1. Цареви
Chapter 3
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Freedom Bible (Thai)
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (Thai)
1А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
1โซโลมอน​ทำสัญญาไมตรีด้วยการแต่งงานกับราชวงศ์​ของฟาโรห์กษัตริย์​อียิปต์ พระองค์​รับธิดาของฟาโรห์มาอยู่ในนครดาวิด ระหว่างที่ยังสร้างวังของพระองค์ พระวิหาร​ของพระยาห์เวห์ และกำแพงรอบเยรูซาเล็มไม่เสร็จ
2Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.
2แต่ประชาชน​ยังถวายเครื่องบูชา​ตามสถานบูชาบนที่สูง เพราะยังไม่ได้สร้างพระวิหาร​สำหรับพระนามของพระยาห์เวห์
3А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
3โซโลมอน​รักพระยาห์เวห์​และดำเนินตามกฎเกณฑ์ของดาวิด​บิดาของพระองค์ เว้นแต่พระองค์​ยังถวายเครื่องบูชา​และเผาเครื่องหอมตามสถานบูชาบนที่สูง
4Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.
4กษัตริย์​เสด็จไปถวายเครื่องบูชา​ที่กิเบโอน เพราะที่นั่นเป็นสถานบูชาบนที่สูงแห่งสำคัญ โซโลมอน​ถวายเครื่องบูชา​เผาทั้งตัวหนึ่งพันตัวบนแท่นบูชานั้น
5И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.
5ที่กิเบโอน พระยาห์เวห์​ทรงปรากฏแก่โซโลมอน​ในความฝันเวลากลางคืน พระเจ้า​ตรัสว่า “จงขอสิ่งที่เจ้าต้องการให้เรามอบแก่เจ้า”
6А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.
6โซโลมอน​ทูลว่า “พระองค์​ทรงแสดงความเมตตาอันยิ่งใหญ่ต่อดาวิด​บิดาของข้าพระองค์​ผู้รับใช้ของพระองค์ เพราะท่านดำเนินต่อพระพักตร์พระองค์​ด้วยความสัตย์จริง ความชอบธรรม และความซื่อตรงต่อพระองค์​สุดหัวใจ พระองค์​ยังทรงรักษาความเมตตาอันยิ่งใหญ่นี้ต่อท่าน ด้วยการประทานบุตร​ให้ขึ้นนั่งบนบัลลังก์​ของท่านดังที่เป็นอยู่วันนี้
7И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
7บัดนี้ ข้าแต่พระยาห์เวห์​พระเจ้า​ของข้าพระองค์ พระองค์​ทรงตั้งข้าพระองค์​ผู้รับใช้ของพระองค์​เป็นกษัตริย์​แทนดาวิด​บิดาของข้าพระองค์ แต่ข้าพระองค์​ยังเป็นเหมือนเด็กเล็ก ไม่รู้ว่าจะทำหน้าที่นำประชาชน​อย่างไร
8И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
8ข้าพระองค์​ผู้รับใช้ของพระองค์​อยู่ท่ามกลางประชาชน​ที่พระองค์​ทรงเลือก พวกเขามีจำนวนมากจนไม่อาจนับหรือคำนวณได้
9Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
9ขอประทานใจที่รู้จักไตร่ตรองแก่ข้าพระองค์​ผู้รับใช้ของพระองค์ เพื่อจะปกครองและตัดสินคดีของประชาชน​ของพระองค์ แยกแยะความดีและความชั่วได้ เพราะใครจะตัดสินคดีให้ประชาชน​มากมายของพระองค์​ได้?”
10И би мило Господу што Соломун то заиска.
10องค์พระผู้เป็นเจ้า​พอพระทัยที่โซโลมอน​ทูลขอสิ่งนี้
11И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
11พระเจ้า​ตรัสกับพระองค์​ว่า “เพราะเจ้าขอสิ่งนี้ ไม่ได้ขอให้ตนเองอายุยืนหรือร่ำรวย ไม่ได้ขอให้ศัตรูของเจ้าต้องตาย แต่ขอความเข้าใจเพื่อแยกแยะว่าอะไรยุติธรรม
12ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.
12เราจึงทำตามที่เจ้าขอ เรามอบใจที่มีปัญญาและความเข้าใจแก่เจ้า จนไม่เคยมีใครเหมือนเจ้ามาก่อน และจะไม่มีใครเหมือนเจ้าในภายหลัง
13А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.
