1. Цареви 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
1Ымпэратул Соломон а юбит мулте фемей стрэине, афарэ де фата луй Фараон: моабите, амоните, едомите, сидониене, хетите,
2од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
2каре фэчяу парте дин нямуриле деспре каре Домнул зисесе копиилор луй Исраел: „Сэ ну интраць ла еле ши нич еле сэ ну интре ла вой, кэч в-ар ынтоарче негрешит инимиле ынспре думнезеий лор.” Де ачесте нямурь с-а алипит Соломон тырыт де юбире.
3Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
3А авут де невесте шапте суте де крэесе ымпэрэтешть ши трей суте де циитоаре, ши невестеле й-ау абэтут инима.
4И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
4Кынд а ымбэтрынит Соломон, невестеле й-ау плекат инима спре алць думнезей ши инима ну й-а фост ын тотул а Домнулуй Думнезеулуй сэу, кум фусесе инима татэлуй сэу Давид.
5И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
5Соломон с-а дус дупэ Астартея, зеица сидониенилор, ши дупэ Милком, урычуня амоницилор.
6И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.
6Ши Соломон а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй ши н-а урмат ын тотул пе Домнул, ка татэл сэу Давид.
7Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
7Атунч, Соломон а зидит пе мунтеле дин фаца Иерусалимулуй ун лок ыналт пентру Кемош, урычуня Моабулуй, пентру Молох, урычуня фиилор луй Амон.
8Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
8Аша а фэкут пентру тоате невестеле луй стрэине, каре адучяу тэмые ши жертфе думнезеилор лор.
9А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
9Домнул С-а мыният пе Соломон пентру кэ ышь абэтусе инима де ла Домнул Думнезеул луй Исраел, каре и Се арэтасе де доуэ орь.
10и беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
10Ын привинца ачаста ый спусесе сэ ну мяргэ дупэ алць думнезей, дар Соломон н-а пэзит порунчиле Домнулуй.
11И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
11Ши Домнул а зис луй Соломон: „Фииндкэ ай фэкут аша ши н-ай пэзит легэмынтул Меу ши леӂиле Меле пе каре ци ле-ам дат, вой рупе ымпэрэция де ла тине ши о вой да служиторулуй тэу.
12Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.
12Нумай ну вой фаче лукрул ачеста ын тимпул веций тале, пентру татэл тэу Давид. Чи дин мына фиулуй тэу о вой рупе.
13Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
13Ну вой рупе ынсэ тоатэ ымпэрэция; вой лэса о семинцие фиулуй тэу, дин причина робулуй Меу Давид ши дин причина Иерусалимулуй, пе каре л-ам алес.”
14И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
14Домнул а ридикат ун врэжмаш луй Соломон: пе Хадад, Едомитул, дин нямул ымпэрэтеск ал Едомулуй.
15Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
15Пе время кынд а бэтут Давид Едомул, Иоаб, кэпетения оштирий, суинду-се сэ ынгроапе морций, а учис тоатэ партя бэрбэтяскэ дин Едом;
16Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
16а рэмас аколо шасе лунь ку тот Исраелул, пынэ че а нимичит тоатэ партя бэрбэтяскэ.
17Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.
17Атунч, Хадад а фуӂит ку ниште едомиць, служиторь ай татэлуй сэу, ши с-а дус ын Еӂипт. Хадад ера ынкэ ун бэят пе атунч.
18И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
18Плекынд дин Мадиан, с-ау дус ла Паран, ау луат ку ей ниште оамень дин Паран ши ау ажунс ын Еӂипт, ла Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй. Фараон а дат о касэ луй Хадад, й-а пуртат грижэ де мынкаре ши й-а дат моший.
19И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
19Хадад а кэпэтат тречере ынаинтя луй Фараон пынэ аколо ынкыт Фараон й-а дат де невастэ пе сора невестей луй, сора ымпэрэтесей Тахпенес.
20И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.
20Сора Тахпенесей й-а нэскут пе фиул сэу Генубат. Тахпенес л-а ынцэркат ын каса луй Фараон; ши Генубат а фост ын каса луй Фараон, ын мижлокул копиилор луй Фараон.
21А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
21Кынд а аузит Хадад, ын Еӂипт, кэ Давид а адормит ку пэринций луй ши кэ Иоаб, кэпетения оштирий, мурисе, а зис луй Фараон: „Ласэ-мэ сэ мэ дук ын цара мя.”
22А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.
22Ши Фараон й-а зис: „Че-ць липсеште ла мине, де дорешть сэ те дучь ын цара та?” Ел а рэспунс: „Нимик, дар ласэ-мэ сэ плек.”
23Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.
23Думнезеу а ридикат ун алт врэжмаш луй Соломон: пе Резон, фиул луй Елиада, каре фуӂисе де ла стэпынул сэу Хададезер, ымпэратул дин Цоба.
