Језекиљ 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости.
1Мына Домнулуй а венит песте мине ши м-а луат ын Духул Домнулуй ши м-а пус ын мижлокул уней вэй плине де оасе.
2И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве.
2М-а фэкут сэ трек пе лынгэ еле, де жур ымпрежур, ши ятэ кэ ерау фоарте мулте пе фаца вэий ши ерау ускате де тот.
3И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш.
3Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, вор путя оаре оаселе ачестя сэ ынвие?” Еу ам рэспунс: „Доамне Думнезеуле, Ту штий лукрул ачеста!”
4Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу.
4Ел мь-а зис: „Пророчеште деспре оаселе ачестя ши спуне-ле: ‘Оасе ускате, аскултаць кувынтул Домнулуй!
5Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете.
5Аша ворбеште Домнул Думнезеу кэтре оаселе ачестя: «Ятэ кэ вой фаче сэ интре ын вой ун дух ши вець ынвия!
6И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ.
6Вэ вой да вине, вой фаче сэ кряскэ пе вой карне, вэ вой акопери ку пеле, вой пуне дух ын вой ши вець ынвия. Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул.»’”
7Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.
7Ам пророчит кум ми се порунчисе. Ши, пе кынд пророчям, с-а фэкут ун вует ши ятэ кэ с-а фэкут о мишкаре, ши оаселе с-ау апропият унеле де алтеле!
8И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима.
8М-ам уйтат ши ятэ кэ ле-ау венит вине, карня а крескут ши ле-а акоперит пеля пе дясупра, дар ну ера ынкэ дух ын еле.
9Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.
9Ел мь-а зис: „Пророчеште ши ворбеште духулуй! Пророчеште, фиул омулуй, ши зи духулуй: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Духуле, вино дин челе патру вынтурь, суфлэ песте морций ачештя, ка сэ ынвие!»’”
10И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика.
10Ам пророчит кум ми се порунчисе. Ши а интрат духул ын ей ши ау ынвият ши ау стат пе пичоаре: ера о оасте маре, фоарте маре ла нумэр.
11Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.
11Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, оаселе ачестя сунт тоатэ каса луй Исраел. Ятэ кэ ей зик: ‘Ни с-ау ускат оаселе, ни с-а дус нэдеждя; сунтем пердуць!’
12Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.
12Де ачея, пророчеште ши спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, вэ вой дескиде морминтеле, вэ вой скоате дин морминтеле воастре, попорул Меу, ши вэ вой адуче ярэшь ын цара луй Исраел.
13И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.
13Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул кынд вэ вой дескиде морминтеле ши вэ вой скоате дин морминтеле воастре, попорул Меу!
14И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.
14Вой пуне Духул Меу ын вой ши вець трэи; вэ вой ашеза ярэшь ын цара воастрэ ши вець шти кэ Еу, Домнул, ам ворбит ши ам фэкут», зиче Домнул.’”
15Опет ми дође реч Господња говорећи:
15Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
16Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових.
16„Фиул омулуй, я о букатэ де лемн ши скрие пе еа: ‘Пентру Иуда ши пентру копиий луй Исраел, каре сунт товарэший луй.’ Я апой о алтэ букатэ де лемн ши скрие пе еа: ‘Пентру Иосиф, лемнул луй Ефраим, ши пентру тоатэ каса луй Исраел, каре есте товарэша луй.’
17И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.
17Дупэ ачея, ымпреунэ-ле уна ку алта ынтр-о сингурэ букатэ, аша ынкыт сэ фие уна ын мына та.
18И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то?
18Ши, кынд ыць вор зиче копиий попорулуй тэу: ‘Ну врей сэ не лэмурешть че ынсямнэ лукрул ачеста?’,
19Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.
19сэ ле рэспунзь: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ кэ вой луа тоягул де лемн ал луй Иосиф, каре есте ын мына луй Ефраим, ши ал семинциилор луй Исраел, каре-й сунт товарэше, ле вой уни ку тоягул луй Иуда ши вой фаче ун сингур лемн, аша кэ вор фи уна ын мына Мя.»’
20И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.
20Тоеӂеле де лемн пе каре вей скрие сэ ле ций астфел ын мына та, суб окий лор.
21И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову.
21Ши сэ ле спуй: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, вой луа пе копиий луй Исраел дин мижлокул нямурилор ла каре с-ау дус, ый вой стрынӂе дин тоате пэрциле ши-й вой адуче ынапой ын цара лор.
22И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства.
22Вой фаче дин ей ун сингур ням ын царэ, пе мунций луй Исраел; тоць вор авя ун сингур ымпэрат ши ну вор май фи доуэ нямурь, нич ну вор май фи ымпэрциць ын доуэ ымпэрэций.
23И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.
23Нич ну се вор май спурка прин идолий лор, ку урычуниле лор ши ку тоате фэрэделеӂиле лор. Ый вой скоате дин тоате абатериле ку каре ау пэкэтуит ши-й вой курэци; ей вор фи попорул Меу ши Еу вой фи Думнезеул лор.
24И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати.
24Робул Меу Давид ва фи ымпэрат песте ей ши тоць вор авя ун сингур пэстор. Вор урма порунчиле Меле, вор пэзи леӂиле меле ши ле вор ымплини.
25И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века.
25Вор локуи ярэшь ын цара пе каре ам дат-о робулуй Меу Иаков ши пе каре ау локуит-о ши пэринций воштри. Да, вор локуи ын еа ей, копиий лор ши копиий копиилор лор пе вечие ши Робул Меу Давид ва фи воеводул лор ын вечь.
26И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек.
26Вой ынкея ку ей ун легэмынт де паче, каре ва фи ун легэмынт вешник ку ей; ый вой сэди ши-й вой ынмулци ши вой пуне Локашул Меу чел Сфынт ын мижлокул лор пентру тотдяуна.
27И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.
27Локуинца Мя ва фи ынтре ей; Еу вой фи Думнезеул лор ши ей вор фи попорул Меу.
28И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века.
28Ши нямуриле вор шти кэ Еу сунт Домнул, каре сфинцеште пе Исраел, кынд Локашул Меу чел Сфынт ва фи пентру тотдяуна ын мижлокул лор.»’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.