Leviticus 24
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then the LORD said to Moses,
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2“Command the Israelites to bring you pure oil of pressed olives for the light, to keep the lamps burning continually.
2Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.
3Outside the veil of the Testimony in the Tent of Meeting, Aaron is to tend the lamps continually before the LORD from evening until morning. This is to be a permanent statute for the generations to come.
3Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.
4He shall tend the lamps on the pure gold lampstand before the LORD continually.
4На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.
5You are also to take fine flour and bake twelve loaves, using two-tenths of an ephah for each loaf,
5И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.
6and set them in two rows—six per row—on the table of pure gold before the LORD.
6И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.
7And you are to place pure frankincense near each row, so that it may serve as a memorial portion for the bread, an offering made by fire to the LORD.
7И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.
8Every Sabbath day the bread is to be set out before the LORD on behalf of the Israelites as a permanent covenant.
8Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.
9It belongs to Aaron and his sons, who are to eat it in a holy place; for it is to him a most holy part of the offerings made by fire to the LORD—his portion forever.”
9И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.
10Now the son of an Israelite mother and an Egyptian father went out among the Israelites, and a fight broke out in the camp between him and an Israelite.
10А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.
11The son of the Israelite woman blasphemed the Name with a curse. So they brought him to Moses. (His mother’s name was Shelomith daughter of Dibri, of the tribe of Dan.)
11И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.
12They placed him in custody until the will of the LORD should be made clear to them.
12И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.
13Then the LORD said to Moses,
13А Господ рече Мојсију говорећи:
14“Take the blasphemer outside the camp, and have all who heard him lay their hands on his head; then have the whole assembly stone him.
14Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.
15And you are to tell the Israelites, ‘If anyone curses his God, he shall bear the consequences of his sin.
15А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.
16Whoever blasphemes the name of the LORD must surely be put to death; the whole assembly must surely stone him, whether he is a foreign resident or native; if he blasphemes the Name, he must be put to death.
16Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.
17And if a man takes the life of anyone else, he must surely be put to death.
17И ко убије човека, да се погуби.
18Whoever kills an animal must make restitution—life for life.
18А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.
19If anyone injures his neighbor, whatever he has done must be done to him:
19И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:
20fracture for fracture, eye for eye, tooth for tooth. Just as he injured the other person, the same must be inflicted on him.
20Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.
21Whoever kills an animal must make restitution, but whoever kills a man must be put to death.
21Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.
22You are to have the same standard of law for the foreign resident and the native; for I am the LORD your God.’”
22Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.
23Then Moses spoke to the Israelites, and they took the blasphemer outside the camp and stoned him. So the Israelites did as the LORD had commanded Moses.
23И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.