1. Јованова 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна.
1Глядїть, яку любов дав нам Отець, щоб ми дїти Божі звались. Тим то не знає нас сьвіт, що не пізнав Його.
2Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.
2Любі, ми тепер дїти Божі; та ще не явилось, що ми будемо; знаємо ж, що, коли явить ся, подібні Йому будемо, бо побачимо Його, яко ж єсть.
3И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.
3І всякий, що має сю надїю на Нього, очищує себе, яко і Він чистий.
4Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.
4Кожен, хто робить гріх, робить також беззаконнє, і гріх єсть беззаконнє.
5И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.
5Знаєте ж, що Він явив ся, щоб гріхи наші взяти, і що гріха нема у Ньому.
6Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.
6Кожен, хто у Ньому пробуває, не грішить; кожен, хто грішить, не бачив Його, нї пізнав Його.
7Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан;
7Дїточки, нехай нїхто вас не обманює: хто робить правду, той праведний, яко ж Він праведний,
8који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.
8хто робить гріх, той від диявола, бо від почину диявол грішить. На се явив ся Син Божий, щоб зруйновати дїла диявола.
9Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.
9Кожен, хто родив ся з Бога, гріха не робить, бо насїннє Його в ньому пробуває; і не може грішити, бо він з Бога родив ся.
10По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.
10По сьому явні дїти Божі, і дїти дияволські. Кожен, хто не робить правди, не від Бога, так само й хто не любить брата свого.
11Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.
11Се бо віщаннє, котре ви чули від почину, щоб ми любили один одного,
12Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.
12не яко ж Каїн, що від лихого був, і забив брата свого; та й за що забив його? тому, що дїла його лихі були, а (дїла) брата його праведні.
13Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.
13Не дивуйтесь, брати мої, коли ненавидить вас сьвіт.
14Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
14Ми знаєм, що перейшли від смерти у життє, бо любимо братів; хто не любить брата, пробуває в смертї.
15Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот.
15Кожен, хто ненавидить брата свого, той чоловікогубець; а ви знаєте, що жоден чоловікогубець не має життя вічнього, в ньому пробуваючого.
16По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.
16У сьому пізнали ми любов, що Він за нас душу свою положив; і ми повинні за братів душі класти.
17Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?
17Хто ж має прожиток у сьвітї, і видить брата свого, що в потребі, та й зачинить серце своє перед ним, то як любов Божа пробуває у ньому?
18Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.
18Дїточки мої, не любім словом, анї язиком, а дїлом і правдою.
19И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.
19І по сьому пізнаємо, що ми від правди, і перед Ним втихомирюєм серця наші;
20Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.
20бо коли винує нас серце, (то о скільки більше Бог); бо більший Бог, нїж серце наше, і знає все.
21Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;
21Любі, коли серце наше не винує нас, одвагу маєм перед Богом,
22и шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.
22і, коли що просимо, приймаємо від Нього, бо хоронимо заповідї Його, і угодне перед Ним робимо.
23И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.
23А се заповідь Його, щоб вірували в імя Сина Його Ісуса Христа, й любили один одного, яко ж і дав заповідь нам.
24И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.
24І, хто хоронить заповідї Його, у тому Він пробуває, а той в Ньому. І по сьому пізнаємо, що пробуває в нас, — по Духові, котрого дав нам.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.