Језекиљ 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
1Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
2Сине човечји, покажи Јерусалиму гадове његове,
2„Фиул омулуй, аратэ Иерусалимулуй урычуниле луй
3и реци: Овако вели Господ Господ Јерусалиму: Постањем и родом ти си из земље хананске; отац ти беше Аморејац а мати Хетејка.
3ши спуне-й: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу кэтре четатя Иерусалимулуй: «Прин обыршия ши наштеря та ешть дин цара канааницилор; татэл тэу ера аморит ши мама та, хетитэ.
4А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и ниси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.
4Ла наштере, ын зиуа кынд те-ай нэскут, бурикул ну ци с-а тэят, н-ай фост скэлдатэ ын апэ, ка сэ фий курэцитэ, нич н-ай фост фрекатэ ку саре ши нич н-ай фост ынфэшатэ ын скутече.
5Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила.
5Окюл нимэнуй ну с-а ындурат де тине ка сэ-ць факэ мэкар унул дин ачесте лукрурь дин милэ пентру тине, чи ай фост арункатэ пе кымп, аша де скырбэ ле ера де тине ын зиуа наштерий тале.
6И идући мимо тебе и видевши те где се ваљаш у својој крви, рекох ти: Да си жива у својој крви! И опет ти рекох: Да си жива у својој крви!
6Атунч, Еу ам трекут пе лынгэ тине, те-ам вэзут тэвэлитэ ын сынӂеле тэу ши ам зис: ‹Трэеште кяр ши ын сынӂеле тэу!› Да, ць-ам зис: ‹Трэеште кяр ши ын сынӂеле тэу!›
7И учиних да растеш на хиљаде као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће лепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти беше гола нага.
7Те-ам ынмулцит ку зечиле де мий, ка ярба де пе кымп. Ши ай крескут, те-ай фэкут маре, ай ажунс де о фрумусеце десэвыршитэ, ци с-ау ротунжит цыцеле, ць-а крескут пэрул. Дар ерай тот гоалэ, гоалэ де тот.
8И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти беху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних веру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја.
8Кынд ам трекут Еу пе лынгэ тине, М-ам уйтат ла тине ши ятэ кэ ыць венисе время, время драгостей. Атунч ам ынтинс песте тине поала хайней Меле, ць-ам акоперит голичуня, ць-ам журат крединцэ, ам фэкут легэмынт ку тине», зиче Домнул Думнезеу, «ши ай фост а Мя!
9И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.
9Те-ам скэлдат ын апэ, те-ам спэлат де сынӂеле де пе тине ши те-ам унс ку унтделемн.
10И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застрех те свилом.
10Ць-ам дат хайне кусуте ку фир ши о ынкэлцэминте де пеле де вицел де маре, те-ам ынчинс ку ин субцире ши те-ам ымбрэкат ын мэтасе.
11И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.
11Те-ам ымподобит ку скуле скумпе, ць-ам пус брэцэрь ла мынэ ши о салбэ ла гыт;
12И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан венац на главу.
12ць-ам пус о веригэ ын нас, черчей ын урекь ши о кунунэ минунатэ пе кап.
13И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танког платна и од свиле и везено, јеђаше бело брашно и мед и уље, и беше врло лепа, и приспе до царства.
13Астфел, ай фост ымподобитэ ку аур ши ку арӂинт ши ай фост ымбрэкатэ ку ин субцире, ку мэтасе ши кусэтурь ку фир. Ай мынкат флоаря фэиний, мьере ши унтделемн. Ерай де о фрумусеце десэвыршитэ, ба ажунсесешь кяр ымпэрэтясэ.
14И разиђе се глас о теби по народима ради лепоте твоје, јер беше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.
14Ци с-а дус вестя принтре нямурь пентру фрумусеця та, кэч ера десэвыршитэ де тот даторитэ стрэлучирий ку каре те ымподобисем», зиче Домнул Думнезеу.
15Али се ти ослони на лепоту своју, и прокурва се с гласа свог, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.
15«Дар те-ай ынкрезут ын фрумусеця та ши ай курвит ла адэпостул нумелуй тэу челуй маре; ць-ай ревэрсат курвииле ынаинтя тутурор трекэторилор ши те-ай дат лор.
16И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како никада није било нити ће бити.
