1. Цареви 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
1Соломон с-а ынкускрит ку Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй. А луат де невастэ пе фата луй Фараон ши а адус-о ын четатя луй Давид пынэ шь-а испрэвит де зидит каса луй, Каса Домнулуй ши зидул димпрежурул Иерусалимулуй.
2Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.
2Попорул ну адучя жертфе декыт пе ынэлцимь, кэч пынэ пе время ачаста ну се зидисе ынкэ о касэ ын Нумеле Домнулуй.
3А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
3Соломон юбя пе Домнул ши се циня де обичеюриле татэлуй сэу Давид. Нумай кэ адучя жертфе ши тэмые пе ынэлцимь.
4Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.
4Ымпэратул с-а дус ла Габаон сэ адукэ жертфе аколо, кэч ера чя май ынсемнатэ ынэлциме. Соломон а адус о мие де ардерь-де-тот пе алтар.
5И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.
5Ла Габаон, Домнул С-а арэтат ын вис луй Соломон ноаптя ши Думнезеу й-а зис: „Чере че врей сэ-ць дау.”
6А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.
6Соломон а рэспунс: „Ту ай арэтат о маре бунэвоинцэ фацэ де робул Тэу Давид, татэл меу, пентру кэ умбла ынаинтя Та ын крединчошие, ын дрептате ши ын курэцие де инимэ фацэ де Тине; й-ай пэстрат ачастэ маре бунэвоинцэ ши й-ай дат ун фиу каре шаде пе скаунул луй де домние, кум се веде астэзь.
7И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
7Акум, Доамне, Думнезеул меу, Ту ай пус пе робул Тэу сэ ымпэрэцяскэ ын локул татэлуй меу Давид, ши еу ну сунт декыт ун тынэр, ну сунт ынчеркат.
8И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
8Робул Тэу есте ын мижлокул попорулуй пе каре л-ай алес, попор фоарте маре, каре ну поате фи нич сокотит, нич нумэрат, дин причина мулцимий луй.
9Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
9Дэ дар робулуй Тэу о инимэ причепутэ, ка сэ жудече пе попорул Тэу, сэ деосебяскэ бинеле де рэу! Кэч чине ар путя сэ жудече пе попорул Тэу, пе попорул ачеста аша де маре ла нумэр!”
10И би мило Господу што Соломун то заиска.
10Череря ачаста а луй Соломон а плэкут Домнулуй.
11И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
11Ши Думнезеу а зис: „Фииндкэ лукрул ачеста ыл черь, фииндкэ ну черь пентру тине нич вяцэ лунгэ, нич богэций, нич моартя врэжмашилор тэй, чи черь причепере, ка сэ фачь дрептате,
12ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.
12вой фаче дупэ кувынтул тэу. Ыць вой да о инимэ ынцеляптэ ши причепутэ, аша кум н-а фост нимень ынаинтя та ши ну се ва скула нимень ничодатэ ка тине.
13А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.
13Май мулт, ыць вой да ши че н-ай черут: богэций ши славэ, аша ынкыт ын тот тимпул веций тале ну ва фи ничун ымпэрат ка тине.
14И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.
14Ши, дакэ вей умбла ын кэиле Меле, пэзинд леӂиле ши порунчиле Меле, кум а фэкут Давид, татэл тэу, ыць вой лунӂи зилеле.”
15Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
15Соломон с-а дештептат. Ачеста а фост висул. Соломон с-а ынторс ла Иерусалим ши с-а ынфэцишат ынаинтя кивотулуй легэмынтулуй Домнулуй. А адус ардерь-де-тот ши жертфе де мулцумире ши а дат ун оспэц тутурор служиторилор луй.
16Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.
16Атунч ау венит доуэ фемей курве ла ымпэрат ши с-ау ынфэцишат ынаинтя луй.
17И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
17Уна дин фемей а зис: „Рогу-мэ, домнул меу, еу ши фемея ачаста локуям ын ачеяшь касэ ши ам нэскут лынгэ еа ын касэ.
18А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.
18Дупэ трей зиле, фемея ачаста а нэскут ши еа. Локуям ымпреунэ, ничун стрэин ну ера ку ной ын касэ, ну ерам декыт ной амындоуэ.
19И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
19Песте ноапте, фиул ачестей фемей а мурит, пентру кэ се кулкасе песте ел.
20Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.
20Еа с-а скулат пе ла мижлокул нопций, а луат пе фиул меу де лынгэ мине, пе кынд дормя роаба та, ши л-а кулкат ла сынул ей, яр пе фиул ей, каре мурисе, л-а кулкат ла сынул меу.
21А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.
21Диминяца, м-ам скулат сэ дау цыцэ копилулуй, ши ятэ кэ ера морт. М-ам уйтат ку луаре аминте ла ел диминяца, ши ятэ кэ ну ера фиул меу пе каре-л нэскусем.”
22Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
22Чялалтэ фемее а зис: „Ба ну; фиул меу есте чел виу, яр фиул тэу е чел морт.” Дар чя динтый а рэспунс: „Ба ничдекум! Фиул тэу есте чел морт, яр фиул меу есте чел виу.” Аша ау ворбит еле ынаинтя ымпэратулуй.
23А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
23Ымпэратул а зис: „Уна зиче: ‘Фиул меу есте чел виу, яр фиул тэу есте чел морт.’ Ши чялалтэ зиче: ‘Ба ничдекум! Фиул тэу есте чел морт, яр фиул меу есте чел виу.’”
24И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
24Апой а адэугат: „Адучеци-мь о сабие.” Ау адус о сабие ынаинтя ымпэратулуй.
25Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
25Ши ымпэратул а зис: „Тэяць ын доуэ копилул чел виу ши даць о жумэтате унея ши о жумэтате челейлалте.”
26Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.
26Атунч, фемея ал кэрей копил ера виу а симцит кэ и се рупе инима пентру копил ши а зис ымпэратулуй: „Ах, домнул меу, дэ-й май бине ей копилул чел виу ши ну-л оморы!” Дар чялалтэ а зис: „Сэ ну фие нич ал меу, нич ал тэу; тэяци-л!”
27Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.
27Ши ымпэратул, луынд кувынтул, а зис: „Даць челей динтый копилул чел виу ши ну-л оморыць. Еа есте мама луй.”
28И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.
28Тот Исраелул а аузит де хотэрыря пе каре о ростисе ымпэратул. Ши с-ау темут де ымпэрат, кэч ау вэзут кэ ынцелепчуня луй Думнезеу ера ын ел, повэцуинду-л ын жудекэциле луй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.