Језекиљ 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном.
1Ын ал шаптеля ан, ын зиуа а зечя а луний а чинчя, уний дин бэтрыний луй Исраел ау венит ла мине сэ ынтребе пе Домнул ши ау шезут жос ынаинтя мя.
2И дође ми реч Господња говорећи:
2Ши кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
3Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.
3„Фиул омулуй, ворбеште бэтрынилор луй Исраел ши спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Сэ Мэ ынтребаць аць венит? Пе вяца Мя кэ ну Мэ вой лэса сэ фиу ынтребат де вой», зиче Домнул Думнезеу.’
4Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових.
4Врей сэ-й жудечь, фиул омулуй? Дакэ врей сэ-й жудечь, пуне-ле ынаинте урычуниле пэринцилор лор!
5И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш;
5Спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ын зиуа кынд ам алес пе Исраел, Мь-ам ридикат мына спре сэмынца касей луй Иаков ши М-ам арэтат лор ын цара Еӂиптулуй; Мь-ам ридикат мына спре ей ши ам зис: ‹Еу сунт Домнул Думнезеул востру!›
6оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама.
6Ын зиуа ачея, Мь-ам ридикат мына спре ей ка сэ-й дук дин цара Еӂиптулуй ынтр-о царэ пе каре о кэутасем пентру ей, царэ ын каре курӂе лапте ши мьере, чя май фрумоасэ динтре тоате цэриле.
7И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш.
7Атунч ле-ам зис: ‹Лепэдаць, фиекаре, урычуниле каре вэ атраг привириле ши ну вэ спуркаць ку идолий Еӂиптулуй! Еу сунт Домнул Думнезеул востру!›
8Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.
8Дар ей с-ау рэзврэтит ымпотрива Мя ши н-ау врут сэ Мэ аскулте. Ничунул н-а лепэдат урычуниле каре ый атрэӂяу привириле ши н-ау пэрэсит идолий Еӂиптулуй. Атунч Мь-ам пус де гынд сэ-Мь вэрс мыния песте ей, сэ-Мь слееск мыния ымпотрива лор, ын мижлокул цэрий Еӂиптулуй.
9Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске.
9Дар ам авут ын ведере Нумеле Меу, ка сэ ну фие пынгэрит ын окий нямурилор принтре каре се афлау ши ын фаца кэрора Мэ арэтасем лор, ка сэ-й скот дин цара Еӂиптулуй.
10И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу.
10Ши й-ам скос астфел дин цара Еӂиптулуй ши й-ам дус ын пустиу.
11И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих.
11Ле-ам дат леӂиле Меле ши ле-ам фэкут куноскуте порунчиле Меле пе каре требуе сэ ле ымплиняскэ омул ка сэ трэяскэ прин еле.
12И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.
12Ле-ам дат ши Сабателе Меле сэ фие ка ун семн ынтре Мине ши ей, пентру ка сэ штие кэ Еу сунт Домнул, каре-й сфинцеск.
13Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.
13Дар каса луй Исраел с-а рэзврэтит ымпотрива Мя ын пустиу. Н-ау урмат леӂиле Меле, чи ау лепэдат порунчиле Меле пе каре требуе сэ ле ымплиняскэ омул ка сэ трэяскэ прин еле ши Мь-ау пынгэрит песте мэсурэ де мулт Сабателе Меле. Атунч ам авут де гынд сэ-Мь вэрс мыния песте ей ын пустиу, ка сэ-й нимическ.
14Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
14Дар ам авут ын ведере Нумеле Меу, ка сэ ну фие пынгэрит ын окий нямурилор ын фаца кэрора ый скосесем дин Еӂипт.
15И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама;
15Кяр ши ын пустиу Мь-ам ридикат мына спре ей ши ле-ам журат кэ ну-й вой дуче ын цара пе каре ле-о хотэрысем, царэ ын каре курӂе лапте ши мьере, чя май фрумоасэ дин тоате цэриле,
16јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим.
16ши ачаста пентру кэ ау лепэдат порунчиле Меле ши н-ау урмат леӂиле Меле ши пентру кэ ау пынгэрит Сабателе Меле, кэч инима ну ли с-а депэртат де ла идолий лор.
17Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи.
17Дар М-ам уйтат ку милэ ла ей, ну й-ам нимичит ши ну й-ам стырпит ын пустиу.
18Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим.
18Атунч ам зис фиилор лор ын пустиу: ‹Ну вэ луаць дупэ рындуелиле пэринцилор воштри, ну цинець обичеюриле лор ши ну вэ спуркаць ку идолий лор!
19Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;
19Еу сунт Домнул Думнезеул востру; умблаць ынтокмай дупэ рындуелиле Меле, пэзиць порунчиле Меле ши ымплиници-ле!
20и суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.
20Сфинциць Сабателе Меле, кэч еле сунт ун семн ынтре Мине ши вой, ка сэ штиць кэ Еу сунт Домнул Думнезеул востру!›
21Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи.
21Дар фиий с-ау рэзврэтит ши ей ымпотрива Мя. Н-ау умблат дупэ рындуелиле Меле, н-ау пэзит ши н-ау ымплинит порунчиле Меле пе каре требуе сэ ле ымплиняскэ омул ка сэ трэяскэ прин еле ши ау пынгэрит Сабателе Меле. Атунч ам авут де гынд сэ-Мь вэрс урӂия песте ей, сэ-Мь стинг мыния ымпотрива лор ын пустиу.
22Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
22Дар Мь-ам трас мына ынапой ши ам авут ын ведере Нумеле Меу, ка сэ ну фие пынгэрит ынаинтя нямурилор ын фаца кэрора ый скосесем дин Еӂипт.
23И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама.
23Ын пустиу, Мь-ам ридикат ярэшь мына спре ей ши ле-ам журат кэ ам сэ-й ымпрэштий принтре нямурь ши сэ-й рисипеск ын фелурите цэрь,
24Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових.
24пентру кэ н-ау ымплинит порунчиле Меле ши ау лепэдат ынвэцэтуриле Меле, ау пынгэрит Сабателе меле ши шь-ау ынторс окий спре идолий пэринцилор лор.
25Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети.
25Ба ынкэ ле-ам дат ши леӂь каре ну ерау буне ши порунчь прин каре ну путяу сэ трэяскэ.
26И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.
26Й-ам спуркат прин даруриле лор де мынкаре, кынд тречяу прин фок пе тоць ынтыий лор нэскуць; ам врут сэ-й педепсеск астфел ши сэ ле арэт кэ Еу сунт Домнул.»’
27Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње:
27Де ачея, фиул омулуй, ворбеште касей луй Исраел ши спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Пэринций воштри М-ау батжокорит ши май мулт, арэтынду-се некрединчошь фацэ де Мине.
28Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје.
28Ши ануме, кынд й-ам дус ын цара пе каре журасем кэ ле-о вой да, ши ей шь-ау арункат окий спре орьче дял ыналт ши спре орьче копак стуфос, аколо шь-ау адус жертфеле, аколо шь-ау адус даруриле де мынкаре каре Мэ мынияу, аколо шь-ау арс миресмеле де ун мирос плэкут ши аколо шь-ау турнат жертфеле де бэутурэ.
29И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.
29Еу й-ам ынтребат: ‹Че сунт ачесте ынэлцимь ла каре вэ дучець?› Де ачея ли с-а дат нумеле де ынэлцимь пынэ ын зиуа де азь!»’
30Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се?
30Де ачея спуне касей луй Исраел: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Воиць вой сэ вэ спуркаць ын фелул пэринцилор воштри ши сэ курвиць алергынд дупэ урычуниле лор?
31И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.
31Да, адукынду-вэ даруриле де мынкаре, трекынду-вэ копиий прин фок, вэ спуркаць ши азь прин идолий воштри. Ши Еу сэ Мэ лас сэ фиу ынтребат де вой, каса луй Исраел! Пе вяца Мя», зиче Домнул Думнезеу, «кэ ну Мэ вой лэса ынтребат де вой!
32А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.
32Ну вець ведя ымплининду-се че вэ ынкипуиць кынд зичець: ‹Врем сэ фим ка нямуриле, ка фамилииле челорлалте цэрь, врем сэ служим лемнулуй ши петрей!›
33Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама.