16Ай луат ши дин хайнеле тале, ць-ай фэкут ынэлцимь пе каре ле-ай ымподобит ку тоате кулориле ши ай курвит пе еле: аша кум ну с-а ынтымплат ши нич ну се ва май ынтымпла вреодатэ.
17И узевши красни накит свој од мог злата и од мог сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.
17Ць-ай луат пынэ ши минунателе тале подоабе де аур ши де арӂинт пе каре ци ле дэдусем ши ць-ай фэкут ниште кипурь де бэрбаць ку каре ай курвит.
18И узевши везене хаљине своје заодела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих.
18Ць-ай луат ши хайнеле кусуте ла гергеф, ле-ай ымбрэкат ку еле ши ай адус ачестор кипурь унтделемнул Меу ши тэмыя Мя.
19И хлеб мој, који ти дадох, бело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.
19Пыня пе каре ць-о дэдусем, флоаря фэиний, унтделемнул ши мьеря ку каре те хрэням, ле-ай адус ынаинтя лор ка ниште тэмые ку ун мирос плэкут. Ятэ че с-а ынтымплат», зиче Домнул Думнезеу!
20И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли беше курварства твог,
20«Апой ць-ай луат фиий ши фийчеле пе каре Ми-й нэскусешь ши й-ай жертфит лор, ка сэ ле служяскэ де мынкаре. Ну ерау оаре де ажунс курвииле тале,
21те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ?
21де Мь-ай май ынжунгият фиий ши й-ай дат, трекынду-й прин фок ын чинстя лор?
22И уза све гадове своје и курварства своја ниси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој.
22Ши, ын мижлокул тутурор урычунилор ши курвиилор тале, ну ць-ай адус аминте де время тинереций тале, кынд ерай гоалэ, гоалэ де тот, ши те збэтяй ын сынӂеле тэу!
23И после све злоће своје, (тешко, тешко теби! Говори Господ Господ,)
23Дупэ тоате ачесте рэутэць але тале (‹Вай, вай де тине!›, зиче Домнул Думнезеу),
24саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,
24ць-ай зидит касе де курвие, ць-ай фэкут ынэлцимь ын тоате пецеле.
25на свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју лепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.
25Ла тоате колцуриле улицелор ць-ай фэкут ынэлцимь, ць-ай нечинстит фрумусеця, ць-ай десфэкут пичоареле ынаинтя тутурор трекэторилор, ай фэкут тот май мулте курвий.
26Курвала си се са синовима мисирским, суседима својим великог тела, и умножила си курварство своје да би ме разгневила.
26Ай курвит ку еӂиптений, вечиний тэй, ку трупул плин де влагэ, ши ць-ай ынмулцит курвииле, ка сэ Мэ мыний.
27Зато гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојим, кћерима филистејским, које беше стид од срамотног пута твог.
27Дар ятэ кэ Мь-ам ынтинс мына ымпотрива та, ам микшорат партя де ынтрецинере пе каре ць-о рындуисем, те-ам лэсат ын воя врэжмашелор тале, фийчеле филистенилор, каре ау рошит де пуртаря та нелеӂюитэ.
28Курвала си се са синовима асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се ниси наситила.
28Апой ай курвит ку асириений, пентру кэ ерай фэрэ сац; ай курвит ку ей, ши тот ну те-ай сэтурат.
29И умножила си курварство своје у земљи хананској све до халдејске, и ни тако се ниси наситила.
29Ць-ай ынмулцит курвииле ку цара Канаанулуй ши пынэ ын Халдея, дар нич аколо ну те-ай сэтурат.
30Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва,
30Че слэбичуне де инимэ ай авут», зиче Домнул Думнезеу, «де ай фэкут тоате ачесте лукрурь, каре сунт фапта уней ибовниче дедате ла курвие,
31кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва ниси, јер ниси марила за плату;
31зидинду-ць касе де курвие ла тоате колцуриле улицелор ши фэкынду-ць ынэлцимь ын тоате пецеле! Н-ай фост нич мэкар ка о курвэ каре-шь чере плата.
32него као жена прељубочиница, која место мужа свог прима друге.
32Ай фост фемея прякурвэ, каре примеште пе стрэинь ын локул бэрбатулуй ей!
33Свим курвама даје се плата, а ти си давала плату свим милосницама својим и даривала си их да долазе к теби са свих страна да се курвају с тобом.
33Тутурор курвелор ли се плэтеште о платэ, дар ту ай дат дарурь тутурор ибовничилор тэй, й-ай кыштигат прин дарурь, ка сэ-й траӂь ла тине дин тоате пэрциле ши сэ курвешть ку ей.
