Језекиљ 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:
1Naʻe toe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻi hono hiva ʻoe taʻu, ʻi hono hongofulu ʻoe māhina, mo hono hongofulu ʻoe ʻaho ʻi he māhina, ʻo pehē,
2Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.
2Foha ʻoe tangata, tohi ʻe koe ʻae hingoa ʻoe ʻaho ko eni: he naʻe teuteu ʻae tuʻi ʻo Papilone ki Selūsalema ʻi he ʻaho ko eni.
3И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.
3Pea ke lea ʻaki ha fakatātā ki he fale angatuʻu, mo ke pehē kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; Fokotuʻu ʻae kulo, fokotuʻu ia pea lilingi ha vai ki ai:
4Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.
4Tānaki ʻae ngaahi konga ki ai, ʻae konga lelei kotoa pē, ʻae alanga mui mo e alanga muʻa; fakafonu ʻaki ia ʻae ngaahi hui lelei.
5Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.
5Fili mai ʻaia ʻoku lelei hake ʻi he fanga manu, pea ʻai ʻae ngaahi hui ki lalo ʻi ai, pea ʻai ke lelei ʻaupito, pea fakamoho ʻae hui ʻi ai.”
6Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.
6Ko ia ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; “Malaʻia ki he kolo kuo pani toto, ʻae kulo ko ia, ʻoku kei ʻi ai ʻae ʻuli, kuo teʻeki ke mavahe hono ʻuli mei ai! Toʻo taki taha mai ʻae konga mei ai, pea ʻoua naʻa filifilimānako.
7Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.
7He ʻoku ʻi loto ʻiate ia ʻa hono toto kuo ne ʻai ia ki he funga maka; naʻe ʻikai te ne lilingi ia ki he kelekele ke ʻufiʻufi ia ʻaki ʻae efu:
8Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.
8Ka koeʻuhi ke tupu ʻae houhau mo fakahoko hono tautea; kuo u tuku ai hono toto ki he funga maka, koeʻuhi ke ʻoua naʻa ʻufiʻufi ia.”
9Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.
9Ko ia ʻoku pehē ai ʻe Sihova ko e ʻOtua; “Malaʻia ki he kolo pani toto! ʻIo, te u fokotuʻu ke lahi ʻae fefie ki he afi.
10Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.
10ʻAi pe ʻae fefie, pea tafu ʻae afi, pea tutu ʻae kakano, pea ʻai ke fifisi lahi, pea tuku ke vela ʻae ngaahi hui.
11Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.
11Pea toki ʻai maha pe ia ki he afi, koeʻuhi ke vela ai hono palasa, ʻio, ke vela, pea koeʻuhi ke molū hono fakalielia ʻi ai, pea ke ʻosi mei ai ʻae ʻuli ʻoku tētē.
12Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.
12Kuo ne fakaongosia ia ʻi he ngaahi loi, pea naʻe ʻikai mahuʻi meiate ia ʻa hono ʻuli: ko e meʻa ʻuli ʻi ai ʻe tō ki he afi.
13У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.
13ʻOku fakalielia hoʻo meʻa ʻuli: pea koeʻuhi kuo u fakamaʻa koe kae ʻikai te ke maʻa, ʻe ʻikai toe fakamaʻa koe, kaeʻoua ke u ʻai ke hoko ʻa hoku houhau kiate koe.
14Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.
14Ko au ko Sihova kuo u lea ki ai: ʻe hoko pe ia, pea te u fai ia ʻeau; ʻe ʻikai te u fakaholomui, pea ʻe ʻikai te u mamae, pe te u fakatomala; ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua, te nau fakamaauʻi koe ʻo fakatatau ki ho hala, pea tatau mo hoʻo ngāue kuo ke fai.”
15Опет ми дође реч Господња говорећи:
15¶ Naʻe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
16Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.
16“Foha ʻoe tangata, vakai, ʻoku ou toʻo atu ʻaia ʻoku holi ki ai ho mata, ʻi he tā pe taha: ka ʻe ʻikai te ke mamahi pe tangi, pea ʻe ʻikai tafe hifo ho loʻimata.
17Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.
17ʻOua naʻa tangi, pea ʻoua naʻa fai ha mamahi, koeʻuhi ko e pekia; ʻai pe ʻae tatā ki ho ʻulu, pea ʻai mo e topuvaʻe ki ho vaʻe, pea ʻoua naʻa puke ngutu, pea ʻoua naʻa kai ʻae mā ʻae kau tangilāulau.”
18И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.
18Ko ia naʻaku lea ki he kakai ʻi he pongipongi: pea ʻi heʻene hoko ki he efiafi naʻe pekia ʻa hoku uaifi; pea naʻaku fai ʻi he pongipongi ʻe taha ʻo hangē ko ia naʻe fekau mai.
19И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?
19¶ Pea naʻe pehē mai ʻe he kakai kiate au, “ʻE ʻikai te ke fakahā mai hono ʻuhinga ʻoe ngaahi meʻa ni kiate kimautolu, pe ko e hā kuo ke fai pehē ai?”
20И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:
20Pea naʻaku tali ʻaki ʻeni kiate kinautolu, naʻe hoko mai ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
21Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.
21“Lea ki he fale ʻo ʻIsileli, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; Vakai te u fakalieliaʻi ʻa hoku fale tapu, ʻaia ko homou mālohiʻanga, ʻaia ʻoku holi ki ai ho mata, pea mamae ki ai ho laumālie; pea ko ho ngaahi foha mo ho ngaahi ʻofefine kuo mou tuku ʻe hinga ʻi he heletā.
22И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;
22Pea te mou fai ʻo hangē ko ia kuo u fai: ʻe ʻikai te mou pupuni ngutu, pe te mou kai ʻi he mā ʻae kakai tangilāulau.
23и капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.
23Pea ʻe tatā pe homou ʻulu, pea ʻai mo e topuvaʻe ki homou vaʻe ʻe ʻikai te mou mamahi pe fai ʻae tangi ka te mou fakaʻauʻausino pe, koeʻuhi ko hoʻomou hia, pea femamahiʻaki pe ʻiate kimoutolu
24И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.
24Ko ia ko ʻIsikieli ko e fakaʻilonga ia kiate kimoutolu: te mou fai ʻekimoutolu ʻo hangē ko ia kotoa pē kuo ne fai ʻe ia: pea ka hoko mai eni, te mou ʻilo ko au ko Sihova ko e ʻOtua.
25А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,
25¶ “Ko eni foki, ʻa koe foha ʻoe tangata, ʻi he ʻaho ko ia te u toʻo atu ai meiate kinautolu honau mālohi, mo e fiefia ʻo ʻenau nāunau, ʻae holi ʻa honau mata, mo ia kuo tukupau honau loto ki ai, ʻa honau ngaahi foha mo honau ngaahi ʻofefine, ʻikai ʻe pehē,
26у тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?
26Ko ia ʻe hao ʻi he ʻaho ko ia ʻe haʻu kiate koe ke fakaongo ia ki ho telinga?
27У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.
27ʻI he ʻaho ko ia ʻe matoʻo ho ngutu kiate ia kuo hao, pea te ke lea, pea ʻe ʻikai te ke kei noa: pea ko e fakaʻilonga koe kiate kinautolu; pea te nau ʻilo ko Sihova au.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.