Leviticus 27
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Loquere filiis Israël, et dices ad eos: Homo qui votum fecerit, et spoponderit Deo animam suam, sub æstimatione dabit pretium.
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
3Si fuerit masculus a vigesimo anno usque ad sexagesimum annum, dabit quinquaginta siclos argenti ad mensuram sanctuarii:
3А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
4si mulier, triginta.
4Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
5A quinto autem anno usque ad vigesimum, masculus dabit viginti siclos: femina, decem.
5Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6Ab uno mense usque ad annum quintum, pro masculo dabuntur quinque sicli: pro femina, tres.
6Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
7Sexagenarius et ultra masculus dabit quindecim siclos: femina, decem.
7Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8Si pauper fuerit, et æstimationem reddere non valebit, stabit coram sacerdote: et quantum ille æstimaverit, et viderit eum posse reddere, tantum dabit.
8Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
9Animal autem, quod immolari potest Domino, si quis voverit, sanctum erit,
9Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
10et mutari non poterit, id est, nec melius malo, nec pejus bono: quod si mutaverit, et ipsum quod mutatum est, et illud pro quo mutatum est, consecratum erit Domino.
10Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11Animal immundum, quod immolari Domino non potest, si quis voverit, adducetur ante sacerdotem:
11Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12qui judicans utrum bonum an malum sit, statuet pretium.
12и нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
13Quod si dare voluerit is qui offert, addet supra æstimationem quintam partem.
13Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
14Homo si voverit domum suam, et sanctificaverit Domino, considerabit eam sacerdos utrum bona an mala sit, et juxta pretium, quod ab eo fuerit constitutum, venundabitur:
14Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
15sin autem ille qui voverat, voluerit redimere eam, dabit quintam partem æstimationis supra, et habebit domum.
15Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
16Quod si agrum possessionis suæ voverit, et consecraverit Domino, juxta mensuram sementis æstimabitur pretium: si triginta modiis hordei seritur terra, quinquaginta siclis venundetur argenti.
16Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
17Si statim ab anno incipientis jubilæi voverit agrum, quanto valere potest, tanto æstimabitur.
17Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
18Sin autem post aliquantum temporis, supputabit sacerdos pecuniam juxta annorum, qui reliqui sunt, numerum usque ad jubilæum, et detrahetur ex pretio.
18Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
19Quod si voluerit redimere agrum ille qui voverat, addet quintam partem æstimatæ pecuniæ, et possidebit eum.
19И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
20Sin autem noluerit redimere, sed alteri cuilibet fuerit venundatus, ultra eum qui voverat redimere non poterit.
20Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
21Quia cum jubilæi venerit dies, sanctificatus erit Domino, et possessio consecrata ad jus pertinet sacerdotum.
21него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
22Si ager emptus est, et non de possessione majorum sanctificatus fuerit Domino,
22Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23supputabit sacerdos juxta annorum numerum usque ad jubilæum, pretium: et dabit ille qui voverat eum, Domino.
23свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
24In jubilæo autem revertetur ad priorem dominum, qui vendiderat eum, et habuerat in sorte possessionis suæ.
24А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25Omnis æstimatio siclo sanctuarii ponderabitur. Siclus viginti obolos habet.
25А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26Primogenita, quæ ad Dominum pertinent, nemo sanctificare poterit et vovere: sive bos, sive ovis fuerit, Domini sunt.
26Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27Quod si immundum est animal, redimet qui obtulit, juxta æstimationem tuam, et addet quintam partem pretii: si redimere noluerit, vendetur alteri quantocumque a te fuerit æstimatum.
27Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
28Omne quod Domino consecratur, sive homo fuerit, sive animal, sive ager, non vendetur, nec redimi poterit. Quidquid semel fuerit consecratum, Sanctum sanctorum erit Domino:
28Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
29et omnis consecratio, quæ offertur ab homine, non redimetur, sed morte morietur.
29Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
30Omnes decimæ terræ, sive de frugibus, sive de pomis arborum, Domini sunt, et illi sanctificantur.
30И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31Si quis autem voluerit redimere decimas suas, addet quintam partem earum.
31Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
32Omnium decimarum bovis et ovis et capræ, quæ sub pastoris virga transeunt, quidquid decimum venerit, sanctificabitur Domino.
32И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33Non eligetur nec bonum nec malum, nec altero commutabitur, si quis mutaverit: et quod mutatum est, et pro quo mutatum est, sanctificabitur Domino, et non redimetur.
33Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
34Hæc sunt præcepta, quæ mandavit Dominus Moysi ad filios Israël in monte Sinai.
34Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори синајској.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.