Левитикул 25
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Домнул а ворбит ку Мойсе пе мунтеле Синай ши а зис:
1Још рече Господ Мојсију на гори синајској говорећи:
2„Ворбеште копиилор луй Исраел ши спуне-ле: ‘Кынд вець интра ын цара пе каре в-о дау, пэмынтул сэ се одихняскэ, сэ цинэ ун Сабат ын чинстя Домнулуй.
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
3Шасе ань сэ-ць семень огорул, шасе ань сэ-ць тай вия ши сэ стрынӂь роаделе.
3Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
4Дар анул ал шаптеля сэ фие ун Сабат, о време де одихнэ пентру пэмынт, ун Сабат цинут ын чинстя Домнулуй: ын анул ачела сэ ну-ць семень огорул ши сэ ну-ць тай вия.
4А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
5Сэ ну сечерь че ва еши дин грэунцеле кэзуте де ла сечериш ши сэ ну кулеӂь стругурий дин вия та нетэятэ: ачеста сэ фие ун ан де одихнэ пентру пэмынт.
5Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
6Чея че ва еши де ла сине дин пэмынт ын тимпул Сабатулуй луй сэ вэ служяскэ де хранэ, цие, робулуй ши роабей тале, челуй токмит де тине ку зиуа ши стрэинулуй каре локуеште ку тине,
6Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
7вителор тале ши фярелор дин цара та; тот венитул пэмынтулуй сэ служяскэ де хранэ.
7И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
8Сэ нумерь шапте сэптэмынь де ань, де шапте орь шапте ань, ши зилеле ачестор шапте сэптэмынь де ань вор фаче патрузечь ши ноуэ де ань.
8И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
9Ын а зечя зи а луний а шаптя, сэ пуй сэ суне ку трымбица рэсунэтоаре; ын Зиуа Испэширий, сэ сунаць ку трымбица ын тоатэ цара воастрэ
9Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
10ши сэ сфинциць астфел анул ал чинчзечеля. Сэ вестиць слобозения ын царэ пентру тоць локуиторий ей: ачеста сэ фие пентру вой анул де веселие; фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ла мошия луй ши фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ын фамилия луй.
10И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
11Анул ал чинчзечеля сэ фие пентру вой анул де веселие; атунч сэ ну семэнаць, сэ ну сечераць че вор адуче огоареле де ла еле ши сэ ну кулеӂець вия нетэятэ.
11Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
12Кэч есте анул де веселие: сэ-л привиць ка чева сфынт. Сэ мынкаць че вэ вор да огоареле воастре.
12Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
13Ын анул ачеста де веселие, фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ла мошия луй.
13Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
14Дакэ виндець чева апроапелуй востру сау дакэ кумпэраць чева де ла апроапеле востру, ничунул динтре вой сэ ну ыншеле пе фрателе луй.
14И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
15Сэ кумперь де ла апроапеле тэу сокотинд аний де ла анул де веселие, ши ел сэ-ць вындэ сокотинд аний де род.
15Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
16Ку кыт вор фи май мулць ань, ку атыт сэ ридичь прецул ши ку кыт вор фи май пуцинь ань, ку атыт сэ-л сказь, кэч ел ыць винде нумай нумэрул сечеришурилор.
16Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
17Ничунул динтре вой сэ ну ыншеле деч пе апроапеле луй ши сэ те темь де Думнезеул тэу, кэч Еу сунт Домнул Думнезеул востру.
17Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
18Ымплиниць леӂиле Меле, пэзиць порунчиле Меле ши ымплиници-ле, ши вець локуи фэрэ фрикэ ын царэ.
18Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
19Цара ышь ва да роаделе, вець мынка дин еле ши вэ вець сэтура ши вець локуи фэрэ фрикэ ын еа.
19И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
20Дакэ вець зиче: «Че вом мынка ын анул ал шаптеля, фииндкэ ну вом семэна ши ну вом стрынӂе роаделе?»
20И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
21Еу вэ вой да бинекувынтаря Мя ын анул ал шаселя, ши пэмынтул ва да роаде пентру трей ань.
21Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
22Кынд вець семэна ын анул ал оптуля, вець мынка тот дин векиле роаде; пынэ ла ал ноуэля ан, пынэ ла ноиле роаде, вець мынка тот дин челе векь.
22И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
23Пэмынтуриле сэ ну се вындэ де вечь; кэч цара есте а Мя, яр вой сунтець ла Мине ка ниште стрэинь ши венетичь.
23Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
24Де ачея, ын тоатэ цара пе каре о вець стэпыни, сэ даць дрептул де рэскумпэраре пентру пэмынтурь.
24Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
25Дакэ фрателе тэу сэрэчеште ши винде о букатэ дин мошия луй, чел че аре дрептул де рэскумпэраре, руда луй чя май де апроапе, сэ винэ ши сэ рэскумпере че а вындут фрателе сэу.
25Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
26Дакэ ун ом н-аре пе нимень каре сэ айбэ дрептул де рэскумпэраре ши-й стэ ын путинцэ луй сингур сэ факэ рэскумпэраря,
26Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
27сэ сокотяскэ аний де ла вынзаре, сэ дя ынапой кумпэрэторулуй че присосеште ши сэ се ынтоаркэ ла мошия луй.
27онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
28Дакэ н-аре ку че сэ-й дя ынапой, лукрул вындут сэ рэмынэ ын мыниле кумпэрэторулуй пынэ ла анул де веселие; ла анул де веселие, ел сэ се ынтоаркэ ла мошия луй ши кумпэрэторул сэ ясэ дин еа.
28Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
29Дакэ ун ом винде о касэ де локуит ынтр-о четате ынконжуратэ ку зидурь, сэ айбэ дрепт де рэскумпэраре пынэ ла ымплиниря унуй ан де ла вынзаре; дрептул луй де рэскумпэраре сэ цинэ ун ан.
29Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
30Дар, дакэ ачастэ касэ, ашезатэ ынтр-о четате ынконжуратэ ку зидурь, ну есте рэскумпэратэ ынаинте де ымплиниря унуй ан ынтрег, еа ва рэмыне пе вечь кумпэрэторулуй ши урмашилор луй; яр ын анул де веселие сэ ну ясэ дин еа.
30А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
31Каселе дин сате каре ну сунт ынконжурате ку зидурь сэ фие привите ка царинь де пэмынт: еле вор путя фи рэскумпэрате, ши кумпэрэторул ва еши дин еле ын анул де веселие.
31А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
32Кыт привеште четэциле левицилор ши каселе пе каре ле вор авя ей ын ачесте четэць, левиций сэ айбэ ун дрепт некурмат де рэскумпэраре.
32А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
33Чине ва кумпэра де ла левиць о касэ сэ ясэ ын анул де веселие дин каса вындутэ луй ши дин четатя ын каре о авя; кэч каселе дин четэциле левицилор сунт аверя лор ын мижлокул копиилор луй Исраел.
33Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
34Огоареле ашезате ын журул четэцилор левицилор ну се вор путя винде; кэч ей ле вор стэпыни пе вечь.
34Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
35Дакэ фрателе тэу сэрэчеште ши ну май поате мунчи лынгэ тине, сэ-л сприжинь, фие ка стрэин, фие ка венетик, ка сэ трэяскэ ымпреунэ ку тине.
35Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
36Сэ ну ей де ла ел нич добындэ, нич камэтэ: сэ те темь де Думнезеул тэу, ши фрателе тэу сэ трэяскэ ымпреунэ ку тине.
36Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
37Сэ ну-й ымпрумуць баний тэй ку добындэ ши сэ ну-й ымпрумуць меринделе тале пе камэтэ.
37Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
38Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, каре в-ам скос дин цара Еӂиптулуй, ка сэ вэ дау цара Канаанулуй, ка сэ фиу Думнезеул востру.
38Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
39Дакэ фрателе тэу сэрэчеште лынгэ тине ши се винде цие, сэ ну-л пуй сэ-ць факэ мункэ де роб.
39И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
40Чи сэ фие ла тине ка ун ом токмит ку зиуа, ка ун венетик; сэ стя ын служба та пынэ ла анул де веселие.
40као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
41Атунч, сэ ясэ де ла тине ел ши копиий луй каре вор фи ку ел ши сэ се ынтоаркэ ын фамилия луй, ла мошия пэринцилор луй.
41А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
42Кэч ей сунт служиторий Мей, пе каре й-ам скос дин цара Еӂиптулуй; сэ ну фие вындуць кум се вынд робий.
42Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
43Сэ ну-л стэпынешть ку асприме ши сэ те темь де Думнезеул тэу.
43Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
44Дакэ врець сэ авець робь ши роабе, сэ-й луаць де ла нямуриле каре вэ ынконжоарэ; де ла еле сэ кумпэраць робь ши роабе.
44А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
45Вець путя сэ-й кумпэраць ши динтре копиий стрэинилор каре вор локуи ла тине ши дин фамилииле лор пе каре ле вор наште ын цара воастрэ; ей вор фи аверя воастрэ.
45И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
46Ый путець лэса моштенире копиилор воштри дупэ вой, ка пе о мошие, ши путець сэ-й цинець астфел робь пе вечь. Дар кыт деспре фраций воштри, копиий луй Исраел, нич унул дин вой сэ ну стэпыняскэ пе фрателе сэу ку асприме.
46Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
47Дакэ ун стрэин сау ун венетик се ымбогэцеште, ши фрателе тэу сэрэчеште лынгэ ел ши се винде стрэинулуй каре локуеште ла тине сау вреунуя дин фамилия стрэинулуй,
47Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
48ел сэ айбэ дрептул де рэскумпэраре, дупэ че се ва фи вындут: унул дин фраций луй сэ поатэ сэ-л рэскумпере.
48кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
49Ункюл луй сау фиул ункюлуй луй сау уна дин руделе луй де апроапе ва путя сэ-л рэскумпере сау, дакэ аре мижлоаче, сэ се рэскумпере сингур.
49или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
50Сэ факэ сокотяла ку чел че л-а кумпэрат, дин анул кынд с-а вындут пынэ ын анул де веселие, ши прецул де плэтит ва атырна де нумэрул анилор, каре вор фи прецуиць ка ай унуй ом токмит ку платэ.
50Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
51Дакэ май сунт ынкэ мулць ань пынэ ла анул де веселие, ышь ва плэти рэскумпэраря дупэ прецул анилор ачелора ши сэ-л скадэ дин прецул ку каре а фост кумпэрат;
51Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
52дакэ май рэмын пуцинь ань пынэ ла анул де веселие, сэ ле факэ сокотяла ши сэ-шь плэтяскэ рэскумпэраря дупэ ачешть ань.
52Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
53Сэ фие ла ел ка унул токмит ку анул; ши ачела ла каре ва фи сэ ну се поарте ку асприме ку ел суб окий тэй.
53Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
54Яр дакэ ну есте рэскумпэрат ын ничунул дин ачесте фелурь, сэ ясэ де ла ел ын анул де веселие, ел ши копиий луй каре вор фи ымпреунэ ку ел.
54Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
55Кэч копиий луй Исраел сунт робий Мей; ей сунт робий Мей, пе каре й-ам скос дин цара Еӂиптулуй. Еу сунт Домнул Думнезеул востру.
55Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.