Исус Навин 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.
1Pea naʻe fekau ʻe Siosiua, ko e foha ʻo Nuni, ʻae ongo tangata mei Sitimi, kena fakaʻasiʻasi fakafufū pē, ʻo ne pehē, Mo ō ʻo vakai ʻae fonua, ʻio, ʻa Seliko. Pea naʻa na ō ʻo hoko ki he fale ʻo ha fefine angahala, naʻe hingoa ko Lehapi, pea na mohe ai.
2Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
2Pea naʻe tala ki he tuʻi ʻo Seliko, ʻo pehē, “Vakai, naʻe omi ʻae ongo tangata ki heni ʻi he poōni mei he fānau ʻa ʻIsileli ke matakiʻi ʻae fonua.”
3И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
3Pea naʻe fekau ʻe he tuʻi ʻo Seliko kia Lehapi, ʻo pehē, “ʻOmi ʻae ongo tangata kuo haʻu kiate koe, ʻaia kuo hū ki ho fale: he kuo na haʻu ke matakiʻi ʻae fonua kotoa pē.”
4Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;
4Ka naʻe ʻave ʻe he fefine ʻae ongo tangata, ʻo ne fufū ʻakinaua, ʻo ne tala ʻo pehē, “Naʻe omi ʻae ongo tangata kiate au, ka naʻe ʻikai te u ʻilo pe kuo na haʻu mei fē:
5и кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.
5Pea ʻi he hokosia ʻae songo ʻoe matanikolo ʻi he poʻuli, naʻe ʻalu ʻae ongo tangata kituaʻā: pea ʻoku ʻikai te u ʻiloa pe ne na ō ki fē: mou tuli fakatoʻotoʻo ʻakinaua; he temou maʻu ʻakinaua.
6А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.
6Ka kuo ʻosi ʻene ʻomi ʻakinaua ki he tuʻafale, ʻo ne fufū ʻakinaua ʻi he ngaahi kau ʻoe falakesi, ʻaia naʻa ne folahi lelei ki he tuʻafale.”
7И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима.
7Pea naʻe tuli ʻakinaua ʻe he kau tangata ʻi he hala ki Sioatani ʻo aʻu atu ki he ngaahi aʻaʻanga: pea ʻi he ʻalu leva kituaʻā ʻakinautolu naʻe tuli ʻakinaua, naʻa nau tāpuni leva ʻae matanikolo.
8Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,
8¶ Pea ʻi he teʻeki ke takoto ʻakinaua, naʻa ne ʻalu hake kiate kinaua ʻi he tuʻafale;
9и рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
9Pea pehē ʻe ia ki he ongo tangata, “ʻOku ou ʻilo kuo foaki ʻe Sihova ʻae fonua kiate kimoutolu, pea kuo tō homou lilika kiate kimautolu, pea kuo ilifia ʻae kakai kotoa pē ʻoe fonua koeʻuhi ko kimoutolu.
10Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
10He kuo mau fanongo ki he fakamōmoa ʻe Sihova ʻae ngaahi vai ʻoe Tahi Kulokula maʻamoutolu, ʻi hoʻomou haʻu mei ʻIsipite; pea mo ia ne mou fai ki he ongo tuʻi ʻoe kau ʻAmoli, ʻaia naʻe ʻi he kauvai ʻe taha ʻo Sioatani, ʻa Sihoni, mo Oki, ʻaia ne mou fakaʻauha ʻaupito.
11И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.
11Pea ʻi heʻemau ongoʻi leva, naʻe vaivai homau loto, pea naʻe ʻikai ʻaupito kei mālohi ha tangata koeʻuhi ko kimoutolu: he ko Sihova ko homou ʻOtua, ko e ʻOtua ia ʻi ʻolunga ʻi he langi, pea ʻi māmani ʻi lalo.
12Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
12Pea ko eni, ʻoku ou kole kiate kimoua, mo fuakava kiate au ʻia Sihova, ʻi heʻeku fakahā ʻae angaʻofa ni kiate kimoua, pea koeʻuhi ke mo fakahā ʻae angaʻofa ki he fale ʻo ʻeku tamai foki, pea tuku mai kiate au ha fakaʻilonga moʻoni:
13да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.
