1. Цареви 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити,
1Кынд а испрэвит Соломон де зидит Каса Домнулуй, каса ымпэратулуй ши тот че а гэсит ку кале сэ факэ,
2јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону;
2Домнул С-а арэтат а доуа оарэ луй Соломон, кум и Се арэтасе ла Габаон.
3и рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда.
3Ши Домнул й-а зис: „Ыць аскулт ругэчуня ши череря пе каре Мь-ай фэкут-о, сфинцеск каса ачаста пе каре ай зидит-о ка сэ пуй ын еа пентру тотдяуна Нумеле Меу, ши окий Мей ши инима Мя вор фи аколо пе вечие.
4А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,
4Ши ту, дакэ вей умбла ынаинтя Мя кум а умблат татэл тэу, Давид, ку инимэ куратэ ши ку неприхэнире, фэкынд тот че ць-ам порунчит, дакэ вей пэзи леӂиле ши порунчиле Меле,
5утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом.
5вой ынтэри пе вечие скаунул де домние ал ымпэрэцией тале ын Исраел, кум ам спус татэлуй тэу, Давид, кынд ам зис: ‘Ну вей фи липсит ничодатэ де ун урмаш пе скаунул де домние ал луй Исраел.’
6Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
6Дар, дакэ вэ вець абате де ла Мине вой ши фиий воштри, дакэ ну вець пэзи порунчиле Меле ши леӂиле Меле пе каре ви ле-ам дат ши дакэ вэ вець дуче сэ служиць алтор думнезей ши сэ вэ ынкинаць ынаинтя лор,
7тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех међу свим народима;
7вой нимичи пе Исраел дин цара пе каре й-ам дат-о, вой лепэда де ла Мине каса пе каре ам сфинцит-о Нумелуй Меу, ши Исраел ва ажунӂе де рыс ши де поминэ принтре тоате попоареле.
8а дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома?
8Ши орькыт де ыналтэ есте каса ачаста, орьчине ва трече пе лынгэ еа ва рэмыне ынкременит ши ва флуера. Ши ва зиче: ‘Пентру че а фэкут Домнул аша цэрий ачестея ши касей ачестея?’
9И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
9Ши и се ва рэспунде: ‘Пентру кэ ау пэрэсит пе Домнул Думнезеул лор, каре а скос пе пэринций лор дин цара Еӂиптулуй, пентру кэ с-ау алипит де алць думнезей, с-ау ынкинат ынаинтя лор ши ле-ау служит, де ачея а фэкут Домнул сэ винэ песте ей тоате ачесте реле.’”
10А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,
10Дупэ доуэзечь де ань, Соломон зидисе челе доуэ касе: Каса Домнулуй ши каса ымпэратулуй.
11а Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској.
11Атунч, фииндкэ Хирам, ымпэратул Тирулуй, дэдусе луй Соломон лемне де чедру ши лемне де кипарос ши аур кыт а воит, ымпэратул Соломон а дат луй Хирам доуэзечь де четэць ын цара Галилеий.
12И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.
12Хирам а ешит дин Тир сэ вадэ четэциле пе каре и ле дэдя Соломон. Дар ну й-ау плэкут
13Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас.
13ши а зис: „Че четэць мь-ай дат, фрате?” Ши ле-а нумит Цара Кабул, нуме пе каре л-ау пэстрат пынэ ын зиуа де азь.
14А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата.
14Хирам тримисесе ымпэратулуй о сутэ доуэзечь де таланць де аур.
15И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.
15Ятэ кум стау лукруриле ку привире ла оамений де корвоадэ пе каре й-а луат ымпэратул Соломон пентру зидиря Касей Домнулуй ши а касей сале Мило ши а зидулуй Иерусалимулуй, Хацорулуй, Мегидоулуй ши Гезерулуй.
16Јер Фараон, цар мисирски, изиђе и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.
16Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, венисе ши кучерисе Гезерул, ый дэдусе фок ши оморысе пе канааниций каре локуяу ын четате. Апой, ыл дэдусе де зестре фетей луй, неваста луй Соломон.
17А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.
17Ши Соломон а зидит Гезерул, Бет-Хоронул де жос,
18И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
18Баалатул ши Тадморул ын пустиул цэрий,
19и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.
19тоате четэциле служинду-й ка магазий ши фиинд але луй: четэциле пентру каре, четэциле пентру кэлэриме ши тот че а гэсит ку кале Соломон сэ зидяскэ ла Иерусалим, ла Либан ши ын тоатэ цара песте каре ымпэрэця.
20И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,
20Яр пе тот попорул каре май рэмэсесе дин амориць, хетиць, ферезиць, хевиць ши иебусиць, нефэкынд парте дин копиий луй Исраел,
21синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана.
21пе урмаший лор каре май рэмэсесерэ дупэ ей ын царэ ши пе каре копиий луй Исраел ну-й путусерэ нимичи ку десэвыршире, Соломон й-а луат ка робь де корвоадэ, ши аша ау фост пынэ ын зиуа де астэзь.
22А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.
22Дар Соломон н-а ынтребуинцат ка робь де корвоадэ пе копиий луй Исраел, кэч ей ерау оамень де рэзбой, служиторий луй, кэпетенииле луй, кэпитаний луй, кырмуиторий карелор ши кэлэримий луй.
23И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.
23Кэпетенииле пусе де Соломон песте лукрэрь ерау ын нумэр де чинч суте чинчзечь, ынсэрчинаць сэ привегезе пе лукрэторь.
24А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.
24Фата луй Фараон с-а суит дин четатя луй Давид ын каса ей, пе каре й-о зидисе Соломон. Атунч а зидит ел Мило.
25И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом.
25Соломон адучя де трей орь пе ан ардерь-де-тот ши жертфе де мулцумире пе алтарул пе каре-л зидисе Домнулуй ши ардя тэмые пе чел каре ера ынаинтя Домнулуй. Ши а испрэвит астфел каса.
26И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској.
26Ымпэратул Соломон а май фэкут ши корэбий ла Ецион-Гебер, лынгэ Елот, пе цэрмуриле Мэрий Роший, ын цара Едомулуй.
27И посла Хирам на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломуновим;
27Ши Хирам а тримис ку ачесте корэбий, ла служиторий луй Соломон, пе ыншишь служиторий луй, маринарь каре куноштяу маря.
28и дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.
28С-ау дус ла Офир ши ау луат де аколо аур, патру суте доуэзечь де таланць, пе каре й-ау адус ымпэратулуй Соломон.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.