Језекиљ 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
1Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
2А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? И хоћеш ли му показати све гадове његове?
2„Ши ту, фиул омулуй, врей сэ жудечь? Врей сэ жудечь четатя сетоасэ де сынӂе? Пуне-й ынаинте тоате урычуниле ей!
3Реци: Овако вели Господ Господ: иде време граду који пролива крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.
3Спуне: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Четате каре вершь сынӂе ын мижлокул тэу, ка сэ-ць винэ зиуа, ши каре-ць фачь идоль ка сэ те спурчь!
4Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих; зато ћу учинити од тебе руг међу народима и подсмех по свим земљама;
4Те-ай фэкут виноватэ дин причина сынӂелуй пе каре л-ай вэрсат ши те-ай спуркат прин идолий пе каре й-ай фэкут. Ць-ай апропият астфел зилеле ши ай ажунс ла капэтул анилор тэй! Де ачея те фак де окарэ принтре нямурь ши де батжокурэ принтре тоате цэриле.
5које су близу тебе и које су далеко подсмеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!
5Чей де апроапе ши чей де департе ышь вор бате жок де тине, кэч ешть веститэ ка спуркатэ ши плинэ де тулбурэрь!
6Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом.
6Ятэ кэ, ын тине, тоць воевозий луй Исраел ышь ынтребуинцязэ путеря ка сэ версе сынӂе.
7Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;
7Ын тине, татэл ши мама сунт диспрецуиць, стрэинул есте кинуит, орфанул ши вэдува сунт асуприць.
8свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.
8Ту Ымь несокотешть локашуриле Меле челе сфинте, Ымь спурчь Сабателе.
9У теби су опадачи да проливају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.
9Ын тине сунт бырфиторь, ка сэ версе сынӂе; ын тине се мэнынкэ жертфе идолешть пе мунць; ын мижлокул тэу се фак десфрынэрь.
10Голотињу очеву откривају у теби, лежу у теби са женом за нечистоте њене.
10Ын мижлокул тэу се дескоперэ голичуня татэлуй; ын мижлокул тэу есте силитэ фемея ын тимпул некурэцией ей!
11И један чини гад са женом ближњег свог; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца свог, у теби.
11Ын мижлокул тэу фиекаре се дедэ ла урычунь ку неваста апроапелуй сэу, фиекаре се спуркэ прин аместекаре де сынӂе ку норэ-са, фиекаре нечинстеште пе сорэ-са, фийка татэлуй сэу.
12Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ.
12Ын тине се яу дарурь пентру вэрсаре де сынӂе. Ту ей добындэ ши камэтэ, жефуешть ку сила пе апроапеле тэу ши пе Мине Мэ уйць», зиче Домнул Думнезеу.
13Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.
13«Де ачея, ятэ кэ бат дин мынь дин причина лэкомией пе каре ай авут-о ши дин причина сынӂелуй вэрсат ын мижлокул тэу.
14Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.
14Ыць ва суфери инима ши ыць вор фи мыниле дестул де тарь ын зилеле кынд вой лукра ымпотрива та? Еу, Домнул, ам ворбит ши вой ши лукра.
15Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе.
15Те вой рисипи принтре нямурь, те вой рэспынди ын фелурите цэрь ши ыць вой нимичи ку десэвыршире некурэция дин мижлокул тэу.
16И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.
16Вей фи спуркатэ астфел де тине ынсэць ынаинтя нямурилор ши вей шти кэ Еу сунт Домнул.»’”
17Потом дође ми реч Господња говорећи:
17Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
18Сине човечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су бронза и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе.
18„Фиул омулуй, каса луй Исраел а ажунс пентру Мине ка ниште згурэ; тоць сунт арамэ, коситор, фер, плумб ын купторул де топит; ау ажунс ниште згурэ де арӂинт.
19Зато овако вели Господ Господ: Што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим.
19Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Пентру кэ тоць аць ажунс ниште згурэ, ятэ кэ вэ вой стрынӂе ын мижлокул Иерусалимулуй.
20Како се скупља сребро и бронза и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гневом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас.
20Кум се стрынг арӂинтул, арама, ферул, плумбул ши коситорул ын купторул де топит ши се суфлэ ын фок ка сэ се топяскэ, аша вэ вой стрынӂе ши Еу ын мыния ши урӂия Мя; вэ вой пуне аколо ши вэ вой топи.
21Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гнева свог, и истопићете се усред њега.
21Да, вэ вой стрынӂе ши вой суфла песте вой ку фокул мынией Меле ши вэ вець топи ын ел.
22Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гнев свој на вас.
22Кум се топеште арӂинтул ын топитоаре, аша вець фи топиць вой ын мижлокул луй. Ши вець шти кэ Еу, Домнул, Мь-ам вэрсат мыния песте вой.’”
23Опет ми дође реч Господња говорећи:
23Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
24Сине човечји, кажи јој: Ти си земља која се ниси очистила; неће пасти на те дажд у дан гнева.
24„Фиул омулуй, спуне Иерусалимулуй: ‘Ешть о царэ некурэцитэ ши неудатэ де плоае ын зиуа мынией.’
25Пророци њени сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плен, ждеру душе, отимају благо и драгоцене ствари, умножавају удовице усред ње.
25Май-марий луй унелтеск ын мижлокул луй ка сэ ынгитэ суфлетеле, ка ун леу каре рэкнеште ши ышь сфышие прада; пун мына пе богэций ши лукрурь скумпе ши мэреск нумэрул вэдувелор ын мижлокул луй.
26Свештеници њени преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњеног, и нечисто од чистог не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима.
26Преоций луй калкэ Леӂя Мя ши Ымь пынгэреск лукруриле Меле сфинте, ну фак ничо деосебире ынтре че есте сфынт ши че ну есте сфынт, нич ну ынвацэ пе оамень сэ факэ деосебире ынтре че есте некурат ши че есте курат, ышь ынторк окий де ла Сабателе Меле ши сунт пынгэрит ын мижлокул лор.
27Кнезови су њени усред ње као вуци, који грабе плен, проливајући крв, губећи душе срамотног добитка ради.
27Кэпетенииле луй сунт ын мижлокул луй ка ниште лупь каре ышь сфышие прада; варсэ сынӂе, перд суфлетеле нумай ка сэ-шь потоляскэ лэкомия де бань.
28И пророци њени мажу је неваљалим кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: Тако рече Господ Господ; а Господ не рече.
28Пророчий луй ау пентру ей тенкуель де ипсос, ведений ыншелэтоаре, пророчий минчиноасе. Ей зик: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу!’ Ши Домнул ну ле-а ворбит!
29Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.
29Попорул дин царэ се дедэ ла силничие, фурэ, асупреште пе чел ненорочит ши пе чел липсит, калкэ ын пичоаре пе стрэин ымпотрива орькэрей дрептэць!
30И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.
30Каут принтре ей ун ом каре сэ ыналце ун зид ши сэ стя ын мижлокул спэртурий ынаинтя Мя пентру царэ, ка сэ н-о нимическ, дар ну гэсеск ничунул!
31Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ.
31Ымь вой вэрса урӂия песте ей, ый вой нимичи ку фокул мынией Меле ши ле вой ынтоарче фаптеле асупра капулуй лор”, зиче Домнул Думнезеу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.