13นอกจากนี้ เรายังให้สิ่งที่เจ้าไม่ได้ขอด้วย คือทรัพย์สมบัติและเกียรติยศ ตลอดชีวิตของเจ้าจะไม่มีกษัตริย์​องค์ใดเสมอเจ้า
14И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.
14ถ้าเจ้าดำเนินตามทางของเรา รักษากฎเกณฑ์และพระบัญญัติของเราอย่างดาวิด​บิดาของเจ้าทำ เราจะให้เจ้ามีอายุยืน”
15Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
15โซโลมอน​ตื่นขึ้นและรู้ว่าเป็นความฝัน พระองค์​จึงเสด็จไปเยรูซาเล็ม ยืนต่อหน้าหีบพันธสัญญา​ของพระยาห์เวห์ ถวายเครื่องบูชา​เผาทั้งตัวและเครื่องบูชา​สันติสุข แล้วจัดงานเลี้ยงให้ข้ารับใช้ทั้งหมด
16Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.
16ต่อมาหญิงโสเภณีสองคนมาเข้าเฝ้ากษัตริย์
17И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
17หญิงคนหนึ่งทูลว่า “เจ้านายของข้าพเจ้า ข้าพเจ้า​กับหญิงคนนี้อาศัยในบ้านเดียวกัน ข้าพเจ้า​คลอดลูกขณะที่นางอยู่ในบ้าน
18А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.
18หลังข้าพเจ้า​คลอดได้สามวัน นางก็คลอดลูกด้วย เราอยู่ด้วยกัน ในบ้านไม่มีคนอื่นนอกจากเราสองคน
19И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
19คืนหนึ่งลูกของนางตาย เพราะนางนอนทับเขา
20Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.
20กลางดึกนางลุกขึ้นเอาลูกชายของข้าพเจ้า​ที่นอนอยู่ข้างตัวไป ขณะที่ข้าพเจ้า​ผู้รับใช้ของพระองค์​หลับอยู่ นางเอาลูกข้าพเจ้า​ไปไว้ในอ้อมอกของตน แล้วเอาลูกที่ตายแล้วของนางมาไว้ในอ้อมอกข้าพเจ้า
21А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.
21เมื่อข้าพเจ้า​ตื่นมาให้นมลูกในตอนเช้า ก็เห็นว่าเด็กตายแล้ว แต่พอพิจารณาดูอีกที ก็รู้ว่าไม่ใช่ลูกที่ข้าพเจ้า​คลอด”
22Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
22หญิงอีกคนพูดว่า “ไม่จริง! คนที่ยังมีชีวิตเป็นลูกของข้า คนที่ตายเป็นลูกของเจ้า” หญิงคนแรกตอบว่า “ไม่จริง! คนที่ตายเป็นลูกของเจ้า คนที่ยังมีชีวิตเป็นลูกของข้า” ทั้งสองโต้เถียงกันต่อหน้ากษัตริย์
23А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
23กษัตริย์​ตรัสว่า “คนหนึ่งบอกว่า ‘คนที่ยังมีชีวิตเป็นลูกของข้า คนที่ตายเป็นลูกของเจ้า’ อีกคนบอกว่า ‘ไม่ คนที่ตายเป็นลูกของเจ้า คนที่ยังมีชีวิตเป็นลูกของข้า’”
24И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
24แล้วกษัตริย์​ตรัสว่า “เอาดาบมาให้เรา” พวกเขาจึงนำดาบมาถวาย
25Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
25กษัตริย์​ตรัสว่า “จงผ่าเด็กที่ยังมีชีวิตเป็นสองส่วน ให้คนละส่วนแก่หญิงทั้งสอง”
26Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.
26หญิงที่เป็นแม่ของเด็กที่ยังมีชีวิตสงสารลูกของตนจับใจ จึงทูลกษัตริย์​ว่า “เจ้านายของข้าพเจ้า โปรดยกเด็กที่ยังมีชีวิตให้นางเถิด อย่าฆ่าเขาเลย!” แต่อีกคนพูดว่า “เขาจะไม่เป็นของข้าหรือของเจ้า ผ่าเขาเลย”
27Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.
27กษัตริย์​จึงตรัสว่า “จงยกเด็กที่ยังมีชีวิตให้หญิงคนแรก อย่าฆ่าเขาเป็นอันขาด นางเป็นแม่ของเด็ก”
28И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.
28ชาวอิสราเอล​ทั้งหมดได้ยินคำตัดสินของกษัตริย์ ต่างก็ยำเกรงพระองค์ เพราะเห็นว่าปัญญาของพระเจ้า​อยู่ในพระองค์​เพื่อให้ตัดสินคดีอย่างยุติธรรม

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.