Исус Навин 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног,
1Pea naʻe fekau ʻe Siosiua ke haʻu ʻae faʻahinga ʻo Lupeni mo e faʻahinga ʻo Kata, mo hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase,
2и рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао.
2Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Kuo mou fai ʻaia kotoa pē naʻe fekau ʻe Mōsese ko e tamaioʻeiki ʻa Sihova kiate kimoutolu, pea kuo mou fai talangofua kiate au ʻi he ngaahi meʻa kotoa pē naʻaku fekau kiate kimoutolu:
3Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.
3Naʻe ʻikai te mou liʻaki homou kāinga ʻi he ngaahi ʻaho lahi ʻo aʻu ki he ʻaho ni, ka kuo mou tauhi ʻae enginaki ʻoe fekau ʻa Sihova ko homou ʻOtua.
4А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана.
4Pea ko eni, kuo foaki ʻe Sihova ko homou ʻOtua ʻae mālōlō ki homou kāinga ʻo hangē ko ʻene talaʻofa kiate kinautolu; ko ia ke mou liu atu ni, ʻo ʻalu ki homou ngaahi fale fehikitaki, pea ki he fonua ʻo homou tofiʻa, ʻaia naʻe foaki ʻe Mōsese ko e tamaioʻeiki ʻa Sihova kiate kimoutolu ʻi he kauvai ʻe taha ʻo Sioatani.
5Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом.
5Ka mou faʻa vakai ʻo fai ki he fekau mo e fono, ʻaia naʻe fakapapau ʻe Mōsese ko e tamaioʻeiki ʻa Sihova kiate kimoutolu, ke mou ʻofa kia Sihova ko homou ʻOtua, pea ke ʻaʻeva ʻi hono ngaahi hala, pea ke tauhi ʻene ngaahi fekau, pea ke mou pikitai kiate ia, pea ke mou tauhi ia ʻaki homou loto kotoa, pea mo homou laumālie kotoa.”
6И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.
6Naʻe pehē ʻae tāpuakiʻi ʻakinautolu ʻe Siosiua, ʻo ne fekau ʻakinautolu ke ʻalu: pea naʻa nau ʻalu ki honau ngaahi fale fehikitaki.
7А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,
7¶ Pea naʻe foaki ʻe Mōsese ki hono vaeuaʻanga ʻe taha ʻoe faʻahinga ʻo Manase ʻae tofiʻa ʻi Pesani; ka ki hono vaeuaʻanga ʻe taha naʻe foaki ʻe Siosiua fakataha mo honau kāinga ʻi he kauvai ni ʻo Sioatani ki he potu lulunga. Pea ʻi he fekau ʻakinautolu ʻe Siosiua ke ʻalu foki ki honau ngaahi fale fehikitaki, naʻa ne toki tāpuakiʻi ʻakinautolu,
8и рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом.
8Pea lea ʻe ia kiate kinautolu, ʻo pehē, Toe ʻalu mo e koloa lahi ki homou ngaahi fale fehikitaki, mo e fanga manu lahi, mo e siliva, mo e koula, mo e palasa, mo e ʻaione, pea mo e ngaahi kofu lahi: mou vahevahe ʻae vete ʻo homou ngaahi fili ki homou kāinga.
9И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија.
9¶ Pea naʻe ʻalu ʻae fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata mo hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase, ʻonau ʻalu mei he fānau ʻa ʻIsileli ʻi Sailo, ʻaia ʻoku ʻi he fonua ko Kēnani, kenau ʻalu ki he fonua ʻo Kiliati, ki he fonua ʻo honau tofiʻa, ʻaia naʻa nau maʻu, ʻo fakatatau ki he folofola ʻa Sihova ʻi he nima ʻo Mōsese.
10А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.
10¶ Pea ʻi heʻenau hoko ki he veʻe Sioatani, ʻaia ʻoku ʻi he fonua ko Kēnani, naʻe fokotuʻu ʻi ai ʻe he fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata mo hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase ʻae ʻesifeilaulau ofi ki Sioatani, ʻae ʻesifeilaulau lahi ke vakai ki ai.
11И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих.
11¶ Pea naʻe fanongo ʻe he fānau ʻa ʻIsileli ki he lau, “Vakai, kuo langa ʻae feilaulauʻanga ʻe he fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata mo hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase ʻo hanga atu ki he fonua ko Kēnani, ʻi he veʻe Sioatani, ʻi he aʻaʻanga ʻoe fānau ʻa ʻIsileli.”
12А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима.
12Pea ʻi he fanongo ki ai ʻae fānau ʻa ʻIsileli, naʻe fakataha ʻae fānau kotoa pē ʻa ʻIsileli ʻi Sailo, koeʻuhi kenau ʻalu ʻo tauʻi ʻakinautolu.
13И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника,
13Pea naʻe fekau ʻe he fānau ʻa ʻIsileli ki he fānau ʻa Lupeni, mo e fānau ʻa Kata, pea ki he vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase, ʻi he fonua ko Kiliati, ʻa Finiasi ko e foha ʻo ʻEliesa ko e taulaʻeiki,
14и с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.
