а скос дин цара Еӂиптулуй.
7а сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
7Ши мыне диминяцэ, вець ведя слава Домнулуй, пентру кэ в-а аузит кыртириле ымпотрива Домнулуй; кэч че сунтем ной, ка сэ кыртиць ымпотрива ноастрэ?”
8И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
8Мойсе а зис: „Домнул вэ ва да астэ-сярэ карне де мынкат, ши мыне диминяцэ вэ ва да пыне сэ вэ сэтураць, пентру кэ а аузит Домнул кыртириле пе каре ле-аць ростит ымпотрива Луй; кэч че сунтем ной? Кыртириле воастре ну се ындряптэ ымпотрива ноастрэ, чи ымпотрива Домнулуй.”
9И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
9Мойсе а зис луй Аарон: „Спуне ынтреӂий адунэрь а копиилор луй Исраел: ‘Апропияци-вэ ынаинтя Домнулуй, кэч в-а аузит кыртириле.’”
10И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.
10Ши, пе кынд ворбя Аарон ынтреӂий адунэрь а луй Исраел, с-ау уйтат ынспре пустиу, ши ятэ кэ слава Домнулуй с-а арэтат ын нор.
11И Господ рече Мојсију говорећи:
11Домнул, ворбинд луй Мойсе, а зис:
12Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
12„Ам аузит кыртириле копиилор луй Исраел. Спуне-ле: ‘Ынтре челе доуэ серь авець сэ мынкаць карне, ши диминяца вэ вець сэтура де пыне ши вець шти кэ Еу сунт Домнул Думнезеул востру.’”
13И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;
13Сяра ау венит ниште препелице ши ау акоперит табэра, ши диминяца с-а ашезат ун страт грос де роуэ ын журул таберей.
14а кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
14Кынд с-а луат роуа ачаста, пе фаца пустиулуй ера чева мэрунт ка ниште грэунце, мэрунт ка бобицеле де гяцэ албэ пе пэмынт.
15И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.
15Копиий луй Исраел с-ау уйтат ла еа ши ау зис унул кэтре алтул: „Че есте ачаста?” кэч ну штияу че есте. Мойсе ле-а зис: „Есте пыня пе каре в-о дэ Домнул ка хранэ.”
16То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
16Ятэ че а порунчит Домнул: „Фиекаре динтре вой сэ стрынгэ кыт ый требуе пентру хранэ, ши ануме ун омер де кап, дупэ нумэрул суфлетелор воастре; фиекаре сэ я дин еа пентру чей дин кортул луй.”
17И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
17Исраелиций ау фэкут аша ши ау стрынс уний май мулт, алций май пуцин.
18Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
18Ын урмэ о мэсурау ку омерул, ши чине стрынсесе май мулт н-авя нимик де присос, яр чине стрынсесе май пуцин ну дучя липсэ делок. Фиекаре стрынӂя токмай кыт ый требуя пентру хранэ.
19И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.
19Мойсе ле-а зис: „Нимень сэ ну ласе чева дин еа пынэ а доуа зи диминяца.”
20Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.
20Н-ау аскултат де Мойсе ши с-ау гэсит уний каре ау лэсат чева дин еа пынэ диминяца, дар а фэкут вермь ши с-а ымпуцит. Мойсе с-а мыният пе оамений ачея.
21Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
21Астфел, ын тоате диминециле, фиекаре стрынӂя кыт ый требуя пентру хранэ ши, кынд веня кэлдура соарелуй, се топя.
22А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.
22Ын зиуа а шася, ау стрынс хранэ ындоит, ши ануме дой омерь де фиекаре. Тоць фрунташий адунэрий ау венит ши ау спус луй Мойсе лукрул ачеста.
23А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.
23Ши Мойсе ле-а зис: „Домнул а порунчит аша. Мыне есте зиуа де одихнэ, Сабатул ынкинат Домнулуй; коачець че авець де копт, фербець че авець де ферт ши пэстраць пынэ а доуа зи диминяца тот че ва рэмыне!”
24И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.
24Ау лэсат-о пынэ а доуа зи диминяца, кум порунчисе Мойсе, ши ну с-а ымпуцит ши н-а фэкут вермь.
25И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
25Мойсе а зис: „Мынкаць-о азь, кэч есте зиуа Сабатулуй; азь ну вець гэси манэ пе кымп.
26Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
26Вець стрынӂе тимп де шасе зиле, дар ын зиуа а шаптя, каре есте Сабатул, ну ва фи.”
27И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.
27Ын зиуа а шаптя, уний дин попор ау ешит сэ стрынгэ манэ, ши н-ау гэсит.
28А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?
28Атунч, Домнул а зис луй Мойсе: „Пынэ кынд авець де гынд сэ ну пэзиць порунчиле ши леӂиле Меле?
29Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.
29Ведець кэ Домнул в-а дат Сабатул; де ачея вэ дэ ын зиуа а шася хранэ пентру доуэ зиле. Фиекаре сэ рэмынэ ла локул луй ши, ын зиуа а шаптя, нимень сэ ну ясэ дин локул ын каре се гэсеште.”
30И почину народ у седми дан.
30Ши попорул с-а одихнит ын зиуа а шаптя.
31И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.
31Каса луй Исраел а нумит храна ачаста „манэ”. Еа семэна ку бобул де кориандру; ера албэ ши авя ун густ де туртэ ку мьере.
32И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.
32Мойсе а зис: „Ятэ че а порунчит Домнул: ‘Сэ се пэстрезе ун омер плин ку манэ пентру урмаший воштри, ка сэ вадэ ши ей пыня пе каре в-ам дат-о с-о мынкаць ын пустиу, дупэ че в-ам скос дин цара Еӂиптулуй.’”
33И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.
33Ши Мойсе а зис луй Аарон: „Я ун вас, пуне ын ел ун омер плин ку манэ ши ашазэ-л ынаинтя Домнулуй, ка сэ фие пэстрат пентру урмаший воштри.”
34И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.
34Дупэ порунка датэ де Домнул луй Мойсе, Аарон л-а пус ынаинтя кивотулуй мэртурией, ка сэ фие пэстрат.
35А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.
35Копиий луй Исраел ау мынкат манэ патрузечь де ань, пынэ ла сосиря лор ынтр-о царэ локуитэ; ау мынкат манэ пынэ ла сосиря лор ла хотареле цэрий Канаанулуй.
36А гомор је десетина ефе.
36Омерул есте а зечя парте динтр-о ефэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.