34И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: Јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако.
34Ай фост ку тотул алтфел декыт челелалте курве, ынтрукыт нимень ну умбла дупэ тине, чи ту плэтяй челор че веняу ла тине, ын лок ка ту сэ фий плэтитэ де ей. Де ачея ай фост ку тотул алтфел декыт алтеле.»
35Зато, курво, чуј реч Господњу.
35Де ачея, аскултэ, курво, кувынтул Домнулуй!
36Овако вели Господ Господ: Што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницима и свим гадним идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала,
36Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Пентру кэ ць-ай рисипит баний ын фелул ачеста ши ць-ай дескоперит голичуня ын курвииле тале ку ибовничий тэй ши ку тоць идолий тэй урычошь ши дин причина сынӂелуй копиилор тэй, пе каре ли й-ай дат,
37зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзела, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да виде сву голотињу твоју.
37де ачея, ятэ, вой стрынӂе пе тоць ибовничий ку каре те дезмердай, пе тоць ачея пе каре й-ай юбит ши пе тоць ачея пе каре й-ай урыт, да, ый вой стрынӂе ымпотрива та дин тоате пэрциле, ыць вой дезвели голичуня ынаинтя лор ши ыць вор ведя тоатэ голичуня.
38И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв проливају, и даћу те на смрт гневу и ревности.
38Те вой жудека аша кум се жудекэ фемеиле прякурве ши учигэтоаре де копий ши вой фаче дин тине о жертфэ сынӂероасэ а урӂией ши ӂелозией.
39И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу.
39Те вой да ын мыниле лор; ыць вор сурпа каселе де курвие ши ыць вор нимичи ынэлцимиле; те вор дезбрэка де хайнеле тале, ыць вор луа тоатэ подоаба де петре скумпе ши те вор лэса гоалэ, гоалэ де тот.
40И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим.
40Вор адуче глоата ымпотрива та, те вор учиде ку петре ши те вор стрэпунӂе ку ловитурь де сабие.
41И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате.
41Ыць вор арде каселе ку фок ши се вор рэзбуна пе тине ынаинтя уней мулцимь де фемей. Вой фаче сэ ынчетезе астфел курвия та ши ну вей май да платэ де курвэ.
42И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити.
42Ымь вой потоли мыния ымпотрива та ши ну вой май фи ӂелос пе тине; Мэ вой линишти, ну вой май фи супэрат.
43Зато што се ниси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свим тим, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих.
43Пентру кэ ну ць-ай адус аминте де время тинереций тале, чи М-ай ацыцат прин тоате ачесте лукрурь, ятэ, вой фаче ка пуртаря та сэ кадэ асупра капулуй тэу», зиче Домнул Думнезеу, «ка сэ ну май сэвыршешть алте нелеӂюирь ку тоате урычуниле тале!
44Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: Каква мати, таква јој кћи.
44Ятэ кэ тоць чей че спун зикэторь вор спуне деспре тине зикэтоаря ачаста: ‹Кум есте мама, аша ши фата!›
45Ти си кћи матере своје, која се одметнула од мужа свог и деце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше од мужева својих и деце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац.
45Ту ешть фата мамей тале, каре с-а дезгустат де бэрбатул ши копиий ей. Ту ешть сора сурорилор тале, каре с-ау дезгустат де бэрбаций ши копиий лор. Мама воастрэ ера о хетитэ ши татэл востру, ун аморит.
46А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти седи с леве стране, а млађа ти је сестра која ти седи с десне стране Содом са кћерима својим.
46Сора та чя май маре, каре локуеште ла мязэноапте де тине, есте Самария, еа ши фийчеле ей, ши сора та чя май микэ есте Содома, ши фийчеле ей, ши локуеште ла мязэзи де тине.
47А ти ни њиховим путем ниси ходила, нити си чинила по њиховим гадовима, као да ти то беше мало, него си била гора од њих на свим путевима својим.
47Ту ну нумай кэ ай умблат пе кэиле лор ши ай сэвыршит ачеляшь урычунь, чи, ка ши кум атыт ар фи фост пря пуцин, ай фост май стрикатэ декыт еле ын тоате пуртэриле тале.
48Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њене нису чиниле како си чинила ти и твоје кћери.
