Захарија 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.
1І підвів я знов очі й побачив, аж се летить писаний звиток.
2И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.
2І спитав він у мене: Що ти бачиш? а я кажу: Бачу летючий писаний звиєць, двайцять локот завдовжки й десять локот завширшки.
3Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.
3І промовив він до мене: Се прокляттє, що виходить на всю країну кожен, що крадекривдить, буде вигублений, як се написано на одній стороні; так само хто ложно кленеться буде вигублений, як написано на другій сторонї.
4Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.
4Я допущу те прокляттє, говорить Господь Саваот, і ввійде воно в господу злодїя і в господу того, що моїм імям ложно божиться, й оселиться воно в їх домівках, і вигубить їх укупі з їх деревяною й камяною роботою.
5Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.
5І вийшов ангел, що розмовляв ізо мною, й промовив до мене: Підведи очі твої й подивись, що се за проява?
6А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.
6Кажу ж я: Що се? А він відказав: Се виходить мірка, й додав: се образ їх у всій країні.
7И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе.
7Аж ось, піднялась оловяна покришка, а там у єфі седить женщина.
8И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.
8І промовив він: Отся — то сама безбожність і пхнув її в ефу, та й накрив оловяною покришкою.
9И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше бод крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.
9І зняв я очі свої й побачив: аж ось проявились дві женщини, й вітер дув у крила їм, а крила в їх були наче в канї; й підняли вони ефу та й понесли її між землею й небом.
10И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?
10І поспитав я в ангела, що розмовляв ізо мною: Куди несуть вони єфу?
11А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.
11Він же відказав менї: Щоб виготовити їй пробуток у Сеннаар-землї й як осядеться вона там, то поставиться на своїй підставцї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.