24И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.
24Ел стрынсесе ниште оамень ла ел ши се фэкусе капул четей кынд а мэчелэрит Давид оштиле стэпынулуй сэу. С-ау дус ла Дамаск ши с-ау ашезат аколо ши ау домнит ла Дамаск.
25И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
25Ел а фост ун врэжмаш ал луй Исраел ын тот тимпул веций луй Соломон, ын ачелашь тимп кынд ый фэчя рэу Хадад ши ура пе Исраел. Ел а ымпэрэцит песте Сирия.
26И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
26Ши Иеробоам, служиторул луй Соломон, а ридикат мына ымпотрива ымпэратулуй. Ел ера фиул луй Небат, ефратит дин Цереда, ши авя ка мамэ пе о вэдувэ нумитэ Церуа.
27А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;
27Ятэ ку че прилеж а ридикат ел мына ымпотрива ымпэратулуй. Соломон зидя Мило ши ынкидя спэртуриле четэций татэлуй сэу, Давид.
28а Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.
28Иеробоам ера таре ши витяз; ши Соломон, вэзынд пе тынэрул ачеста ла лукру, й-а дат привегеря песте тоць оамений де корвоадэ дин каса луй Иосиф.
29Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.
29Ын время ачея, Иеробоам, ешинд дин Иерусалим, а фост ынтылнит пе друм де пророкул Ахия дин Сило, ымбрэкат ку о хайнэ ноуэ. Ерау амындой сингурь пе кымп.
30И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.
30Ахия а апукат хайна ноуэ пе каре о авя пе ел, а рупт-о ын доуэспрезече букэць
31И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
31ши а зис луй Иеробоам: „Иа-ць зече букэць! Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Ятэ, вой рупе ымпэрэция дин мына луй Соломон ши-ць вой да зече семинций.
32Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.
32Дар ел ва авя о семинцие, дин причина робулуй Меу Давид ши дин причина Иерусалимулуй, четатя пе каре ам алес-о дин тоате семинцииле луй Исраел.
33Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
33Ши ачаста, пентру кэ М-ау пэрэсит ши с-ау ынкинат ынаинтя Астартеей, зеица сидониенилор, ынаинтя луй Кемош, думнезеул Моабулуй, ши ынаинтя луй Милком, думнезеул фиилор луй Амон, ши пентру кэ н-ау умблат ын кэиле Меле, ка сэ факэ че есте дрепт ынаинтя Мя ши сэ пэзяскэ леӂиле ши порунчиле Меле, кум а фэкут Давид, татэл луй Соломон.
34Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.
34Ну вой луа дин мына луй тоатэ ымпэрэция, кэч ыл вой цине домн ын тот тимпул веций луй, пентру робул Меу Давид, пе каре л-ам алес ши каре а пэзит порунчиле ши леӂиле Меле.
35Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.
35Дар вой луа ымпэрэция дин мына фиулуй сэу ши-ць вой да зече семинций дин еа;
36А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.
36вой лэса о семинцие фиулуй сэу, пентру ка робул Меу Давид сэ айбэ тотдяуна о луминэ ынаинтя Мя ла Иерусалим, четатя пе каре ам алес-о сэ пун ын еа Нумеле Меу.
37Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
37Пе тине те вой луа ши вей домни песте тот че-ць ва дори суфлетул, вей фи ымпэратул луй Исраел.
38И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
38Дакэ вей аскулта де тот че-ць вой порунчи, дакэ вей умбла ын кэиле Меле ши дакэ вей фаче че есте дрепт ынаинтя Мя, пэзинд леӂиле ши порунчиле Меле, кум а фэкут робул Меу Давид, вой фи ку тине, ыць вой зиди о касэ трайникэ, аша кум ам зидит луй Давид, ши-ць вой да цие пе Исраел.
39И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.
39Вой смери прин ачаста сэмынца луй Давид, дар ну пентру тотдяуна.’”
40Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.
40Соломон а кэутат сэ омоаре пе Иеробоам. Ши Иеробоам с-а скулат ши а фуӂит ын Еӂипт, ла Шишак, ымпэратул Еӂиптулуй; а локуит ын Еӂипт пынэ ла моартя луй Соломон.
41А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?
41Челелалте фапте але луй Соломон, тот че а фэкут ел ши ынцелепчуня луй ну сунт скрисе оаре ын картя фаптелор луй Соломон?
42А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
42Соломон а домнит патрузечь де ань ла Иерусалим песте тот Исраелул.
43И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.
43Апой Соломон а адормит ку пэринций луй ши а фост ынгропат ын четатя татэлуй сэу Давид. Ын локул луй а домнит фиул сэу Робоам.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.