1 Peter 2
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Wherefore laying away all malice, and all guile, and dissimulations, and envies, and all detractions,
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
2As newborn babes, desire the rational milk without guile, that thereby you may grow unto salvation:
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
3If so be you have tasted that the Lord is sweet.
3јер окусисте да је благ Господ.
4Unto whom coming, as to a living stone, rejected indeed by men, but chosen and made honourable by God:
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
5Be you also as living stones built up, a spiritual house, a holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God by Jesus Christ.
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
6Wherefore it is said in the scripture: Behold, I lay in Sion a chief corner stone, elect, precious. And he that shall believe in him, shall not be confounded.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
7To you therefore that believe, he is honour: but to them that believe not, the stone which the builders rejected, the same is made the head of the corner:
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
8And a stone of stumbling, and a rock of scandal, to them who stumble at the word, neither do believe, whereunto also they are set.
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
9But you are a chosen generation, a kingly priesthood, a holy nation, a purchased people: that you may declare his virtues, who hath called you out of darkness into his marvellous light:
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
10Who in time past were not a people: but are now the people of God. Who had not obtained mercy; but now have obtained mercy.
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
11Dearly beloved, I beseech you as strangers and pilgrims, to refrain yourselves from carnal desires which war against the soul,
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
12Having your conversation good among the Gentiles: that whereas they speak against you as evildoers, they may, by the good works, which they shall behold in you, glorify God in the day of visitation.
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
13Be ye subject therefore to every human creature for God’s sake: whether it be to the king as excelling;
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
14Or to governors as sent by him for the punishment of evildoers, and for the praise of the good:
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
15For so is the will of God, that by doing well you may put to silence the ignorance of foolish men:
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
16As free, and not as making liberty a cloak for malice, but as the servants of God.
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
17Honour all men. Love the brotherhood. Fear God. Honour the king.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18Servants, be subject to your masters with all fear, not only to the good and gentle, but also to the froward.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
19For this is thankworthy, if for conscience towards God, a man endure sorrows, suffering wrongfully.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
20For what glory is it, if committing sin, and being buffeted for it, you endure? But if doing well you suffer patiently; this is thankworthy before God.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
21For unto this are you called: because Christ also suffered for us, leaving you an example that you should follow his steps.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
22Who did no sin, neither was guile found in his mouth.
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
23Who, when he was reviled, did not revile: when he suffered, he threatened not: but delivered himself to him that judged him unjustly.
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
24Who his own self bore our sins in his body upon the tree: that we, being dead to sins, should live to justice: by whose stripes you were healed.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
25For you were as sheep going astray; but you are now converted to the shepherd and bishop of your souls.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.