Leviticus 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hæc quoque lex hostiæ pro delicto, Sancta sanctorum est:
1А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.
2idcirco ubi immolabitur holocaustum, mactabitur et victima pro delicto: sanguis ejus per gyrum altaris fundetur.
2На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.
3Offerent ex ea caudam et adipem qui operit vitalia:
3А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,
4duos renunculos, et pinguedinem quæ juxta ilia est, reticulumque jecoris cum renunculis.
4и оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
5Et adolebit ea sacerdos super altare: incensum est Domini pro delicto.
5и нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.
6Omnis masculus de sacerdotali genere, in loco sancto vescetur his carnibus, quia Sanctum sanctorum est.
6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.
7Sicut pro peccato offertur hostia, ita et pro delicto: utriusque hostiæ lex una erit: ad sacerdotem, qui eam obtulerit, pertinebit.
7Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
8Sacerdos qui offert holocausti victimam, habebit pellem ejus.
8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
9Et omne sacrificium similæ, quod coquitur in clibano, et quidquid in craticula, vel in sartagine præparatur, ejus erit sacerdotis a quo offertur:
9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.
10sive oleo conspersa, sive arida fuerint, cunctis filiis Aaron mensura æqua per singulos dividetur.
10И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.
11Hæc est lex hostiæ pacificorum quæ offertur Domino.
11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
12Si pro gratiarum actione oblatio fuerit, offerent panes absque fermento conspersos oleo, et lagana azyma uncta oleo, coctamque similam, et collyridas olei admistione conspersas:
12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.
13panes quoque fermentatos cum hostia gratiarum, quæ immolatur pro pacificis:
13Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
14ex quibus unus pro primitiis offeretur Domino, et erit sacerdotis qui fundet hostiæ sanguinem,
14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
15cujus carnes eadem comedentur die, nec remanebit ex eis quidquam usque mane.
15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
16Si voto, vel sponte quispiam obtulerit hostiam, eadem similiter edetur die: sed et si quid in crastinum remanserit, vesci licitum est:
16Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.
17quidquid autem tertius invenerit dies, ignis absumet.
17Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.
18Si quis de carnibus victimæ pacificorum die tertio comederit, irrita fiet oblatio, nec proderit offerenti: quin potius quæcumque anima tali se edulio contaminaverit, prævaricationis rea erit.
18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.
19Caro, quæ aliquid tetigerit immundum, non comedetur, sed comburetur igni: qui fuerit mundus, vescetur ex ea.
19И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
20Anima polluta quæ ederit de carnibus hostiæ pacificorum, quæ oblata est Domino, peribit de populis suis.
20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.
21Et quæ tetigerit immunditiam hominis, vel jumenti, sive omnis rei quæ polluere potest, et comederit de hujuscemodi carnibus, interibit de populis suis.
21И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.
22Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
22И рече Господ Мојсију говорећи:
23Loquere filiis Israël: Adipem ovis, et bovis, et capræ non comedetis.
23Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.
24Adipem cadaveris morticini, et ejus animalis, quod a bestia captum est, habebitis in varios usus.
24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;
25Si quis adipem, qui offerri debet in incensum Domini, comederit, peribit de populo suo.
25ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.
26Sanguinem quoque omnis animalis non sumetis in cibo, tam de avibus quam de pecoribus.
26Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.
27Omnis anima, quæ ederit sanguinem, peribit de populis suis.
27Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.
28Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
28Опет рече Господ Мојсију говорећи:
29Loquere filiis Israël, dicens: Qui offert victimam pacificorum Domino, offerat simul et sacrificium, id est, libamenta ejus.
29Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
30Tenebit manibus adipem hostiæ, et pectusculum: cumque ambo oblata Domino consecraverit, tradet sacerdoti,
30Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
31qui adolebit adipem super altare, pectusculum autem erit Aaron et filiorum ejus.
31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.
32Armus quoque dexter de pacificorum hostiis cedet in primitias sacerdotis.
32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
33Qui obtulerit sanguinem et adipem filiorum Aaron, ipse habebit et armum dextrum in portione sua.
33А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
34Pectusculum enim elevationis, et armum separationis, tuli a filiis Israël de hostiis eorum pacificis, et dedi Aaron sacerdoti, et filiis ejus, lege perpetua, ab omni populo Israël.
34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.
35Hæc est unctio Aaron et filiorum ejus in cæremoniis Domini die qua obtulit eos Moyses, ut sacerdotio fungerentur,
35То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
36et quæ præcepit eis dari Dominus a filiis Israël religione perpetua in generationibus suis.
36То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.
37Ista est lex holocausti, et sacrificii pro peccato atque delicto, et pro consecratione et pacificorum victimis,
37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
38quam constituit Dominus Moysi in monte Sinai, quando mandabit filiis Israël ut offerrent oblationes suas Domino in deserto Sinai.
38што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.