3 Мойсея 26
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Не будете робити собі балванів, нї вирізувати образів, нї ставити стовпів, і каменїв з образами не ставляти мете в землї вашій, щоб перед ними бити поклони. Я Господь, Бог ваш.
1Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.
2Собити мої мусите держати, і в сьвятинї благовіти. Я Господь.
2Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.
3Коли будете ходити в установах моїх і будете заповідї мої хоронити і сповняти,
3Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините,
4То давати му вам дощі у свій час, і родити ме земля жниво своє і дерево приносити ме плоди свої.
4даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;
5І час молочення тревати ме в вас до збору виноградини, а збір виноградини тревати ме до сїйби; і їсти мете хлїб ваш до наситу і жити мете з упокоєм у землї вашій.
5и вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој.
6І дам я мир в країнї, і лежати мете собі, і нїхто не буде непокоїти вас; і вигублю хижого зьвіра в країнї, і меч не проходити ме по землї вашій.
6Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.
7І будете гонити ворогів ваших, і падати муть вони од меча перед вами.
7Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.
8І пятеро вас гнати ме сотню, а сотеро вас гнати ме десять тисяч, і падати муть вороги ваші од меча перед вами.
8Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.
9І обернусь до вас, і страшними зроблю вас, і намножу вас, і держати му завіт мій з вами.
9И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама.
10І будете їсти давнолїтні плоди, і прятати давнолїтне перед новим.
10И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.
11І поставлю храмину мою посеред вас, і не гидувати ме вами душа моя;
11И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас.
12І ходити му проміж вами, і буду вашим Богом, а ви будете моїм людом.
12И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.
13Я Господь, Бог ваш, що вас вивів із Египецької землї, щоб ви не були підневолені їм; і розірвав я зазвори ярма вашого, і дав вам ходити випроставшись.
13Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право.
14Коли ж не послухаєте мене і не будете сповняти всїх заповідей моїх,
14Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести,
15І коли зневажите установи мої, і гордувати ме душа ваша присудами моїми, так що не сповняти мете всї заповідї мої і зломите заповіт мій;
15ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој,
16Так я зроблю те саме з вами: я допущу на вас страх, сухоти і пропасницю, від якої почорнїє в очах і душа зомлїє; і сїяти мете марно насїннє ваше, вороги бо ваші пожеруть його.
16и ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши.
17І поставлю лице моє проти вас, і побють вас вороги ваші; і запанують над вами ненавидники ваші, і втікати мете, хоч нїхто не буде гонити за вами.
17И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера.
18Коли ж і тодї не послухаєте мене, так усемеро побільшу кари ваші за гріхи ваші.
18Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше.
19І зломлю пиху потуги вашої, і зроблю небо над вами як залїзо, а землю вашу як мідь.
19Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза.
20І будете марнувати силу вашу, і не давати ме земля ваша жнива свого, а дерево на полї вашому не давати ме плоду свого.
20Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог.
21А коли ійти мете проти мене й не схочете слухати мене, так усемеро побільшу кари за гріхи ваші.
21Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим.
22І пущу зьвірину польову на вас, що вигубить дїтей ваших, і пожере скотину вашу, і вас поменьшить, та й опустїють шляхи ваші.
22Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши.
23Коли ж і після сього не покаєтесь та ійти мете проти мене,
23Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот,
24Так і сам я ійти му проти вас, і сам я побю вас усемеро за гріхи ваші.
24и ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше.
25І допущу на вас меча, що помститься за завіт; а коли позабираєтесь у городи ваші, то пішлю морову кару серед вас, і віддам вас в руки ворогові.
25Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.
26Як зломлю підпору вашу, хлїб, тодї пекти муть хлїб ваш десятеро молодиць в однїй печі, і віддавати муть вам хлїб після ваги; і ви їстимете, та й не наїдати метесь.
26И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити.
27Коли ж і після сього не послухаєте мене да ійти мете проти мене,
27Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,
28Так у палкому гнїву ійти му проти вас, і карати му вас усемеро за гріхи ваші.
28и ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше.
29І їсти мете тїло синів ваших, і тїло дочок ваших їсти мете,
29И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.
30І зруйную високостї ваші, і розібю стовпи ваші соняшні, та й кину трупа вашого на трупа ідольського, і гидувати ме душа моя вами.
30Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.
31І зроблю городи ваші пустками, і спустошу сьвятощі ваші, і не прийму любих пахощів ваших.
31И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег.
32І спустошу країну вашу, так що й вороги ваші зʼжахнуться, що пробувають у їй.
32И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој.
33І самих вас розпорошу проміж народами, і з мечем пожену за вами; і опустїє земля ваша, а городи ваші обернуться в руїну.
33А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.
34Тодї буде собота на землї по всї днї опустїння її, а ви самі опинитесь у землї ворогів ваших; тодї лежати ме земля облогом, і втїшати меться своїми соботнїми часами.
34Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.
35По всї днї опустїння свого спочивати ме вона, через те, що не віддихала в соботи ваші, як жили ви на їй.
35За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели.
36А хто останеться з вас, на того серце наведу страх в землї ворога його: і гнати ме його шелест летючого листу, і втїкати ме, як втїкають від меча, і падати ме, хоч нїхто не гнати меться за ним.
36А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати.
37І будуть падати одно через другого, наче перед мечем, хоч нїхто не гнати ме їх; і не буде в вас снаги, щоб остоятись перед ворогами вашими.
37И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.
38І погибнете між народами, і пожере вас ворожа земля;
38Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших.
39Хто ж останеться з вас, ті потануть в беззаконнях своїх по ворожих землях, і в беззаконнях батьків своїх вкупі з ними.
39А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће.
40І будуть тодї признаватись вони в беззаконнях своїх і в беззаконнях батьків своїх, котрими спроневірились менї, та що ійшли проти мене,
40Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот,
41Та, що й я ійшов проти них, і загнав їх у землю ворогів їх. А коли тодї впокориться необрізане серце їх, і вони спокутують беззаконня свої,
41те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,
42То я спогадаю завіт мій з Яковом, і також завіт мій з Ізааком, і завіт мій з Авраамом спогадаю, і землю спогадаю.
42тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.
43Бо опустїє після них земля, і втїшати меться соботнїми часами своїми в час опустїння свого без них; самі ж вони приймати муть кару за беззаконня свої, через те, так через те, що судами моїми погордували і душа їх установами моїми гидувала.
43Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.
44Тільки ж і тодї, як пробувати муть вони в землї ворогів своїх, не відкину їх від себе і не зогиджу їх собі так, щоб їх вигубити та зломити завіт мій з ними; я бо Господь, Бог їх.
44А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.
45Ні! Спогадаю задля їх же самих завіт мій з предками їх, що вивів їх із Египецької землї перед очима народів, щоб їх Богом бути. Я Господь.
45Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.
46Се установи, й присуди, і закони, що постановив Господь проміж собою й синами Ізрайлевими на Синай горі, через Мойсея.
46Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори синајској преко Мојсија.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.