Исус Навин 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,
1Ятэ локуриле пе каре ле-ау примит копиий луй Исраел ка моштенире ын цара Канаанулуй, пе каре ли ле-ау ымпэрцит ынтре ей преотул Елеазар, Иосуа, фиул луй Нун, ши кэпетенииле де фамилие але семинциилор копиилор луй Исраел.
2жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.
2Ымпэрциря с-а фэкут прин сорць, кум порунчисе Домнул прин Мойсе, пентру челе ноуэ семинций ши жумэтате.
3Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима.
3Кэч Мойсе дэдусе о моштенире челор доуэ семинций ши жумэтате де чялалтэ парте а Йорданулуй, дар левицилор ну ле дэдусе моштенире принтре ей.
4Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово.
4Фиий луй Иосиф алкэтуяу доуэ семинций: Манасе ши Ефраим; ши левицилор ну ли с-а дат парте ын царэ, афарэ де четэциле пентру локуит, ку локуриле гоале димпрежурул лор пентру турмеле ши авериле лор.
5Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.
5Копиий луй Исраел ау фэкут ынтокмай дупэ порунчиле пе каре ле дэдусе луй Мойсе Домнул ши ау ымпэрцит цара.
6А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији.
6Фиий луй Иуда с-ау апропият де Иосуа ла Гилгал; ши Калеб, фиул луй Иефуне, Кенизитул, й-а зис: „Штий че а спус Домнул луй Мойсе, омул луй Думнезеу, ку привире ла мине ши ку привире ла тине, ла Кадес-Барня.
7Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.
7Ерам ын вырстэ де патрузечь де ань кынд м-а тримис Мойсе, робул Домнулуй, дин Кадес-Барня, ка сэ искодеск цара, ши й-ам адус штирь аша кум ымь спуня инима мя куратэ.
8А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог.
8Фраций мей каре се суисерэ ымпреунэ ку мине ау тэят инима попорулуй, дар еу ам урмат ын тотул каля Домнулуй Думнезеулуй меу.
9И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог.
9Ши ын зиуа ачея, Мойсе а журат ши а зис: ‘Цара ын каре а кэлкат пичорул тэу ва фи моштениря та пе вечие, пентру тине ши пентру копиий тэй, пентру кэ ай урмат ын тотул воя Домнулуй Думнезеулуй меу.’
10А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.
10Акум ятэ кэ Домнул м-а цинут ын вяцэ, кум а спус. Сунт патрузечь ши чинч де ань де кынд ворбя Домнул астфел луй Мойсе, кынд умбла Исраел прин пустиу, ши акум ятэ кэ азь сунт ын вырстэ де оптзечь ши чинч де ань.
11И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.
11Ши астэзь, сунт тот аша де таре ка ын зиуа кынд м-а тримис Мойсе; ам тот атыта путере кыт авям атунч, фие пентру луптэ, фие пентру ка сэ мерг ын фрунтя воастрэ.
12Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.
12Дэ-мь дар мунтеле ачеста деспре каре а ворбит Домнул пе время ачея, кэч ай аузит атунч кэ аколо сунт анакимь ши кэ сунт четэць марь ши ынтэрите. Домнул ва фи, поате, ку мине ши-й вой изгони, кум а спус Домнул.”
13И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство.
13Иосуа а бинекувынтат пе Калеб, фиул луй Иефуне, ши й-а дат ка моштенире Хебронул.
14Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог.
14Астфел, Калеб, фиул луй Иефуне, Кенизитул, а авут де моштенире пынэ ын зиуа де азь Хебронул, пентру кэ урмасе ын тотул каля Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
15А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата.
15Хебронул се кема май ынаинте Кириат-Арба – Арба фусесе омул чел май маре динтре анакимь. Ши цара с-а одихнит де рэзбой.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.