1 Петра 2
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тим то, відложивши всяку злобу, і всякий підступ і лицемірство і зависть і всяку осуду,
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
2яко ж новорожденні дїти будьте жадні словесного чистого молока, щоб у ньому виросли на спасеннє;
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
3коли покушали, що благий Господь.
3јер окусисте да је благ Господ.
4Приступаючи до Него, до каменя живого, від людей відкинутого, від Бога ж вибраного, дорогого,
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
5і самі, яко живе каміннє, будуйте дім духовний, сьвященство сьвяте, щоб приношено духовні жертви любоприємні Богу через Ісуса Христа.
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
6Тим то й стоїть в писанню: „Ось, кладу в Сионї угольний, камінь, вибраний, дорогий; і віруючий в Него не осоромить ся.‟
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
7Оце ж вам віруючим, — дорогий, неслухняним же „камінь, що відкинули будівничі, та став ся у голову угла, — камінь спотикання і скеля поблазнї‟;
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
8і спотикають ся, не слухаючи слова, на що вони й полишені.
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
9Ви ж — рід вибраний, царське сьвященство, нарід сьвятий, люде прибрані, щоб звіщали чесноти Покликавшого вас із темряви у дивне своє сьвітло;
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
10ви, колись і не народ, а тепер народ Божий; непомилувані, а тепер помилувані.
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
11Любі, молю, як чужосторонцїв і прохожих, ухилятись від тїлесного хотїння, котре воює проти душі,
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
12і вести добре життє своє між поганами, щоб, у чому судять вас яко лиходїїв, наглядаючи добрі дїла (ваші), славили Бога в день одвідання.
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
13Тим то коріть ся всякому чоловічому начальству ради Господа: чи то цареві, яко значному,
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
14чи то начальникам, яко від него посланим на одмщеннє лиходїям, а на хвалу добротворцям.
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
15Така бо воля Божа, щоб ви, роблячи добро, затикали уста невіжи безрозумних людей,
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
16яко свобідні, а не яко ті, що мають свободу за покриттє злоби, а яко слуги Божі.
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
17Усїх шануйте; браттівство любіте; Бога лякайтесь; царя честїть.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18Слуги, з усяким страхом корітесь панам, не тільки добрим і лагідним, а також лукавим.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
19Се бо угодно перед Богом, коли хто ради совісти Божої переносить смуток, страждаючи не по правдї.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
20Яка бо похвала, коли, согрішаючи й биті в лице, терпите? Тільки коли добре робите, і, страждаючи терпите, то се угодно перед Богом.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
21На се бо ви покликані, бо і Христос страждав за вас, оставляючи вам приклад, щоб ви йшли слїдом за Його стопами;
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
22котрий не зробив гріха, анї не знайдено підступу в устах Його;
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
23котрий, злословлений, не злословив, і страждаючи, не грозив, а передав Судячому праведно;
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
24котрий гріхи наші сам піднїс на тїлї своїм на дереві, щоб ми, для гріхів умерши, правдою жили; котрого „ранами сцїлились‟.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
25Були бо ви, як вівцї блукаючі; тільки ж вернулись нинї до Пастиря і Владики душ ваших.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.