48Пе вяца Мя», зиче Домнул Думнезеу, «кэ сора та Содома ши фийчеле ей н-ау фэкут че аць фэкут вой, ту ши фийчеле тале.
49Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: У поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њене, а не помагаху сиромаху и убогом;
49Ятэ каре а фост нелеӂюиря сурорий тале Содома: ера ынгымфатэ, трэя ын белшуг ши ынтр-о линиште непэсэтоаре, еа ши фийчеле ей, ши ну сприжиня мына челуй ненорочит ши челуй липсит.
50него се понашаху и чињаху гадове преда мном, за то их затрх кад видех.
50Еле с-ау семецит ши ау фэкут урычунь блестемате ынаинтя Мя, де ачея ле-ам ши нимичит кынд ам вэзут лукрул ачеста.
51Самарија није згрешила пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свим гадовима својим које си учинила.
51Самария н-а фэкут нич жумэтате дин пэкателе тале; урычуниле тале ау фост май мулте декыт але ей, аша кэ ай ушурат вина сурорилор тале прин тоате урычуниле пе каре ле-ай фэкут акум.
52И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.
52Ту, каре ушурай вина сурорилор тале прин пуртаря та, суферэ акум урмэриле рэутэций тале; прин пэкателе тале, прин каре те-ай фэкут май урычоасэ декыт еле, акум ле фачь май ушоарэ вина декыт а та, де ачея акоперэ-те де рушине ши поартэ-ць окара, фииндкэ ай ушурат вина сурорилор тале!
53Ако доведеш натраг њихово робље, робље содомско и кћери њене, и робље самаријско и кћери њене, довешћу и твоје робље из ропства међу њима.
53Вой адуче ынапой пе принший лор де рэзбой, пе принший де рэзбой ай Содомей ши ай фийчелор ей, пе принший де рэзбой ай Самарией ши ай фийчелор ей ши пе принший тэй де рэзбой ын мижлокул лор,
54Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха.
54ка сэ-ць суферь окара ши сэ рошешть пентру тот че ай фэкут, служинду-ле ка о причинэ де мынгыере.
55Ако се сестре твоје, Содом и кћери њене поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њене поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.
55Астфел, сурориле тале: Содома ши фийчеле ей се вор ынтоарче ярэшь ла старя лор де май ынаинте ши Самария ши фийчеле ей се вор ынтоарче ярэшь ла старя лор де май ынаинте, ши ту ши фийчеле тале вэ вець ынтоарче ярэшь ла старя воастрэ де май ынаинте.
56Јер уста твоја не помињаше Содом, сестру твоју, у време охолости твоје,
56Ну ворбяй делок деспре сора та Содома ын время мындрией тале,
57пре него се откри злоћа твоја као у време срамоте од кћери сирских и од свих што су око њих, кћери филистејских, које те срамоћаху са свих страна.
57май ынаинте де вэдиря рэутэций тале, кынд ай примит батжокуриле фийчелор Сирией, але тутурор вечинилор тэй ши але фийчелор филистенилор, каре те диспрецуеск де жур ымпрежур!
58Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ.
58Требуе сэ-ць порць, ын адевэр, нелеӂюириле ши урычуниле», зиче Домнул.
59Јер овако вели Господ Господ: Учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завет.
59Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ыць вой фаче ынтокмай кум ай фэкут ши ту, каре ай несокотит журэмынтул, рупынд легэмынтул!
60Али ћу се ја опоменути завета свог који сам учинио с тобом у време младости твоје, и утврдићу ти вечан завет.
60Дар Ымь вой адуче аминте де легэмынтул Меу фэкут ку тине ын время тинереций тале ши вой фаче ку тине ун легэмынт вешник.
61Тада ћеш се опоменути путева својих и постидећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завету.
61Атунч ыць вей адуче аминте де пуртаря та, те вей рушина кынд вей прими ла тине пе сурориле тале, май марь ши май мичь, пе каре ци ле вой да ка фийче, дар ну пе темеюл легэмынтулуй фэкут ку тине.
62И ја ћу утврдити завет свој с тобом, и познаћеш да сам ја Господ,
62Вой фаче легэмынтул Меу ку тине ши вей шти кэ Еу сунт Домнул,
63да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ
63ка сэ-ць адучь аминте де трекут ши сэ рошешть ши сэ ну май дескизь гура де рушине кынд ыць вой ерта тот че ай фэкут», зиче Домнул Думнезеу.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.