Данило 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
1尼布甲尼撒 在位第二年，他做了夢，心裏煩亂，不能睡覺。
2И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
2王吩咐人將術士、用法術的、行邪術的，和 迦勒底 人召來，要他們將王的夢告訴王，他們就來站在王前。
3И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.
3王對他們說：「我做了一夢，心裏煩亂，要知道這是甚麼夢。」
4А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.
4迦勒底 人用 亞蘭 的言語對王說：「願王萬歲！請將那夢告訴僕人，僕人就可以講解。」
5А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.
5王回答 迦勒底 人說：「夢我已經忘了，你們若不將夢和夢的講解告訴我，就必被凌遲，你們的房屋必成為糞堆；
6Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.
6你們若將夢和夢的講解告訴我，就必從我這裏得贈品和賞賜，並大尊榮。現在你們要將夢和夢的講解告訴我。」
7Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.
7他們第二次對王說：「請王將夢告訴僕人，僕人就可以講解。」
8Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
8王回答說：「我准知道你們是故意遲延，因為你們知道那夢我已經忘了。
9Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.
9你們若不將夢告訴我，只有一法待你們；因為你們預備了謊言亂語向我說，要等候時勢改變。現在你們要將夢告訴我，因我知道你們能將夢的講解告訴我。」
10Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.
10迦勒底 人在王面前回答說：「世上沒有人能將王所問的事說出來；因為沒有君王、大臣、掌權的向術士，或用法術的，或 迦勒底 人問過這樣的事。
11И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
11王所問的事甚難。除了不與世人同居的神明，沒有人在王面前能說出來。」
12Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.
12因此，王氣忿忿地大發烈怒，吩咐滅絕 巴比倫 所有的哲士。
13И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
13於是命令發出，哲士將要見殺，人就尋找 但以理 和他的同伴，要殺他們。
14Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;
14王的護衛長 亞略 出來，要殺 巴比倫 的哲士， 但以理 就用婉言回答他，
15одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
15向王的護衛長 亞略 說：「王的命令為何這樣緊急呢？」 亞略 就將情節告訴 但以理 。
16А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи.
16但以理 遂進去求王寬限，就可以將 夢的 講解告訴王。
17Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
17但以理 回到他的居所，將這事告訴他的同伴 哈拿尼雅 、 米沙利 、 亞撒利雅 ，
18да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским.
18要他們祈求天上的上帝施憐憫，將這奧祕的事指明，免得 但以理 和他的同伴與 巴比倫 其餘的哲士一同滅亡。
19И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског.
19這奧祕的事就在夜間異象中給 但以理 顯明， 但以理 便稱頌天上的上帝。
20Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила;
20但以理 說：「上帝的名是應當稱頌的！從亙古直到永遠，因為智慧能力都屬乎他。
21И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
21他改變時候、日期，廢王，立王，將智慧賜與智慧人，將知識賜與聰明人。
22Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.
22他顯明深奧隱秘的事，知道暗中所有的，光明也與他同居。
23Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву.
23我列祖的上帝啊，我感謝你，讚美你；因你將智慧才能賜給我，允准我們所求的，把王的事給我們指明。」
24Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи.
24於是， 但以理 進去見 亞略 ，就是王所派滅絕 巴比倫 哲士的，對他說：「不要滅絕 巴比倫 的哲士，求你領我到王面前，我要將 夢的 講解告訴王。」
25Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи.
25亞略 就急忙將 但以理 領到王面前，對王說：「我在被擄的 猶大 人中遇見一人，他能將 夢的 講解告訴王。」
26А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?
26王問稱為 伯提沙撒 的 但以理 說：「你能將我所做的夢和夢的講解告訴我嗎？」
27Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари.
27但以理 在王面前回答說：「王所問的那奧祕事，哲士、用法術的、術士、觀兆的都不能告訴王，
28Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је:
28只有一位在天上的上帝能顯明奧祕的事。他已將日後必有的事指示 尼布甲尼撒 王。你的夢和你在床上腦中的異象是這樣：
29Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити.
29王啊，你在床上想到後來的事，那顯明奧祕事的主把將來必有的事指示你。
30А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог.
30至於那奧祕的事顯明給我，並非因我的智慧勝過一切活人，乃為使王知道 夢的 講解和心裏的思念。
31Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.
31「王啊，你夢見一個大像，這像甚高，極其光耀，站在你面前，形狀甚是可怕。
32Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,
32這像的頭是精金的，胸膛和膀臂是銀的，肚腹和腰是銅的，
33ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
33腿是鐵的，腳是半鐵半泥的。
34Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их.
34你觀看，見有一塊非人手鑿出來的石頭打在這像半鐵半泥的腳上，把腳砸碎；
35Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.
35於是金、銀、銅、鐵、泥都一同砸得粉碎，成如夏天禾場上的糠詷，被風吹散，無處可尋。打碎這像的石頭變成一座大山，充滿天下。
36То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи.
36「這就是那夢；我們在王面前要講解那夢。
37Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу,
37王啊，你是諸王之王。天上的上帝已將國度、權柄、能力、尊榮都賜給你。
38и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна.
38凡世人所住之地的走獸，並天空的飛鳥，他都交付你手，使你掌管這一切。你就是那金頭。
39А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи.
39在你以後必另興一國，不及於你；又有第三國，就是銅的，必掌管天下。
40А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
40第四國，必堅壯如鐵，鐵能打碎剋制百物，又能壓碎一切，那國也必打碎壓制 列國 。
41А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским.
41你既見像的腳和腳指頭，一半是窯匠的泥，一半是鐵，那國將來也必分開。你既見鐵與泥攙雜，那國也必有鐵的力量。
42И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно.
42那腳指頭，既是半鐵半泥，那國也必半強半弱。
43А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом.
43你既見鐵與泥攙雜，那國民也必與各種人攙雜，卻不能彼此相合，正如鐵與泥不能相合一樣。
44А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века.
44當那列王在位的時候，天上的上帝必另立一國，永不敗壞，也不歸別國的人，卻要打碎滅絕那一切國，這國必存到永遠。
45Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно.
45你既看見非人手鑿出來的一塊石頭從山而出，打碎金、銀、銅、鐵、泥，那就是至大的上帝把後來必有的事給王指明。這夢準是這樣，這講解也是確實的。」
46Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад.
46當時， 尼布甲尼撒 王俯伏在地，向 但以理 下拜，並且吩咐人給他奉上供物和香品。
47Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.
47王對 但以理 說：「你既能顯明這奧祕的事，你們的上帝誠然是萬神之神、萬王之主，又是顯明奧祕事的。」
48Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским.
48於是王高抬 但以理 ，賞賜他許多上等禮物，派他管理 巴比倫 全省，又立他為總理，掌管 巴比倫 的一切哲士。
49И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.
49但以理 求王，王就派 沙得拉 、 米煞 、 亞伯尼歌 管理 巴比倫 省的事務，只是 但以理 常在朝中侍立。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.