14Pea naʻe ʻalu mo ia ʻae ʻeiki ʻe toko hongofulu, ʻae ʻeiki ʻe taha ʻi he fale ʻeiki taki taha ʻi he ngaahi faʻahinga ʻo ʻIsileli; pea naʻa nau taki taha ʻeiki ia ʻi he fale ʻo ʻenau ngaahi tamai ʻi he ngaahi toko afe ʻo ʻIsileli.
15А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи:
15¶ Pea naʻa nau haʻu ki he fānau ʻa Lupeni, pea ki he fānau ʻa Kata, pea ki hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase, ki he fonua ko Kiliati, pea naʻa nau lea kiate kinautolu, ʻo pehē,
16Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?
16ʻOku pehē mai ʻe he fakataha kotoa pē ʻa Sihova, “Ko e hā ʻae meʻa hala ni kuo mou fai ki he ʻOtua ʻo ʻIsileli, ke tafoki he ʻaho ni mei he muimui ʻia Sihova, ʻi hoʻomou langa kiate kimoutolu ha feilaulauʻanga, koeʻuhi ke mou fai angatuʻu he ʻaho ni kia Sihova?
17Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи,
17He kuo siʻi fau kiate kitautolu ʻae hia ʻa Peoli, (ʻaia ʻoku teʻeki fakamaʻa ʻakitautolu mei ai he ʻaho ni, ka ko e moʻoni naʻe ai ʻae mahaki lahi ʻi he fakataha ʻa Sihova,)
18те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев?
18Kuo mou tafoki ai ʻakimoutolu he ʻaho ni mei he muimui ʻia Sihova? Pea ʻe pehē, ʻi hoʻomou angatuʻu he ʻaho ni kia Sihova, ʻe houhau ia ʻapongipongi ki he kakai fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli.
19Ако је земља наследства вашег нечиста, пређите у земљу наследства Господњег, у којој стоји шатор Господњи, и узмите наследство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтара Господа Бога нашег.
19Ka koeʻuhi, kapau ʻoku taʻemaʻa ʻae fonua ʻo homou tofiʻa, pea mou hiki mai ki he fonua ki he tofiʻa ʻo Sihova, ʻaia ʻoku tuʻu ai ʻae fale fehikitaki ʻo Sihova, pea maʻu ʻae tofiʻa fakataha mo kimautolu: kaeʻoua te mou angatuʻu kia Sihova, pea angatuʻu kiate kimautolu, ʻi he fokotuʻu ʻae feilaulauʻanga moʻomoutolu, kae tuku ʻae feilaulauʻanga ʻo Sihova ko hotau ʻOtua.
20Није ли се Ахан син Зарин огрешио о ствари проклете, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за грех свој.
20ʻIkai naʻe fai hala ʻe ʻAkani ko e foha ʻo Sela ʻi he meʻa fakamalaʻia, pea naʻe tō ai ʻae houhau ki he kakai fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli? Pea naʻe ʻikai malaʻia tokotaha pe ʻae tangata ko ia ʻi heʻene hia.”
21А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима хиљада Израиљевих:
21¶ Pea naʻe lea ai ʻae fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata mo hono vaeuaʻanga ʻoe faʻahinga ʻo Manase, ʻo tali, ʻonau pehē ki he ngaahi ʻeiki ʻoe ngaahi toko afe ʻo ʻIsileli,
22Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, Он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и грешити Господу, нека нас не сачува данас.
22“Ko Sihova ko e ʻOtua ʻoe ngaahi ʻotua, ko Sihova ko e ʻOtua ʻoe ngaahi ʻotua, ʻoku ne ʻafioʻi, pea ʻe ʻilo ia mo ʻIsileli foki; kapau kuo fai eni ʻi he angatuʻu, pea kapau ʻoku fai ʻi he talangataʻa kia Sihova, (ʻoua naʻa fakamoʻui ʻakimautolu he ʻaho ni,)
23Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или дарове или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.
23ʻEmau langa homau feilaulauʻanga ke tafoki mei heʻemau muimui ʻia Sihova, pea kapau ko e meʻa ke fai ki ai ʻemau ngaahi feilaulau tutu, pe ko e feilaulau meʻakai, pea ke ʻatu ʻi ai ʻae ngaahi feilaulau fakalelei, tuku ke totongi ia ʻe Sihova pe;
24Него то учинисмо бојећи се овог: рекосмо: сутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: Шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?
24Pea kapau naʻe ʻikai te mau fai ia ko e manavahē ki he meʻa ni, ʻo pehē, ʻe lea nai ʻe hoʻomou fānau ʻamui ki heʻemau fānau, ʻo pehē, ‘Ko e hā ʻoku mou kau ai ʻakimoutolu kia Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli?
25Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате део у Господу. Синови ваши ће одбити синове наше да се не боје Господа.
