Захарија 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко.
1І споглянув я знов і бачу: ось чоловік, і мав в руці міряльного шнура.
2И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.
2Я спитав: Куди ти йдеш? а він сказав менї: Розміряти Ерусалим, щоб знати, який він завширшки й який завдовжки.
3И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет.
3Аж ось виступив ангел, що розмовляв ізо мною, другий же ангел вийшов вустрїч йому.
4И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.
4І сказав той до його: Біжи й скажи сьому молодикові так: Одкрито стояти ме Ерусалим через множество людей і скоту в ньому.
5И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.
5І сам я, говорить Господь, буду йому поломяним муром, і прославлю себе посеред його.
6Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ.
6Гей, гей! утікайте ж із півночньої вемлї, говорить Господь: Я бо вас порозвівав, нїби на всї чотири вітри, говорить Господь.
7Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се.
7Утїкай, Сионе, ти, що пробуваєш у дочки Вавилонської.
8Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог.
8Так бо говорить Господь сил небесних: Задля слави послав мене він до народів, що вас обдерали; хто бо торкається до вас, торкається об зїницю ока мого.
9Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.
9І ось, я підніму на них руку мою, й стануть вони здобиччю невольникам своїм, і зрозумїєте, що се Господь сил небесних послав мене.
10Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.
10Викликуй же радісно й веселись, дочко Сионова! ось бо, я прийду й осядусь посеред тебе, говорить Господь.
11И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.
11І прийдуть тодї многі народи до Господа, й будуть моїм народом; і я оселюсь посеред тебе, й зрозумієш, що мене послав до тебе Господь сил небесних.
12И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.
12І посяде Господь Юду, як своє наслїдде на сьвятій землї, й вибере собі знов Ерусалим.
13Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.
13Умовкни ж, усяке тіло, перед Господом! він бо підіймається з сьвятого пробутку свого.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.