1. Јованова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Дечице моја! Ово вам пишем да не грешите; и ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника,
1Дїточки мої, се пишу вам, щоб не грішили; а коли хто згрішить, заступника маємо перед Отцем, Ісуса Христа праведника.
2и Он очишћа грехе наше, и не само наше него и свега света.
2А Він вблаганнє за гріхи наші; не за наші ж тільки, а також цїлого сьвіта.
3И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести Његове држимо.
3А по тому знаємо, що ми пізнали Його, коли заповідї Його хоронимо.
4Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;
4Хто говорить: Я пізнав Його, а заповідей Його не хоронить, той ложник, і в тому нема правди;
5а који држи реч Његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у Њему.
5хто ж хоронить слово Його, істино у тому любов Божа звершена. По тому знаємо, що ми в Ньому.
6Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио.
6Хто говорить, що в Ньому пробуває, повинен, яко ж Той ходив, і він так ходити.
7Љубазни! Не пишем вам нове заповести, него заповест стару коју имасте испочетка. Заповест стара јесте реч коју чусте испочетка.
7Брати, не заповідь нову пишу вам, а заповідь стару, котру маєте з почину; заповідь стара, се слово, котре ви чули з почину.
8Опет вам пишем нову заповест, која је заиста у Њему и у вама; јер тама пролази, и видело право већ светли.
8Знов заповідь нову пишу вам, що єсть правдиве і в Ньому і в вас: що темрява переходить, а сьвітло правдиве вже сьвітить.
9Који говори да је у виделу, а мрзи на свог брата, још је у тами.
9Хто говорить, що він в сьвітлї, а ненавидить брата свого, той в темряві аж досї.
10Који љуби брата свог, у виделу живи, и саблазни у њему нема.
10Хто любить брата свого, в сьвітлї пробуває, і поблазнї у ньому нема;
11А који мрзи на свог брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куд иде, јер му тама заслепи очи.
11хто ж ненавидить брата свого, той в темряві, і в темряві ходить, і не знає де йде, бо темрява ослїпила очі його.
12Пишем вам, дечице, да вам се опраштају греси имена Његовог ради.
12Пишу вам, дїточки, що оставляють ся вам гріхи задля імени Його.
13Пишем вам, оци, јер познасте Оног који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивог. Пишем вам, децо, јер познасте Оца.
13Пишу вам, батьки, що ви пізнали Того, котрий (єсть) від почину. Пишу вам, молодята, що ви подужали лукавого. Пишу вам, дїти, що ви пізнали Отця.
14Писах вам, оци, јер познасте Оног који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и реч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивог.
14Писав я вам, батьки, що ви пізнали Того, що від почину. Писав я вам, молодята, що ви сильні, і слово Боже у вас пробуває, і що подужали лукавого.
15Не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему.
15Не любіте ж сьвіта, анї того, що в сьвітї. Коли хто любить сьвіт, нема любови Отцївської у ньому;
16Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.
16все бо, що в сьвітї, — хотїннє тїла і хотїннє очей, і гордощі сьвітові, — не з Отця а зо сьвіта.
17И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.
17І сьвіт перейде, і хотїннє його; хто ж чинить волю Божу, пробуває по вік.
18Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час.
18Дїти, остання година настала; і яко ж чули ви, що антихрист прийде, а тепер многі антихристи постали, то й звідтіля знаємо, що остання година.
19Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.
19Зміж нас вийшли, тільки не були зміж нас; бо коли б були зміж нас, то остали б з нами; тільки ж відступили вони, щоб явилось, що не всї наші.
20И ви имате помазање од Светога, и знате све.
20І ви помазаннє маєте від Сьвятого, і знаєте все.
21Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.
21Не писав я вам, наче б ви не знали правди, а що знаєте її, і що всяка брехня не від правди.
22Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина.
22Хто ложник, як не той, хто відрікаєть ся, що Ісус не Христос? Сей антихрист, хто відрікаєть ся Отця і Сина.
23Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има.
23Всякий, хто відрікаєть ся Сина, той і Отця не має.
24Ви, дакле, што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у Сину и у Оцу.
24Ви ж, що чули від почину, те нехай в вас пробуває; коли в вас пробувати ме, що ви від почину чули, то й ви будете пробувати у Синї і в Отцї.
25И ово је обећање које нам Он обећа, живот вечни.
25А се обітниця, котру обіцяв нам, — життє вічнє.
26Ово вам писах за оне који вас варају.
26Се писав я вам про тих, що підманюють вас.
27И ви помазање што примисте од Њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.
27Та помазаннє, котре ви приняли від Нього, в вас пробуває, і не потрібуєте, щоб хто учив вас; а як те саме помазаннє навчає вас про все, і воно правдиве й не брехня, то яко ж воно навчало вас, пробувайте в тому.
28И сад, дечице, останите у Њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред Њим о Његовом доласку.
28Так, дїточки, пробувайте в Ньому, щоб, коли явить ся, була у нас одвага, і не осоромились перед Ним при Його приходї.
29Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од Њега рођен.
29Коли знаєте, що Він праведний, то знайте, що всякий, хто робить правду, від Нього родив ся.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.