25He kuo ngaohi ʻe Sihova ʻa Sioatani ko e ngataʻanga vahevahe ʻiate kimautolu mo kimoutolu, ʻakimoutolu ʻae fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata; ʻoku ʻikai hamou tofiʻa ʻia Sihova;’ ko ia ʻe fai ʻe hoʻomou fānau ke taʻofi ʻemau fānau ʻi heʻenau manavahē kia Sihova.
26Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,
26Ko ia naʻa mau alea ai, ʻo pehē, ‘Ke tau tokonaki ʻo langa haʻatau feilaulauʻanga, ʻoku ʻikai ki he feilaulau tutu, pe ki he feilaulau:
27него да буде сведок међу нама и вама, и међу наслеђем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред Њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: Ви немате део у Господу.
27Ka koeʻuhi ke hoko ko e fakamoʻoni ia kiate kimautolu mo kimoutolu, pea ki hotau ngaahi toʻutangata kimui ʻiate kitautolu, koeʻuhi ke mau fai ʻae ngāue ʻa Sihova ʻi hono ʻao ʻaki ʻemau ngaahi feilaulau tutu, mo ʻemau ngaahi feilaulau, mo ʻemau ngaahi feilaulau fakalelei; ke ʻoua naʻa lau ʻe hoʻomou fānau ki heʻemau fānau ʻamui, ʻOku ʻikai te mou kau kia Sihova.’
28Јер рекосмо: Ако кад кажу тако нама или натражју нашем, тада ћемо им казати: Видите слику од олтара Господњег коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је сведочанство међу нама и вама.
28Ko ia naʻa mau pehē, ʻe hoko ʻo pehē, ‘Kapau tenau lau kiate kimautolu, pe ki homau toʻutangata kimui, pea te mau tali, ʻo pehē, Vakai ki hono fakatātā ʻoe feilaulauʻanga ʻo Sihova, ʻaia naʻe ngaohi ʻe heʻemau ngaahi tamai, naʻe ʻikai ki he feilaulau tutu, pe ki he ngaahi feilaulau: ka ko e meʻa fakamoʻoni kiate kimautolu mo kimoutolu.’
29Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтара Господа Бога нашег, који је пред шатором Његовим.
29Ke taʻofi ʻe he ʻOtua ke ʻoua ʻaupito naʻa mau angatuʻu kia Sihova, ʻo tafoki he ʻaho ni mei he muimui ʻia Sihova, ke langa ʻae feilaulauʻanga ki he ngaahi feilaulau tutu, pe ki he ngaahi feilaulau meʻakai, pe ki he ngaahi feilaulau, kae tuku ʻae feilaulauʻanga ʻo Sihova ko hotau ʻOtua ʻaia ʻoku ʻi he mata fale fehikitaki ʻoʻona.”
30А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од хиљада Израиљевих који беху с њим, речи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.
30¶ Pea ʻi he fanongo ʻe Finiasi ko e taulaʻeiki, mo e ngaahi ʻeiki ʻoe kakai fakataha, mo e ʻeiki ʻoe ngaahi toko afe ʻo ʻIsileli ʻaia naʻe ʻiate ia, ki he ngaahi lea naʻe lea ʻaki ʻe he fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata, mo e fānau ʻa Manase, naʻa nau fiemālie ai.
31И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовим и синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ кад се не огрешисте Господу тим грехом, и сачувасте синове Израиљеве од гнева Господњег.
31Pea naʻe lea ʻa Finiasi ko e foha ʻo ʻEliesa ko e taulaʻeiki ki he fānau ʻa Lupeni, pea ki he fānau ʻa Kata, pea ki he fānau ʻa Manase, “ʻOku mau mamata he ʻaho ni ʻoku ʻiate kitautolu ʻa Sihova, koeʻuhi ʻoku ʻikai te mou fai ʻae meʻa hala ni kia Sihova; ko eni kuo mou fakamoʻui ʻae fānau ʻa ʻIsileli mei he nima ʻo Sihova.”
32И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим, и јавише им ствар.
32¶ Pea naʻe liu mai ʻa Finiasi ko e foha ʻo ʻEliesa ko e taulaʻeiki, mo e ngaahi ʻeiki, mei he fānau ʻa Lupeni, pea mei he fānau ʻa Kata, mei he fonua ko Kiliati, ki he fonua ko Kēnani, ki he fānau ʻa ʻIsileli, ʻonau ʻomi ʻae ongoongo kiate kinautolu.
33И би по вољи синовима Израиљевим; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
33Pea naʻe fiemālie ai ʻae fānau ʻa ʻIsileli; pea naʻe fakafetaʻi ki he ʻOtua ʻe he fānau ʻa ʻIsileli, pea naʻe ʻikai tenau loto ke ʻalu ke tauʻi ʻakinautolu, ke fakaʻauha ʻae fonua naʻe nofo ai ʻae fānau ʻa Lupeni, mo Kata.
34И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: Сведок је међу нама да је Господ Бог.
34Pea naʻe ui ʻe he fānau ʻa Lupeni mo e fānau ʻa Kata ʻae feilaulauʻanga, “Ko e fakamoʻoni eni ʻiate kitaua ko Sihova ko e ʻOtua.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.