3 Мойсея 27
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І рече Господь Мойсейові:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Промов до дїтей Ізрайлевих і скажи їм: Коли хто небудь робить обітницю, то по цїнуванню твому нехай будуть посьвячені душі Господеві.
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
3Цїнуваннє ж твоє нехай буде: Чоловіка од двайцятьох років і до шістьдесятьох цїна його пятьдесять секлів срібла, по секлям сьвятинї.
3А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
4А як жінка, то буде цїна твоя трийцять секлів;
4Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
5А як од пяти років до двайцяти років, так цїна твоя для музького полу буде двайцять секлів, а для женського у трийцять секлів;
5Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6А як од одного місяця до пятьох років, так цїна твоя буде для хлопчика пять секлів, а цїна твоя для дївчатка три секлів срібла;
6Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
7А як же кому шістьдесять років або він старший, так цїна твоя, коли се чоловік, пятнайцять секлів, а як жінка, десять секлів.
7Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8Коли ж той, що робить обітницю, не спроможеться дати по твому цїнуванню, так поставити його перед сьвященником, і цїнувати ме його сьвященник; по мірі того, що може дати той, хто робить обітницю, нехай цїнує його сьвященник.
8Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
9А коли се скотина, з тих, що приносять в жертву Господеві, так усяке, що буде дане Господеві, сьвятим стане.
9Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
10Нехай не переміняє її і не міняє ситу на захарчовану, чи захарчовану на ситу; а коли ж таки замінить скотину за скотину, так і ся й та стануть сьвятими.
10Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11А коли буде яка нечиста скотина, що не приносять в жертву Господеві, так нехай поставить скотину перед сьвященником,
11Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12Та й оцїнить сьвященник, чи годиться вона, чи не годиться.
12и нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
13Як оцїнить її сьвященник, так і мусить бути. Коли ж би хто схотїв викупити її, так нехай додасть пятину до цїни твоєї.
13Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
14І коли хто присьвятить дім свій, як сьвятиню Господеві, оцїнить його сьвященник, чи годиться, чи нї.
14Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
15Як сьвященник оцїнить, так воно й мусить бути. Коли ж той, хто присьвятив, та схоче викупити дім свій, так мусить додати ще пятину гроша по цїнуванню твому, і буде його.
15Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
16А коли частину поля свого присьвячує хто Господеві, так оцїниш по мірі висїву його. За один гомер висїву ячменю цїна пятьдесять секлів срібла.
16Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
17Коли від ювілейного року присьвятить поле своє, зостанеться воно по цїнуванню твому.
17Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
18А коли по ювілейному роцї присьвятить поле своє, так сьвященник полїчить йому гроші, по мірі лїт, що остались до ювілейного року, і се буде убавлено від цїни твоєї.
18Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
19Коли ж той, хто присьвятив, та схоче викупити поле, так наддати мусить пятину срібла по цїнуванню твому, і останеться воно за ним.
19И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
20А коли не викупить поля, або продасть поле другому чоловікові, так неможна буде знов викупити його;
20Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
21І буде поле, як вийде вільне в ювілейному роцї, сьвяте Господеві, як поле присьвячене; буде воно сьвященникові як власність його.
21него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
22А коли присьвятить Господеві поле куплене, що не належить до власного поля його,
22Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23Так нехай полїчить йому сьвященник, скільки по цїнуванню його виходить до ювілейного року; і віддасть він цїнуваннє твоє того дня, яко сьвяте Господнє.
23свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
24В ювілейному роцї вернеться поле знов до того, в кого він купив його, до того, чия земля властиво була.
24А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25А всяка цїна твоя буде секлями сьвятинї; двайцять гер на одну секлю.
25А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26Тільки первака від скотини, що вже як первородний належиться Господеві, не присьвячувати ме нїхто.
26Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27Коли ж скотина нечиста, так мусить викупити її по цїнуванню твому, наддавши до неї пятину; як же не викупить, так продасться вона по цїнуванню твому.
27Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
28Тільки все обречене, що хто присьвятив Господеві, усе, що його, чи людина, чи скотина, чи поле його власностї, неможна продавати нї викуплювати; все що обречене, пресьвяте Господеві.
28Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
29Усе присьвячене, що буде присьвячене від людей, не можна викупити; заколене мусить бути.
29Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
30І всяка десятина на землї, від насїння землї, від плодів з дерева, буде Господеві; сьвяте Господеві.
30И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31Коли ж хто схоче викупити яку десятину свою, так пятину її мусить ще додати до неї.
31Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
32А всяка десятина з буйної і дрібної скотини, з усього, що проходить під палцею пастуха, десята скотина буде сьвятим Господеві;
32И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33Нехай не розбирають, чи годиться чи не годиться, і нехай не переміняють її; коли ж таки перемінять, так і вона сама й та, що нею замінено, стане сьвятим Господеві; не можна її викупити.
33Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
34Се заповідї, що заповідав їх Господь Мойсейові про синів Ізрайлевих на Синай горі.
34Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори синајској.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.