Leviticus 24
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et locutus est Dominus ad Moysen, dicens:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Præcipe filiis Israël, ut afferant tibi oleum de olivis purissimum, ac lucidum, ad concinnandas lucernas jugiter,
2Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.
3extra velum testimonii in tabernaculo fœderis. Ponetque eas Aaron a vespere usque ad mane coram Domino, cultu rituque perpetuo in generationibus vestris.
3Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.
4Super candelabrum mundissimum ponentur semper in conspectu Domini.
4На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.
5Accipies quoque similam, et coques ex ea duodecim panes, qui singuli habebunt duas decimas:
5И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.
6quorum senos altrinsecus super mensam purissimam coram Domino statues:
6И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.
7et pones super eos thus lucidissimum, ut sit panis in monimentum oblationis Domini.
7И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.
8Per singula sabbata mutabuntur coram Domino suscepti a filiis Israël fœdere sempiterno:
8Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.
9eruntque Aaron et filiorum ejus, ut comedant eos in loco sancto: quia Sanctum sanctorum est de sacrificiis Domini jure perpetuo.
9И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.
10Ecce autem egressus filius mulieris Israëlitidis, quem pepererat de viro ægyptio inter filios Israël, jurgatus est in castris cum viro Israëlita.
10А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.
11Cumque blasphemasset nomen, et maledixisset ei, adductus est ad Moysen. (Vocabatur autem mater ejus Salumith, filia Dabri de tribu Dan.)
11И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.
12Miseruntque eum in carcerem, donec nossent quid juberet Dominus.
12И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.
13Qui locutus est ad Moysen,
13А Господ рече Мојсију говорећи:
14dicens: Educ blasphemum extra castra, et ponant omnes qui audierunt, manus suas super caput ejus, et lapidet eum populus universus.
14Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.
15Et ad filios Israël loqueris: Homo, qui maledixerit Deo suo, portabit peccatum suum;
15А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.
16et qui blasphemaverit nomen Domini, morte moriatur: lapidibus opprimet eum omnis multitudo, sive ille civis, sive peregrinus fuerit. Qui blasphemaverit nomen Domini, morte moriatur.
16Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.
17Qui percusserit, et occiderit hominem, morte moriatur.
17И ко убије човека, да се погуби.
18Qui percusserit animal, reddet vicarium, id est, animam pro anima.
18А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.
19Qui irrogaverit maculam cuilibet civium suorum, sicut fecit, sic fiet ei:
19И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:
20fracturam pro fractura, oculum pro oculo, dentem pro dente restituet: qualem inflixerit maculam, talem sustinere cogetur.
20Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.
21Qui percusserit jumentum, reddet aliud. Qui percusserit hominem, punietur.
21Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.
22Æquum judicium sit inter vos, sive peregrinus, sive civis peccaverit: quia ego sum Dominus Deus vester.
22Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.
23Locutusque est Moyses ad filios Israël: et eduxerunt eum, qui blasphemaverat, extra castra, ac lapidibus oppresserunt. Feceruntque filii Israël sicut præceperat Dominus Moysi.
23И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.