Исус Навин 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.
1Иосуа, фиул луй Нун, а тримис ын аскунс дин Ситим дой оамень, ка искоаде, зикынду-ле: „Дучеци-вэ де черчетаць цара ши май алес Иерихонул.” Чей дой оамень ау плекат ши ау ажунс ын каса уней курве, каре се кема Рахав, ши с-ау кулкат аколо.
2Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
2С-а дат де штире ымпэратулуй дин Иерихон ши й-ау спус: „Ятэ кэ ниште оамень динтре копиий луй Исраел ау венит аич астэ-ноапте ка сэ искодяскэ цара.”
3И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
3Ымпэратул Иерихонулуй а тримис ла Рахав сэ-й спунэ: „Скоате афарэ пе бэрбаций каре ау венит ла тине ши каре ау интрат ын каса та, кэч ау венит сэ искодяскэ цара.”
4Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;
4Фемея а луат пе чей дой бэрбаць ши й-а аскунс ши а зис: „Есте адевэрат кэ бэрбаций ачештя ау венит ла мине, дар ну штиям де унде сунт;
5и кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.
5ши, фииндкэ поарта а требуит сэ се ынкидэ ноаптя, бэрбаций ачештя ау ешит афарэ; ну штиу унде с-ау дус: грэбици-вэ де-й урмэриць ши-й вець ажунӂе.”
6А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.
6Еа ый суисе пе акопериш ши-й аскунсесе суб ниште мэнункюрь де ин пе каре ле ынтинсесе пе акопериш.
7И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима.
7Оамений ачея й-ау урмэрит пе друмул каре дуче ла вадул Йорданулуй ши, дупэ че ау ешит ей, с-а ынкис поарта.
8Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,
8Ынаинте де а се кулка искоаделе, Рахав с-а суит ла ей пе акопериш
9и рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
9ши ле-а зис: „Штиу кэ Домнул в-а дат цара ачаста, кэч не-а апукат гроаза де вой ши тоць локуиторий цэрий тремурэ ынаинтя воастрэ.
10Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
10Фииндкэ ам аузит кум, ла еширя воастрэ дин Еӂипт, Домнул а секат ынаинтя воастрэ апеле Мэрий Роший ши ам аузит че аць фэкут челор дой ымпэраць ай аморицилор динколо де Йордан, луй Сихон ши Ог, пе каре й-аць нимичит ку десэвыршире.
11И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.
11Де кынд ам аузит лукрул ачеста, ни с-а тэят инима ши тоць не-ам пердут нэдеждя ынаинтя воастрэ, кэч Домнул Думнезеул востру есте Думнезеу сус ын черурь ши жос пе пэмынт.
12Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
12Ши акум, вэ рог, жураци-мь пе Домнул кэ вець авя фацэ де каса татэлуй меу ачеяшь бунэвоинцэ пе каре ам авут-о еу фацэ де вой. Даци-мь ун семн де ынкрединцаре
13да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.
13кэ вець лэса ку вяцэ пе татэл меу, пе мама мя, пе фраций мей, пе сурориле меле ши пе тоць ай лор ши кэ не вець скэпа де ла моарте.”
14А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.
14Бэрбаций ачея й-ау рэспунс: „Сунтем гата сэ мурим пентру вой, дакэ ну не даць пе фацэ; ши кынд Домнул не ва да цара ачаста, не вом пурта ку тине ку бунэвоинцэ ши крединчошие.”
15Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.
15Еа й-а коборыт ку о фуние пе ферястрэ, кэч каса ын каре локуя ера лынгэ зидул четэций.
16И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.
16Ши ле-а зис: „Дучеци-вэ спре мунте, ка сэ ну вэ ынтылняскэ чей че вэ урмэреск, аскундеци-вэ аколо трей зиле, пынэ се вор ынтоарче, дупэ ачея сэ вэ ведець де друм.”
17А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
17Бэрбаций ачея й-ау зис: „Ятэ кум вом фи дезлегаць де журэмынтул пе каре не-ай пус сэ-л фачем.
18ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.
18Ла интраря ноастрэ ын царэ, лягэ фуния ачаста де фир кырмызиу ла ферястра прин каре не-ай коборыт ши стрынӂе ла тине ын касэ пе татэл тэу, пе мама та, пе фраций тэй ши пе тоатэ фамилия татэлуй тэу.
19И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
19Дакэ вреунул дин ей ва еши пе поарта касей тале, ка сэ мяргэ афарэ пе улицэ, сынӂеле луй ва кэдя асупра капулуй луй ши ной вом фи невиноваць, дар, дакэ ва пуне чинева мына пе вреунул дин чей че вор фи ку тине ын касэ, сынӂеле луй ва кэдя асупра капулуй ностру.
20Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
20Ши, дакэ не вей да пе фацэ, вом фи дезлегаць де журэмынтул пе каре не-ай пус сэ-л фачем.”
21А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор.
21Еа а рэспунс: „Фие дупэ кувинтеле воастре.” Шь-а луат рэмас-бун де ла ей ши ей ау плекат. Еа а легат фуния кэрэмизие ла ферястрэ.
22А они отишавши дођоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не нађе.
22Ей ау плекат ши ау ажунс ла мунте, унде ау рэмас трей зиле, пынэ с-ау ынторс чей каре-й урмэряу. Чей каре-й урмэряу й-ау кэутат пе тот друмул, дар ну й-ау гэсит.
23И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило.
23Чей дой оамень с-ау ынторс, с-ау коборыт дин мунте ши ау трекут Йорданул. Ау венит ла Иосуа, фиул луй Нун, ши й-ау историсит тот че ли се ынтымпласе.
24И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
24Ей ау зис луй Иосуа: „Ку адевэрат, Домнул а дат тоатэ цара ын мыниле ноастре ши тоць локуиторий цэрий тремурэ ынаинтя ноастрэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.