Пісень 6
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Де ж твій милий подївся, ти, найуродливша між женщинами? Куди пійшов твій любий, щоб нам із тобою його шукати?
1Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
2Він у саду в себе ходить, в цьвітнику пахущім, він залюбки попасає проміж лилїями.
2Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
3Милий мій належить менї, а я милому, — тому, що в лилїях попасає.
3Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
4Гарна ти, моя любко, неначе та Тирса, мов Ерусалим принадна, а грізна-поважна, як військо, під стягом стоюче.
4Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
5Одверни від мене очі, — мене вони зворушують!
5Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
6В тебе волос — мов отара кіз, що сходять із Галааду; зуби в тебе — наче овець стадо, що з купелї виходить, а в кожної близнята, й нема між ними неплодної;
6Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
7Нїби половинки яблока-гранати щоки твої під кучерями в тебе.
7Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
8Шістьдесять цариць сяє, вісїмдесять бранок, а дївчат безлїч,
8Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
9Та вона єдина, голубка моя, чистая моя; єдина вона в матері своєї, вибрана зпроміж усїх, що вона зродила. Побачили її дївчата, й стали вихваляти; царицї й бранки — усї величали.
9Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
10Хто ж се, що, мов зоря, зазорилась, гарна, як місяць, а ясна, як сонце, грізна, мов військо під стягами?
10Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
11Я зійшла в сад оріховий, подивитись на зелень в долинї, поглянути, чи вже розвилась лоза виноградна, чи зацвили яблонї гранатові?
11Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
12Не знаю, як завела мене душа моя ʼд колесницям значних у народї мойму.
12Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.