1. Цареви 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.
1Ахаб а спус Изабелей тот че фэкусе Илие ши кум учисесе ку сабия пе тоць пророчий.
2Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.
2Изабела а тримис ун сол ла Илие сэ-й спунэ: „Сэ мэ педепсяскэ зеий ку тоатэ аспримя лор дакэ мыне, ла часул ачеста, ну вой фаче ку вяца та че ай фэкут ту ку вяца фиекэруя дин ей.”
3А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.
3Илие, кынд а вэзут лукрул ачеста, с-а скулат ши а плекат, ка сэ-шь скапе вяца. А ажунс ла Беер-Шеба, каре цине де Иуда, ши шь-а лэсат служиторул аколо.
4А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.
4Ел с-а дус ын пустиу, унде, дупэ ун друм де о зи, а шезут суб ун иенупэр ши доря сэ моарэ зикынд: „Дестул! Акум, Доамне, я-мь суфлетул, кэч ну сунт май бун декыт пэринций мей.”
5Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.
5С-а кулкат ши а адормит суб ун иенупэр. Ши, ятэ, л-а атинс ун ынӂер ши й-а зис: „Скоалэ-те ши мэнынкэ.”
6А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.
6Ел с-а уйтат ши, ла кэпэтыюл луй, ерау о туртэ коаптэ пе ниште петре ынкэлзите ши ун урчор ку апэ. А мынкат ши а бэут, апой с-а кулкат дин ноу.
7А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.
7Ынӂерул Домнулуй а венит а доуа оарэ, л-а атинс ши а зис: „Скоалэ-те ши мэнынкэ, фииндкэ друмул пе каре-л ай де фэкут есте пря лунг пентру тине.”
8А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.
8Ел с-а скулат, а мынкат ши а бэут ши, ку путеря пе каре й-а дат-о мынкаря ачаста, а мерс патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць пынэ ла мунтеле луй Думнезеу, Хореб.
9А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
9Ши аколо, Илие а интрат ынтр-о пештерэ ши а рэмас ын еа песте ноапте. Ши кувынтул Домнулуй й-а ворбит астфел: „Че фачь ту аич, Илие?”
10А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
10Ел а рэспунс: „Ам фост плин де рывнэ пентру Домнул Думнезеул оштирилор, кэч копиий луй Исраел ау пэрэсит легэмынтул Тэу, ау сфэрымат алтареле Тале ши ау учис ку сабия пе пророчий Тэй; ам рэмас нумай еу сингур, ши каутэ сэ-мь я вяца!”
11А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;
11Домнул й-а зис: „Ешь ши стай пе мунте ынаинтя Домнулуй!” Ши ятэ кэ Домнул а трекут пе лынгэ пештерэ. Ши ынаинтя Домнулуй а трекут ун вынт таре ши путерник, каре деспика мунций ши сфэрыма стынчиле. Домнул ну ера ын вынтул ачела. Ши, дупэ вынт, а венит ун кутремур де пэмынт. Домнул ну ера ын кутремурул де пэмынт.
12а иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.
12Ши дупэ кутремурул де пэмынт, а венит ун фок. Домнул ну ера ын фокул ачела. Ши дупэ фок, а венит ун сусур блынд ши субцире.
13А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
13Кынд л-а аузит, Илие шь-а акоперит фаца ку мантауа, а ешит ши а стат ла гура пештерий. Ши ун глас й-а ворбит зикынд: „Че фачь ту аич, Илие?”
14А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
14Ел а рэспунс: „Ам фост плин де рывнэ пентру Домнул Думнезеул оштирилор, кэч копиий луй Исраел ау пэрэсит легэмынтул Тэу, ау сфэрымат алтареле Тале ши ау учис ку сабия пе пророчий Тэй; ам рэмас нумай еу сингур, ши каутэ сэ-мь я вяца.”
15Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом.
15Домнул й-а зис: „Ду-те, ынтоарче-те пе друмул тэу прин пустиу пынэ ла Дамаск ши, кынд вей ажунӂе, сэ унӂь пе Хазаел ка ымпэрат ал Сирией.
16А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.
16Сэ унӂь ши пе Иеху, фиул луй Нимши, ка ымпэрат ал луй Исраел ши сэ унӂь пе Елисей, фиул луй Шафат, дин Абел-Мехола, ка пророк ын локул тэу.
17Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.
17Ши се ва ынтымпла кэ пе чел че ва скэпа де сабия луй Хазаел ыл ва оморы Иеху ши пе чел че ва скэпа де сабия луй Иеху ыл ва оморы Елисей.
18Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.
18Дар вой лэса ын Исраел шапте мий де бэрбаць, ши ануме пе тоць чей че ну шь-ау плекат ӂенункий ынаинтя луй Баал ши а кэрор гурэ ну л-ау сэрутат.”
19И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.
19Илие а плекат де аколо ши а гэсит пе Елисей, фиул луй Шафат, арынд. Ынаинтя луй ерау доуэспрезече перекь де бой, ши ел ера ку а доуэспрезечя. Илие с-а апропият де ел ши шь-а арункат мантауа пе ел.
20А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?
20Елисей а пэрэсит боий, а алергат дупэ Илие ши а зис: „Ласэ-мэ сэ сэрут пе татэл меу ши пе мама мя ши те вой урма.” Илие й-а рэспунс: „Ду-те ши апой ынтоарче-те, дар гындеште-те ла че ць-ам фэкут.”
21И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
21Дупэ че с-а депэртат де Илие, с-а ынторс ши а луат о переке де бой пе каре й-а адус жертфэ; ку унелтеле боилор ле-а ферт карня ши а дат-о оаменилор с-о мэнынче. Апой с-а скулат, а урмат пе Илие ши а фост ын служба луй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.