Језекиљ 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:
1Ын анул ал ноуэля, ын зиуа а зечя а луний а зечя, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
2Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.
2„Фиул омулуй, скрие нумеле зилей ачестея, нумеле зилей де азь! Кэч кяр ын зиуа ачаста се апропие ымпэратул Бабилонулуй де Иерусалим.
3И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.
3Спуне о пилдэ ачестей касе де ындэрэтничь ши зи-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Пуне, пуне казанул ши тоарнэ апэ ын ел!
4Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.
4Пуне букэць де карне ын ел, тоате букэциле челе буне, коапса ши спата, ши умпле-л ку челе май буне оасе.
5Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.
5Алеӂе че е май бун дин турмэ ши пуне лемнеле грэмадэ суб казан; фэ-л сэ фярбэ ын клокот маре ши сэ фярбэ ши оаселе дин ел!»
6Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.
6Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вай де четатя чя сетоасэ де сынӂе, казанул чел плин де руӂинэ ши де пе каре ну се я руӂина! Скоатець букэциле дин ел унеле дупэ алтеле, фэрэ сэ траӂець ла сорць!
7Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.
7Кэч сынӂеле пе каре л-а вэрсат еа есте ынкэ ын мижлокул ей. Л-а пус пе стынка гоалэ, ну л-а вэрсат пе пэмынт, ка сэ-л акопере апой ку цэрынэ.
8Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.
8Ка сэ-Мь арэт урӂия, ка сэ Мэ рэзбун, й-ам вэрсат сынӂеле пе стынка гоалэ, пентру ка сэ ну фие акоперит.»
9Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.
9Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вай де четатя чя сетоасэ де сынӂе! Вряу сэ фак ун руг маре!
10Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.
10Ынгрэмэдеште мулте лемне, апринде фокул, фербе бине карня, фэ фертура гроасэ, ка сэ се ардэ ши чоланеле!
11Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.
11Апой пуне казанул гол пе жэратик, ка сэ се ынкэлзяскэ, сэ и се ынфербынте арама, сэ и се топяскэ мурдэрия динэунтру ши сэ и се штяргэ руӂина.
12Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.
12Трудэ деӂяба! Кэч руӂина де каре есте плин ну се дезлипеште де ел; руӂина ну се ва луа де пе ел декыт прин фок,
13У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.
13ши ту дорешть ярэшь нелеӂюире ын спуркэчуня та! Пентру кэ ам врут сэ те курэц ши ну те-ай фэкут куратэ, ну вей май фи курэцитэ де спуркэчуня та пынэ Ымь вой потоли мыния асупра та.
14Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.
14Еу, Домнул, ам ворбит! Лукрул ачеста се ва ынтымпла, ши Еу ыл вой ымплини! Ну Мэ вой лэса, ну вой авя милэ, нич ну Мэ вой кэй. Вей фи жудекатэ дупэ путеря та ши дупэ фаптеле тале»’, зиче Домнул Думнезеу.”
15Опет ми дође реч Господња говорећи:
15Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
16Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.
16„Фиул омулуй, ятэ, ыць вой рэпи принтр-о ловитурэ че ць-е май скумп ын окь. Дар сэ ну те желешть, нич сэ ну плынӂь ши сэ ну-ць кургэ лакримиле пентру еа.
17Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.
17Суспинэ ын тэчере, дар ну плынӂе ка ла морць! Лягэ-ць турбанул, пуне-ць ынкэлцэминтя ын пичоаре, ну-ць акопери барба ши ну мынка пыня де жале!”
18И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.
18Ворбисем попорулуй диминяца, ши сяра мь-а мурит неваста. А доуа зи диминяца, ам фэкут кум ми се порунчисе.
19И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?
19Попорул мь-а зис: „Ну врей сэ не лэмурешть че ынсямнэ пентру ной чея че фачь?”
20И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:
20Еу ле-ам рэспунс: „Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
21Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.
21‘Спуне касей луй Исраел: «Аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‹Ятэ, вой пынгэри Локашул Меу чел Сфынт, фала путерий воастре, че вэ е май скумп ын окь, лукрул юбит де вой; ши фиий воштри ши фийчеле воастре, пе каре й-аць лэсат дупэ вой, вор кэдя учишь де сабие.
22И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;
22Ши атунч вець фаче кум ам фэкут ши еу. Ну вэ вець акопери барба ши ну вець мынка пыня де жале,
23и капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.
23вець ста ку турбане пе кап ши ку ынкэлцэминтя ын пичоаре, ну вэ вець жели ши нич ну вець плынӂе, чи вець тынжи пентру нелеӂюириле воастре ши вэ вець вэита ынтре вой.
24И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.
24Езекиел ва фи ун семн пентру вой. Вець фаче ынтокмай кум а фэкут ел. Ши, кынд се вор ынтымпла ачесте лукрурь, вець шти кэ Еу сунт Домнул Думнезеу.›»’
25А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,
25Ту ынсэ, фиул омулуй, ын зиуа кынд ле вой рэпи чея че фаче тэрия лор, букурия ши фала лор, че ле есте скумп окилор ши лукрул юбит де ей, пе фиий ши фийчеле лор,
26у тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?
26ын зиуа ачея, ва вени ун фугар ла тине, ка сэ-ць дя де штире ши сэ аузь ку урекиле тале.
27У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.
27Ын зиуа ачея, ци се ва дескиде гура одатэ ку а фугарулуй, вей ворби ши ну вей май фи мут. Вей фи ун семн пентру ей ши вор шти кэ Еу сунт Домнул.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.