Језекиљ 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.
1Ын ал шаселя ан, ын зиуа а чинчя а луний а шася, пе кынд шедям ын касэ, ши бэтрыний луй Иуда шедяу ынаинтя мя, мына Домнулуй Думнезеу а кэзут песте мине.
2И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.
2М-ам уйтат ши ятэ кэ ера ун кип каре авя о ынфэцишаре де ом; де ла коапсе ын жос ера фок ши де ла коапсе ын сус ера чева стрэлучитор, ка ниште арамэ луструитэ.
3И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.
3Ел а ынтинс чева ка о мынэ ши м-а апукат де зулуфий капулуй. Духул м-а рэпит ынтре пэмынт ши чер ши м-а дус, ын ведений думнезеешть, ла Иерусалим, ла уша порций де ла куртя динэунтру, каре каутэ спре мязэноапте, унде ера локул идолулуй ӂелозией, каре стырня ӂелозия Домнулуй.
4И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.
4Ши ятэ кэ слава Думнезеулуй луй Исраел ера аколо, аша кум о вэзусем ын вале.
5И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.
5Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, я ридикэ окий спре мязэноапте!” Ам ридикат окий спре мязэноапте; ятэ кэ идолул ачеста ал ӂелозией ера ла мязэноапте де поарта алтарулуй, ла интраре.
6Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.
6Ши Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, везь че фак ей? Везь ту мариле урычунь пе каре ле сэвыршеште аич каса луй Исраел, ка сэ Мэ депэртезе де Сфынтул Меу Локаш? Дар вей май ведя ши алте урычунь ши май марь!”
7И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.
7Атунч м-а дус ла поарта курций. М-ам уйтат ши ятэ кэ ера о гаурэ ын перете!
8А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.
8Ши мь-а зис: „Фиул омулуй, я сапэ ын перете!” Ам сэпат ын зид ши ятэ кэ ера о ушэ.
9Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.
9Ши мь-а зис: „Интрэ ши везь урычуниле челе реле пе каре ле сэвыршеск ей аич!”
10И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.
10Ам интрат ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ ерау тот фелул де кипурь де тырытоаре ши де добитоаче урычоасе ши тоць идолий касей луй Исраел зугрэвиць пе перете де жур ымпрежур.
11И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.
11Ынаинтя ачестор идоль стэтяу шаптезечь де оамень дин бэтрыний касей луй Исраел, ын мижлокул кэрора ера Иаазания, фиул луй Шафан; фиекаре дин ей авя о кэделницэ ын мынэ ши се ынэлца ун нор грос де тэмые.
12Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.
12Ши Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, везь че фак ын ынтунерик бэтрыний касей луй Исраел, фиекаре ын одая луй плинэ де кипурь? Кэч ей зик: ‘Ну не веде Домнул; а пэрэсит Домнул цара ачаста!’”
13Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.
13Ши мь-а зис: „Вей май ведя ши алте урычунь марь пе каре ле сэвыршеск ей!”
14И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом.
14Ши м-а дус ла интраря порций Касей Домнулуй динспре мязэноапте. Ши ятэ кэ аколо стэтяу ниште фемей каре плынӂяу пе Тамуз.
15И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.
15Ши Ел мь-а зис: „Везь, фиул омулуй? Вей май ведя ши алте урычунь май марь декыт ачестя!”
16И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.
16Ши м-а дус ын куртя динэунтру а Касей Домнулуй. Ши ятэ кэ, ла уша Темплулуй Домнулуй, ынтре придвор ши алтар, ерау апроапе доуэзечь ши чинч де оамень ку досул ынторс спре Темплул Домнулуй ши ку фаца спре рэсэрит ши се ынкинау ынаинтя соарелуй, спре рэсэрит.
17Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.
17Ши Ел мь-а зис: „Везь, фиул омулуй? Есте пря пуцин оаре пентру каса луй Иуда кэ сэвыршеск ей урычуниле пе каре ле сэвыршеск аич? Требуя сэ май умпле ши цара ку силничие ши сэ ну ынчетезе сэ Мэ мыние? Ятэ кэ ей ышь апропие рамура де нас!
18Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.
18Де ачея ши Еу вой лукра ку урӂие, окюл Меу ва фи фэрэ милэ ши ну Мэ вой ындура; кяр дакэ вор стрига ын гура маре ла урекиле Меле, тот ну-й вой аскулта.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.