3 Мойсея 22
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І рече Господь Мойсейові:
1И рече Господ Мојсију говорећи:
2Промов до Арона й до синів його, щоб оглядно держали себе перед сьвятими приносами синів Ізрайлевих, що посьвячують для мене, та не зневажали імени сьвятинї моєї. Я Господь.
2Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.
3Скажи їм: Хто б то нї був у ваших родах, кожен з насїння вашого, що приступати ме до сьвятощів, що посьвячують сини Ізрайлеві Господеві, а нечисть його буде на йому, викорениться душа та від лиця мого. Я Господь.
3Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.
4І кожний з насїння Аронового прокаженний, або течивий, не їсти ме сьвятих приносів, аж стане чистим. А хто торкнеться такого, що через трупа став нечистим, або такого в кого стїкає насїннє;
4Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,
5Або хто торкнеться об повзаючу животину, через котру стане нечистим, або об чоловіка, через котрого стане нечистим від якої нечистоти, що на йому:
5или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,
6Хто торкнеться об їх, нечистим стане до вечора; і неможна йому їсти сьвятого, але він мусить викупати тїло своє в водї.
6ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.
7А зайде соньце, то чистим стане; і можна йому потім їсти сьвяте, бо се хлїб його.
7А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.
8Падла й що зьвір розідре, не їсти ме, щоб неопоганитись. Я Господь.
8Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.
9І сповняти муть повелїння мої, щоб не взяти на себе гріха і не вмерти за те, що зневажять їх. Я Господь, що сьвятить їх.
9Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.
10І нїякий приходень не їсти ме сьвятого; хто в комірни в сьвященника або наймит його, неможна йому їсти сьвятого.
10Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.
11А коли сьвященник купить раба за срібло, можна йому їсти з того; і ті, що родились у домівцї його, можуть їсти.
11А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.
12І коли дочка сьвященника буде за приходнем, то не їсти ме жертви, сьвятого приношення.
12Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.
13Коли ж дочка сьвященника повдовіє чи розведеться з чоловіком, і дїтей в неї нема, і вернулась вона в домівку батька свого, як замолоду, батьківський хлїб їй можна їсти. Нїякому ж приходневі не можна їсти його.
13А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.
14І коли хто ненароком зʼість сьвятого, нехай до його надбавить пятину того тай оддасть сьвященникові вкупі з сьвятим.
14А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.
15І нехай нїхто не зневажає нїчого сьвятого в синів Ізрайлевих, що приносять Господеві.
15Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,
16І сим робом не беруть на душу гріха, що їдять сьвятощі їх. Я бо Господь, що осьвячую їх.
16и да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.
17І рече Господь Мойсейові:
17Још рече Господ Мојсију говорећи:
18Промов до Арона й до синів його і до всїх синів Ізрайлевих, і скажи їм: Хто б то нї був із дому Ізрайлевого, чи з приходнїв в Ізраїлї, що приносити ме жертву свою, чи по якій обітницї своїй, чи по добрій волї приносять дари Господеві на всепаленнє,
18Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,
19То, щоб залюбки було воно прийнято, треба приносити без скази, самця із скотини чи з овечок чи з кіз.
19нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.
20Нїчого, що має хибу, не приносити мете його; бо не буде на благоволеннє Боже про вас.
20На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.
21І хто приносить жертву мирну Господеві, щоб сповнити обітницю, чи то приніс добровільний, із скоту або з овечок: без скази мусять бути про благоволеннє; не має бути жадної хиби в йому.
21И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.
22Слїпого або зраненого, або надвереженого, або таке, що болячки в його, або коростявого, або паршивого, такої животини не приносити мете Господеві і не подавати мете їх на огняну жертву на жертівник.
22Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.
23А бика або барана, в якого один член або за довгий або за короткий, такого можна тобі принести як дар добровільний; але на обітницю не годиться таке.
23А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.
24І животини, в якої яйцї роздавлені або розбиті, або вирвані або вирізані, не приносити мете Господеві, і в землї вашій не чинїте такого.
24Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.
25І з рук чужениць не приносити мете хлїб Бога вашого зо всього того; бо на всьому тому надвереженнє і сказа їх; не будуть вони у благоволеннє Боже про вас.
25И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.
26І рече Господь до Мойсея, кажучи:
26Још рече Господ Мојсију говорећи:
27Теля, чи ягня, чи козля, як вродиться, так нехай пробуде сїм день при матері своїй; а з восьмого дня і потім буде залюбки на жертву всепалення Господеві.
27Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.
28Чи то буде корова, чи вівця, не будете заколювати її одного дня разом з маленьким її.
28А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.
29І як приносити мете жертву подячну Господеві, то приносїть її так, щоб була Богу залюбки про вас:
29И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.
30Того самого дня треба зʼїсти її; не зоставляйте нїчого до ранку. Я Господь.
30Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.
31І пильнуйте заповідей моїх і сповняйте їх. Я Господь.
31Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.
32І не зневажати мете імені сьвятого мого, щоб сьвятим бути менї серед синів Ізрайлевих. Я Господь, що сьвятить вас,
32И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.
33Що вивів вас із Египецької землї, щоб бути вам Богом. Я Господь.
33Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.