Захарија 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Опет дође реч Господа над војскама говорећи:
1І надійшло слово Господа сил небесних, таке:
2Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ.
2Так говорить Господь Саваот: Я був повен ревнивої любови до Сиону, тим то й запалав великим гнївом за його.
3Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора.
3Так говорить Господь; Обернуся до Сиону й буду пробувати в Ерусалимі, й звати меться Ерусалим городом правди, а гора Господа сил небесних — горою сьвятою.
4Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости.
4Так говорить Господь Саваот: Знов седїти муть по майданах Ерусалимських дїди й баби, кожне з костуром у руці задля довгого віку свого.
5И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама.
5І повно буде по городських майданах хлопят і дївчат, що грати муться по улицях.
6Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама.
6Так говорить Господь сил: Коли се вдавати меться дивним ув очах останків з народу в тоті днї, то хиба ж воно дивне й у моїх очах? говорить Господь сил небесних.
7Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне.
7Так говорить Господь Саваот: Ось, я повизволяю люд мій із земель восточнїх і з земель від заходу сонця;
8И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.
8І поприводжу їх, та й будуть жити в Ерусалимі, й будуть вони моїм людом, а я — їх Богом у правдї й справедливостї.
9Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква.
9Так говорить Господь сил: Кріпіть руки ваші, ви, що в сих днях чуєте сї слова з уст пророків, що були при засновинах дому Господа сил небесних, щоб храм будувати.
10Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.
10До того бо часу не було нїякої користі нї людям анї користї з роботи скотом; хто виходив і хто ввіходив, не був безпечен од ворога, та й допустив я ворогуванне між людьми одного проти одного.
11А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама.
11Нині ж я не той, що в прежні часи до останку люду сього, говорить Господь сил.
12Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа.
12Посїв бо рости ме в супокою; виноградина давати ме плод свій і земля вроджай свій, та й небо давати ме росу свою, й усе те оддам у посїданнє послїдові люду сього.
13И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке.
13І буде так, що, як ви, доме Юдин і доме Ізрайлїв, були прокляттем у народів, так я спасу вас, і будете благословеннєм; то ж не бійтеся; кріпіте руки ваші!
14Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се,
14Так говорить Господь сил небесних: Як постановив я був покарати вас, коли батьки ваші гнївили мене, говорить Господь Саваот, та й не відмінив того,
15тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се.
15Так само постановив я нинї зробити добро Ерусалимові й Юдиному домові; не бійтеся!
16Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим;
16От же які вчинки вам чинити: Говоріте одно одному правду та й судїте по правдї й задля спокою в воротях ваших.
17и не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.
17Не мисліть у вашому серцї нічого лихого одно одному та й не любуйтесь у льживій присязї, се бо все я ненавиджу, говорить Господь.
18Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи;
18І надійшло до мене слово Господа Саваота:
19овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.
19Так говорить Господь сил небесних: Пости в четвертому, пятому, сьомому й десятому місяцї переміняться домові Юдиному в радощі й в веселі празники; тілько ви полюбіть правду й мир.
20Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова;
20Так говорить Господь сил: І приходити муть народи й осадники, многих городів;
21долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.
21І будуть приходити осадники одного міста до осадників другого та казати: Ось; ходімо туди, помолитись перед лицем Господнім й шукати ласки в Господа сил небесних; і скажуть ті: пійду й я.
22Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу.
22І приходити муть многі племена й сильні народи шукати Господа Саваота в Ерусалимі й благати Господа.
23Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.
23Так говорить Господь сил небесних: У ті часи буде так, що десятеро з усяких різномовних народів ухоплять за полу Юдея, й казати муть: Пійдемо й ми з тобою, ми бо чули, що з вами Бог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.