Leviticus 25
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Locutusque est Dominus ad Moysen in monte Sinai, dicens:
1Још рече Господ Мојсију на гори синајској говорећи:
2Loquere filiis Israël, et dices ad eos: Quando ingressi fueritis terram quam ego dabo vobis, sabbatizes sabbatum Domino.
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
3Sex annis seres agrum tuum, et sex annis putabis vineam tuam, colligesque fructus ejus:
3Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
4septimo autem anno sabbatum erit terræ, requietionis Domini: agrum non seres, et vineam non putabis.
4А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
5Quæ sponte gignet humus, non metes: et uvas primitiarum tuarum non colliges quasi vindemiam: annus enim requietionis terræ est:
5Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
6sed erunt vobis in cibum, tibi et servo tuo, ancillæ et mercenario tuo, et advenæ qui peregrinantur apud te:
6Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
7jumentis tuis et pecoribus, omnia quæ nascuntur præbebunt cibum.
7И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
8Numerabis quoque tibi septem hebdomadas annorum, id est, septies septem, quæ simul faciunt annos quadraginta novem:
8И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
9et clanges buccina mense septimo, decima die mensis, propitiationis tempore, in universa terra vestra.
9Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
10Sanctificabisque annum quinquagesimum, et vocabis remissionem cunctis habitatoribus terræ tuæ: ipse est enim jubilæus. Revertetur homo ad possessionem suam, et unusquisque rediet ad familiam pristinam:
10И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
11quia jubilæus est, et quinquagesimus annus. Non seretis neque metetis sponte in agro nascentia, et primitias vindemiæ non colligetis,
11Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
12ob sanctificationem jubilæi: sed statim oblata comedetis.
12Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
13Anno jubilæi, redient omnes ad possessiones suas.
13Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
14Quando vendes quippiam civi tuo, vel emes ab eo, ne contristes fratrem tuum, sed juxta numerum annorum jubilæi emes ab eo,
14И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
15et juxta supputationem frugum vendet tibi.
15Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
16Quanto plures anni remanserint post jubilæum, tanto crescet et pretium: et quanto minus temporis numeraveris, tanto minoris et emptio constabit: tempus enim frugum vendet tibi.
16Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
17Nolite affligere contribules vestros, sed timeat unusquisque Deum suum, quia ego Dominus Deus vester.
17Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
18Facite præcepta mea, et judicia custodite, et implete ea: ut habitare possitis in terra absque ullo pavore,
18Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
19et gignat vobis humus fructus suos, quibus vescamini usque ad saturitatem, nullius impetum formidantes.
19И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
20Quod si dixeritis: Quid comedemus anno septimo, si non severimus, neque collegerimus fruges nostras?
20И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
21dabo benedictionem meam vobis anno sexto, et faciet fructus trium annorum:
21Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
22seretisque anno octavo, et comedetis veteres fruges usque ad nonum annum: donec nova nascantur, edetis vetera.
22И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
23Terra quoque non vendetur in perpetuum, quia mea est, et vos advenæ et coloni mei estis:
23Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
24unde cuncta regio possessionis vestræ sub redemptionis conditione vendetur.
24Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
25Si attenuatus frater tuus vendiderit possessiunculam suam, et voluerit propinquus ejus, potest redimere quod ille vendiderat.
25Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
26Sin autem non habuerit proximum, et ipse pretium ad redimendum potuerit invenire,
26Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
27computabuntur fructus ex eo tempore quo vendidit: et quod reliquum est, reddet emptori, sicque recipiet possessionem suam.
27онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
28Quod si non invenerit manus ejus ut reddat pretium, habebit emptor quod emerat, usque ad annum jubilæum. In ipso enim omnis venditio redibit ad dominum et ad possessorem pristinum.
28Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
29Qui vendiderit domum intra urbis muros, habebit licentiam redimendi, donec unus impleatur annus.
29Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
30Si non redemerit, et anni circulus fuerit evolutus, emptor possidebit eam, et posteri ejus in perpetuum, et redimi non poterit, etiam in jubilæo.
30А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
31Sin autem in villa domus, quæ muros non habet, agrorum jure vendetur: si ante redempta non fuerit, in jubilæo revertetur ad dominum.
31А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
32Ædes Levitarum quæ in urbibus sunt, semper possunt redimi:
32А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
33si redemptæ non fuerint, in jubilæo revertentur ad dominos, quia domus urbium Levitarum pro possessionibus sunt inter filios Israël.
33Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
34Suburbana autem eorum non veneant, quia possessio sempiterna est.
34Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
35Si attenuatus fuerit frater tuus, et infirmus manu, et susceperis eum quasi advenam et peregrinum, et vixerit tecum,
35Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
36ne accipias usuras ab eo, nec amplius quam dedisti: time Deum tuum, ut vivere possit frater tuus apud te.
36Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
37Pecuniam tuam non dabis ei ad usuram, et frugum superabundantiam non exiges.
37Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
38Ego Dominus Deus vester, qui eduxi vos de terra Ægypti, ut darem vobis terram Chanaan, et essem vester Deus.
38Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
39Si paupertate compulsus vendiderit se tibi frater tuus, non eum opprimes servitute famulorum,
39И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
40sed quasi mercenarius et colonus erit: usque ad annum jubilæum operabitur apud te,
40као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
41et postea egredietur cum liberis suis, et revertetur ad cognationem, ad possessionem patrum suorum.
41А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
42Mei enim servi sunt, et ego eduxi eos de terra Ægypti: non veneant conditione servorum:
42Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
43ne affligas eum per potentiam, sed metuito Deum tuum.
43Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
44Servus et ancilla sint vobis de nationibus quæ in circuitu vestro sunt:
44А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
45et de advenis qui peregrinantur apud vos, vel qui ex his nati fuerint in terra vestra, hos habebitis famulos:
45И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
46et hæreditario jure transmittetis ad posteros, ac possidebitis in æternum: fratres autem vestros filios Israël ne opprimatis per potentiam.
46Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
47Si invaluerit apud vos manus advenæ atque peregrini, et attenuatus frater tuus vendiderit se ei, aut cuiquam de stirpe ejus:
47Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
48post venditionem potest redimi. Qui voluerit ex fratribus suis, redimet eum,
48кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
49et patruus, et patruelis, et consanguineus, et affinis. Sin autem et ipse potuerit, redimet se,
49или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
50supputatis dumtaxat annis a tempore venditionis suæ usque ad annum jubilæum: et pecunia, qua venditus fuerat, juxta annorum numerum, et rationem mercenarii supputata.
50Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
51Si plures fuerint anni qui remanent usque ad jubilæum, secundum hos reddet et pretium:
51Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
52si pauci, ponet rationem cum eo juxta annorum numerum, et reddet emptori quod reliquum est annorum,
52Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
53quibus ante servivit mercedibus imputatis: non affliget eum violenter in conspectu tuo.
53Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
54Quod si per hæc redimi non potuerit, anno jubilæo egredietur cum liberis suis.
54Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
55Mei enim sunt servi filii Israël, quos eduxi de terra Ægypti.
55Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.