Исус Навин 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском,
1Иабин, ымпэратул Хацорулуй, аузинд де ачесте лукрурь, а тримис соль ла Иобаб, ымпэратул Мадонулуй, ла ымпэратул Шимронулуй, ла ымпэратул Акшафулуй,
2и к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,
2ла ымпэраций каре ерау ла мязэноапте де мунте, ын кымпия де ла мязэзи де Кинерет, ын вале ши пе ынэлцимиле Дорулуй ла апус,
3ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.
3канааницилор де ла рэсэрит ши де ла апус, аморицилор, хетицилор, ферезицилор, иебусицилор ын мунте ши хевицилор ла поалеле Хермонулуй, ын цара Мицпа.
4И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома.
4Ау ешит ей ши тоате оштириле лор ымпреунэ ку ей, алкэтуинд ун попор фэрэ нумэр, ка нисипул каре есте пе марӂиня мэрий, ши авынд кай ши каре ын фоарте маре нумэр.
5Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља.
5Тоць ымпэраций ачештя ау хотэрыт ун лок де ынтылнире ши ау венит де ау тэбэрыт ымпреунэ ла апеле Мером, ка сэ лупте ымпотрива луй Исраел.
6А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем.
6Домнул а зис луй Иосуа: „Ну те теме де ей, кэч мыне, пе время ачаста, ый вой да бэтуць пе тоць ынаинтя луй Исраел. Каилор сэ ле тай винеле пичоарелор, яр кареле лор сэ ле арзь ын фок.”
7И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.
7Иосуа ку тоць оамений луй де рэзбой ау венит пе неаштептате песте ей ла апеле Мером ши с-ау нэпустит ын мижлокул лор.
8И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог.
8Домнул й-а дат ын мыниле луй Исраел; ей й-ау бэтут ши й-ау урмэрит пынэ ла Сидонул чел маре, пынэ ла Мисрефот-Маим ши пынэ ын валя Мицпа ла рэсэрит; й-ау бэтут фэрэ сэ ласе сэ скапе вреунул.
9И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем.
9Иосуа ле-а фэкут кум ый спусесе Домнул: каилор ле-а тэят винеле пичоарелор, яр кареле лор ле-а арс ын фок.
10И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима.
10Ла ынтоарчере ши ын ачелашь тимп, Иосуа а луат Хацорул ши а трекут прин сабие пе ымпэратул луй. Хацорул ера май ынаинте капитала тутурор ачестор ымпэрэций.
11И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.
11Ау трекут прин аскуцишул сабией ши ау нимичит ку десэвыршире пе тоць чей че се гэсяу ын ел: н-а рэмас нимик дин че авя суфларе де вяцэ ши ау пус фок Хацорулуй.
12И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи.
12Иосуа а луат, де асеменя, тоате четэциле ымпэрацилор ачелора, ши пе тоць ымпэраций лор й-а трекут прин аскуцишул сабией ши й-а нимичит ку десэвыршире, кум порунчисе Мойсе, робул Домнулуй.
13Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус.
13Дар Исраел н-а арс ничуна дин четэциле ашезате пе дялурь, афарэ нумай де Хацор, каре а фост арсэ де Иосуа.
14А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо.
14Копиий луй Исраел ау пэстрат пентру ей тоатэ прада четэцилор ачелора ши вителе, дар ау трекут прин аскуцишул сабией пе тоць оамений, пынэ й-ау нимичит, фэрэ сэ ласе чева дин че аре суфларе де вяцэ.
15Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију.
15Иосуа а ымплинит порунчиле дате де Домнул робулуй Сэу Мойсе ши де Мойсе луй Иосуа; н-а лэсат нимик неымплинит дин тот че порунчисе луй Мойсе Домнул.
16И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.
16Астфел, Иосуа а луат тоатэ цара ачаста, мунтеле, тоатэ партя де мязэзи, тоатэ цара Госен, валя, кымпия, мунтеле луй Исраел ши вэиле луй,
17Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.
17де ла мунтеле чел плешув каре се ыналцэ спре Сеир пынэ ла Баал-Гад, ын валя Либанулуй, ла поалеле мунтелуй Хермон. А луат пе тоць ымпэраций лор, й-а бэтут ши й-а оморыт.
18Дуго времена војева Исус на те цареве.
18Рэзбоюл пе каре л-а пуртат Иосуа ымпотрива тутурор ачестор ымпэраць а цинут мултэ време.
19Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.
19Н-а рэмас ничо четате каре сэ фи фэкут паче ку копиий луй Исраел, афарэ де хевиць, каре локуяу ын Габаон; пе тоате ле-ау луат прин луптэ.
20Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.
20Кэч Домнул а ынгэдуит ка попоареле ачеля сэ-шь ымпетряскэ инима ши сэ лупте ымпотрива луй Исраел, пентру ка Исраел сэ ле нимичяскэ ку десэвыршире, фэрэ сэ айбэ милэ де еле, ши сэ ле нимичяскэ, дупэ кум порунчисе луй Мойсе Домнул.
21У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.
21Ын ачелашь тимп, Иосуа а порнит ши а нимичит пе анакимь, дин мунтеле Хебронулуй, дин Дебир, дин Анаб, дин тот мунтеле луй Иуда ши дин тот мунтеле луй Исраел; Иосуа й-а нимичит ку десэвыршире, ымпреунэ ку четэциле лор.
22Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.
22Н-ау рэмас делок анакимь ын цара копиилор луй Исраел; н-ау рэмас декыт ла Газа, ла Гат ши ла Асдод.
23Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата.
23Иосуа а пус стэпынире деч пе тоатэ цара, потривит ку тот че спусесе луй Мойсе Домнул. Ши Иосуа а дат-о де моштенире луй Исраел, фиекэруя й-а дат партя луй, дупэ семинцииле лор. Апой цара с-а одихнит де рэзбой.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.