Данило
Chapter 2

Данило

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Chinese Union Vers…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
1尼布甲尼撒 在位第二年,他做了梦,心里烦乱,不能睡觉。
2И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
2王吩咐人将术士、用法术的、行邪术的,和 迦勒底 人召来,要他们将王的梦告诉王,他们就来站在王前。
3И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.
3王对他们说:「我做了一梦,心里烦乱,要知道这是什么梦。」
4А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.
4迦勒底 人用 亚兰 的言语对王说:「愿王万岁!请将那梦告诉仆人,仆人就可以讲解。」
5А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.
5王回答 迦勒底 人说:「梦我已经忘了,你们若不将梦和梦的讲解告诉我,就必被凌迟,你们的房屋必成为粪堆;
6Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.
6你们若将梦和梦的讲解告诉我,就必从我这里得赠品和赏赐,并大尊荣。现在你们要将梦和梦的讲解告诉我。」
7Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.
7他们第二次对王说:「请王将梦告诉仆人,仆人就可以讲解。」
8Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
8王回答说:「我准知道你们是故意迟延,因为你们知道那梦我已经忘了。
9Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.
9你们若不将梦告诉我,只有一法待你们;因为你们预备了谎言乱语向我说,要等候时势改变。现在你们要将梦告诉我,因我知道你们能将梦的讲解告诉我。」
10Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.
10迦勒底 人在王面前回答说:「世上没有人能将王所问的事说出来;因为没有君王、大臣、掌权的向术士,或用法术的,或 迦勒底 人问过这样的事。
11И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
11王所问的事甚难。除了不与世人同居的神明,没有人在王面前能说出来。」
12Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.
12因此,王气忿忿地大发烈怒,吩咐灭绝 巴比伦 所有的哲士。
13И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
13于是命令发出,哲士将要见杀,人就寻找 但以理 和他的同伴,要杀他们。
14Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;
14王的护卫长 亚略 出来,要杀 巴比伦 的哲士, 但以理 就用婉言回答他,
15одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
15向王的护卫长 亚略 说:「王的命令为何这样紧急呢?」 亚略 就将情节告诉 但以理 。
16А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи.
16但以理 遂进去求王宽限,就可以将 梦的 讲解告诉王。
17Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
17但以理 回到他的居所,将这事告诉他的同伴 哈拿尼雅 、 米沙利 、 亚撒利雅 ,
18да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским.
18要他们祈求天上的 神施怜悯,将这奥秘的事指明,免得 但以理 和他的同伴与 巴比伦 其余的哲士一同灭亡。
19И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског.
19这奥秘的事就在夜间异象中给 但以理 显明, 但以理 便称颂天上的 神。
20Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила;
20但以理 说:「 神的名是应当称颂的!从亘古直到永远,因为智慧能力都属乎他。
21И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
21他改变时候、日期,废王,立王,将智慧赐与智慧人,将知识赐与聪明人。
22Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.
22他显明深奥隐秘的事,知道暗中所有的,光明也与他同居。
23Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву.
23我列祖的 神啊,我感谢你,赞美你;因你将智慧才能赐给我,允准我们所求的,把王的事给我们指明。」
24Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи.
24于是, 但以理 进去见 亚略 ,就是王所派灭绝 巴比伦 哲士的,对他说:「不要灭绝 巴比伦 的哲士,求你领我到王面前,我要将 梦的 讲解告诉王。」
25Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи.
25亚略 就急忙将 但以理 领到王面前,对王说:「我在被掳的 犹大 人中遇见一人,他能将 梦的 讲解告诉王。」
26А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?
26王问称为 伯提沙撒 的 但以理 说:「你能将我所做的梦和梦的讲解告诉我吗?」
27Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари.
27但以理 在王面前回答说:「王所问的那奥秘事,哲士、用法术的、术士、观兆的都不能告诉王,
28Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је:
28只有一位在天上的 神能显明奥秘的事。他已将日后必有的事指示 尼布甲尼撒 王。你的梦和你在床上脑中的异象是这样:
29Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити.
29王啊,你在床上想到后来的事,那显明奥秘事的主把将来必有的事指示你。
30А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог.
30至于那奥秘的事显明给我,并非因我的智慧胜过一切活人,乃为使王知道 梦的 讲解和心里的思念。
31Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.
31「王啊,你梦见一个大像,这像甚高,极其光耀,站在你面前,形状甚是可怕。
32Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,
32这像的头是精金的,胸膛和膀臂是银的,肚腹和腰是铜的,
33ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
33腿是铁的,脚是半铁半泥的。
34Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их.
34你观看,见有一块非人手凿出来的石头打在这像半铁半泥的脚上,把脚砸碎;
35Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.
35于是金、银、铜、铁、泥都一同砸得粉碎,成如夏天禾场上的糠秕,被风吹散,无处可寻。打碎这像的石头变成一座大山,充满天下。
36То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи.
36「这就是那梦;我们在王面前要讲解那梦。
37Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу,
37王啊,你是诸王之王。天上的 神已将国度、权柄、能力、尊荣都赐给你。
38и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна.
38凡世人所住之地的走兽,并天空的飞鸟,他都交付你手,使你掌管这一切。你就是那金头。
39А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи.
39在你以后必另兴一国,不及于你;又有第三国,就是铜的,必掌管天下。
40А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
40第四国,必坚壮如铁,铁能打碎克制百物,又能压碎一切,那国也必打碎压制 列国 。
41А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским.
41你既见像的脚和脚指头,一半是窑匠的泥,一半是铁,那国将来也必分开。你既见铁与泥搀杂,那国也必有铁的力量。
42И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно.
42那脚指头,既是半铁半泥,那国也必半强半弱。
43А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом.
43你既见铁与泥搀杂,那国民也必与各种人搀杂,却不能彼此相合,正如铁与泥不能相合一样。
44А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века.
44当那列王在位的时候,天上的 神必另立一国,永不败坏,也不归别国的人,却要打碎灭绝那一切国,这国必存到永远。
45Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно.
45你既看见非人手凿出来的一块石头从山而出,打碎金、银、铜、铁、泥,那就是至大的 神把后来必有的事给王指明。这梦准是这样,这讲解也是确实的。」
46Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад.
46当时, 尼布甲尼撒 王俯伏在地,向 但以理 下拜,并且吩咐人给他奉上供物和香品。
47Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.
47王对 但以理 说:「你既能显明这奥秘的事,你们的 神诚然是万神之神、万王之主,又是显明奥秘事的。」
48Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским.
48于是王高抬 但以理 ,赏赐他许多上等礼物,派他管理 巴比伦 全省,又立他为总理,掌管 巴比伦 的一切哲士。
49И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.
49但以理 求王,王就派 沙得拉 、 米煞 、 亚伯尼歌 管理 巴比伦 省的事务,只是 但以理 常在朝中侍立。

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.