Немијина 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.
1百姓和他们的妻大大呼号，埋怨他们的弟兄 犹大 人。
2Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.
2有的说：「我们和儿女人口众多，要去得粮食度命」；
3Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
3有的说：「我们典了田地、葡萄园、房屋，要得粮食充饥」；
4Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.
4有的说：「我们已经指着田地、葡萄园，借了钱给王纳税。
5А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.
5我们的身体与我们弟兄的身体一样；我们的儿女与他们的儿女一般。现在我们将要使儿女作人的仆婢，我们的女儿已有为婢的；我们并无力拯救，因为我们的田地、葡萄园已经归了别人。」
6Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.
6我听见他们呼号说这些话，便甚发怒。
7И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.
7我心里筹划，就斥责贵胄和官长说：「你们各人向弟兄取利！」于是我招聚大会攻击他们。
8И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.
8我对他们说：「我们尽力赎回我们弟兄，就是卖与外邦的 犹大 人；你们还要卖弟兄，使我们赎回来吗？」他们就静默不语，无话可答。
9И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?
9我又说：「你们所行的不善！你们行事不当敬畏我们的 神吗？不然，难免我们的仇敌外邦人毁谤我们。
10И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.
10我和我的弟兄与仆人也将银钱粮食借给百姓；我们大家都当免去利息。
11Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.
11如今我劝你们将他们的田地、葡萄园、橄榄园、房屋，并向他们所取的银钱、粮食、新酒，和油，百分之一的利息都归还他们。」
12А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
12众人说：「我们必归还，不再向他们索要，必照你的话行。」我就召了祭司来，叫众人起誓，必照着所应许的而行。
13И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.
13我也抖着胸前的衣襟，说：「凡不成就这应许的，愿 神照样抖他离开家产和他劳碌得来的，直到抖空了。」会众都说：「阿们！」又赞美耶和华。百姓就照着所应许的去行。
14И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.
14自从我奉派作 犹大 地的省长，就是从 亚达薛西 王二十年直到三十二年，共十二年之久，我与我弟兄都没有吃省长的俸禄。
15А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.
15在我以前的省长加重百姓的担子， 每日 索要粮食和酒，并银子四十舍客勒，就是他们的仆人也辖制百姓；但我因敬畏 神不这样行。
16Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.
16并且我恒心修造城墙，并没有置买田地；我的仆人也都聚集在那里做工。
17И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.
17除了从四围外邦中来的 犹大 人以外，有 犹大 平民和官长一百五十人在我席上吃饭。
18И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.
18每日预备一只公牛，六只肥羊，又预备些飞禽；每十日一次，多预备各样的酒。虽然如此，我并不要省长的俸禄，因为百姓服役甚重。
19Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.
19我的 神啊，求你记念我为这百姓所行的一切事，施恩与我。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.