33Пе вяца Мя», зиче Домнул Думнезеу, «кэ Еу Ынсумь вой фи Ымпэрат песте вой, ку мынэ таре ши ку брац ынтинс ши вэрсынду-Мь урӂия.
34И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом.
34Вэ вой скоате дин мижлокул попоарелор ши вэ вой стрынӂе дин цэриле ын каре в-ам рисипит ку мынэ таре ши ку брац ынтинс ши вэрсынду-Мь урӂия.
35И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.
35Вэ вой адуче ын пустиул попоарелор ши аколо Мэ вой жудека фацэ ын фацэ ку вой.
36Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.
36Кум М-ам жудекат ку пэринций воштри ын пустиул цэрий Еӂиптулуй, аша Мэ вой жудека ши ку вой», зиче Домнул Думнезеу.
37И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне.
37«Вэ вой трече пе суб тояг ши вэ вой пуне суб мустраря легэмынтулуй.
38И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.
38Вой деосеби динтре вой пе чей ындэрэтничь ши пе чей че ну-Мь сунт крединчошь; ый вой скоате дин цара ын каре сунт стрэинь, дар ну вор мерӂе ярэшь ын цара луй Исраел. Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул.»’”
39Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.
39Акум, каса луй Исраел, аша ворбеште Домнул Думнезеу: „Дучеци-вэ ши служиць фиекаре ла идолий воштри! Дупэ ачея, Мэ вець аскулта негрешит ши ну вець май пынгэри Нумеле Меу чел сфынт ку даруриле воастре де мынкаре ши ку идолий воштри!
40Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим.
40Кэч пе мунтеле Меу чел сфынт, пе мунтеле чел ыналт ал луй Исраел”, зиче Домнул Думнезеу, „аколо Ымь ва служи тоатэ каса луй Исраел, тоць чей че вор фи ын царэ; аколо ый вой прими ку бунэвоинцэ, вой чере даруриле воастре де мынкаре, челе динтый роаде дин даруриле воастре ши тот че-Мь вець ынкина.
41Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима.
41Вэ вой прими ка пе ниште миресме ку мирос плэкут, дупэ че вэ вой скоате дин мижлокул попоарелор ши вэ вой стрынӂе дин цэриле ын каре сунтець рисипиць, ши вой фи сфинцит де вой ынаинтя нямурилор.
42И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.
42Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул кынд вэ вой адуче ынапой ын цара луй Исраел, ын цара пе каре журасем кэ о вой да пэринцилор воштри.
43И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.
43Аколо вэ вець адуче аминте де пуртаря воастрэ ши де тоате фаптеле воастре ку каре в-аць спуркат ши вэ ва фи скырбэ де вой ыншивэ дин причина тутурор фэрэделеӂилор пе каре ле-аць фэкут.
44И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.
44Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул кынд Мэ вой пурта ку вой авынд ын ведере Нумеле Меу, ши ничдекум дупэ пуртаря воастрэ ря, нич дупэ фаптеле воастре стрикате, каса луй Исраел”, зиче Домнул Думнезеу.
no verse 45 in this text
45Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
no verse 46 in this text
46„Фиул омулуй, ынтоарче-ць фаца спре мязэзи ши ворбеште ымпотрива локурилор де мязэзи! Пророчеште ымпотрива пэдурий дин кымпииле де мязэзи!
no verse 47 in this text
47Спуне пэдурий де ла мязэзи: ‘Аскултэ кувынтул Домнулуй! Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, вой апринде ун фок ын тине каре ва мистуи орьче копак верде ши орьче копак ускат: нимень ну ва путя стинӂе флакэра апринсэ ши тотул ва фи арс де еа, де ла мязэзи пынэ ла мязэноапте.
no verse 48 in this text
48Ши орьче фэптурэ ва ведя кэ Еу, Домнул, л-ам апринс, ши ну се ва стинӂе ничдекум!»’”
no verse 49 in this text
49Еу ам зис: „Ах, Доамне Думнезеуле! Ей зик деспре мине: ‘Омул ачеста фаче ынтруна ла пилде!’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.