13Koeʻuhi ke mou fakamoʻui ʻeku tamai, mo ʻeku faʻē, mo hoku ngaahi tuongaʻane mo hoku ngaahi tehina, mo ia kotoa pē ʻoku nau maʻu, pea fakahaofi ʻemau moʻui mei he mate.”
14А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.
14Pea naʻe tala kiate ia ʻe he ongo tangata, “Ko ʻema moʻui, ki hoʻomou moʻui, ʻo kapau ʻe ʻikai te mou fakahā ʻema ngāue ni.” Pea ʻe hoko ʻo pehē, “ʻI he tuku mai ʻe Sihova ʻae fonua kiate kimautolu, te mau fai angaʻofa mo angatonu kiate koe.
15Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.
15Pea naʻa ne toki tukutuku hifo ʻakinaua mei he matapā sioʻata ʻaki ʻae afo: he naʻe tuʻu hono fale ʻi he funga ʻā ʻoe kolo, pea naʻe nofo ia ʻi ʻolunga ʻi he ʻā.
16И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.
16Pea pehē ʻe ia kiate kinaua, “Mo ō ʻo mole atu ki he moʻunga, telia naʻa mo fetaulaki mo e kau tuli; pea fufū ʻakimoua ʻi ai ʻi he ʻaho ʻe tolu, kaeʻoua ke liu mai ʻae kau tuli: pea hili ia ʻe lelei hoʻomo ō ʻi homo hala.”
17А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
17Pea naʻe pehē ʻe he ongo tangata kiate ia, “ʻOku ma fie taʻehalaia ʻi hoʻo fuakava ni, ʻaia kuo ke fakafuakava ai mo kimaua.
18ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.
18Vakai, ʻoka mau ka hoko ki he fonua, te ke nonoʻo ʻae potu afo kulokula ni ʻi ʻolunga ʻi he matapā, ʻaia naʻa ke tukutuku hifo ai ʻakimaua: pea ke ʻomi hoʻo tamai mo hoʻo faʻē, mo ho ngaahi tuongaʻane, mo e kāinga kotoa pē ʻoe fale ʻo hoʻo tamai, ki ʻapi kiate koe.
19И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.
19Pea ʻe pehē, ʻilonga ʻaia ʻe hū kituʻa ʻi he matapā ʻo ho fale ki he hala, ʻe ʻi hono ʻulu pē ʻa hono toto, pea ʻe taʻehala ʻakimaua: pea ʻilonga ʻaia ʻe ʻiate koe ʻi he fale, ʻe ʻi homa ʻulu hono toto, ʻo kapau ʻe ala ʻe ha nima kiate ia.”
20Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
20Pea kapau te ke fakahā ʻema ngāue ni, te ma toki ʻataʻatā ai mei he fuakava ʻaia kuo ke fefuakava ai mo kimaua.”
21А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор.
21Pea naʻe pehē ʻe ia, “Hangē ko hoʻomo ngaahi lea, ke pehē pe ia.” Pea naʻa ne fekau ʻakinaua kena ō, pea na ō: pea ne noʻotaki ʻae afo kulokula ʻi he matapā.
22А они отишавши дођоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не нађе.
22Pea naʻa na ō, pea hoko ki he moʻunga, ʻo na nofo ai ʻi he ʻaho ʻe tolu, kaeʻoua liu mai ʻae kau tuli: pea naʻe kumi ʻakinaua ʻe he kau tuli ʻi he potu kotoa pē ʻoe hala, ka naʻe ʻikai tenau ʻilo ʻakinaua.
23И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило.
23¶ Ko ia naʻe liu mai ʻae ongo tangata ʻo ʻalu hifo mei he moʻunga, ʻo na ō ki he kauvai ʻe taha, ʻo hoko kia Siosiua ko e foha ʻo Nuni, ʻo fakahā kiate ia ʻaia kotoa pē kuo hoko kiate kinaua:
24И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
24Pea naʻa na pehē kia Siosiua, “Ko e moʻoni kuo tukuange ʻe Sihova ʻae fonua kotoa pē ki hotau nima; he ʻoku vaivai ʻae kakai kotoa pē ʻoe fonua koeʻuhi ko kitautolu.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.