Амос 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.
1От що дав менї Господь Бог у видиві побачити: Бачу я кошика з дозрілими овочами.
2И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.
2І спитав він у мене: Що бачиш, Амосе? Відказую: Кошик із дозрілими плодами. Тодї сказав менї Господь: Настав конець мойму людові Ізраїлеві; не буду вже прощати йому.
3И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.
3Піснї по палатах обернуться того часу в риданнє, говорить Господь Бог; багато їх помре, кидати муть трупи всюди, мовчки.
4Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
4Чуйте се, ви, голодні, що раді би пожерти вбогих та погубити злиденних, —
5Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;
5Ви, що мовляєте: Коли вже мине сьвято нового місяця, щоб можно продавати хлїб, та субота, щоб відчинити засїки, та знов зменшувати міру, а збільшити цїну секля та ошукувати невірною вагою,
6Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.
6Щоб купувати злидарів за гроші, і бідняг за пару обуви, та висївки за зерно продавати.
7Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.
7Славою (давною) Якова заклявся Господь: Справдї, я по віки не забуду й одного з їх учинків!
8Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?
8Чи через се ж не захитається тодї земля, чи не заплаче кожний, хто живе на нїй? Ой зворушиться вона, неначе ріка, буде підійматись і спадати, як ріка Египетська.
9И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.
9І буде в той день, говорить Господь Бог, що буде здаватись, наче б я заповів сонцю заходити опівднї, та наслав темряву на землю серед ясного дня;
10И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.
10І оберну вам сьвятки в сумуваннє й усї піснї ваші — в плач, і наложу на кожний стан верету й лисину на кожну голову; й заведу між вами плач, неначе по єдиній дитинї, а конець усьому буде — гіркий день.
11Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.
11Се надходять днї, говорить Господь Бог, що пішлю голод на землю, — не голод хлїба, та й не жадобу води, а жадобу почути Боже слово.
12И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.
12Будуть ходити од моря до моря, і блукати від півночі на південь, шукаючи слова Господнього, та не знайдуть його.
13У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,
13У той час будуть умлївати від жадоби гарні дївчата й молодики,
14Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.
14Тоті, що то божаться гріхом Самарийським, та мовляють: Так певно, як живе бог твій, Дане! — як оживлена дорога в Версавію! Вони попадають і вже не встануть.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.