Амос 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.
1Домнул Думнезеу мь-а тримис урмэтоаря ведение. Ятэ, ера ун кош ку поаме коапте.
2И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.
2Ел а зис: „Че везь, Амос?” Еу ам рэспунс: „Ун кош ку поаме коапте.” Ши Домнул мь-а зис: „А венит сфыршитул попорулуй Меу Исраел; ну-л май пот ерта!
3И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.
3Ын зиуа ачея, кынтечеле Темплулуй се вор префаче ын ӂемете”, зиче Домнул Думнезеу. „Претутиндень вор арунка ын тэчере о мулциме де трупурь моарте.”
4Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
4Аскултаць лукрул ачеста, вой, каре мынкаць пе чел липсит ши прэпэдиць пе чей ненорочиць дин царэ!
5Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;
5Вой, каре зичець: „Кынд ва трече луна ноуэ, ка сэ виндем грыул, ши Сабатул, ка сэ дескидем грынареле, сэ микшорэм ефа ши сэ мэрим сиклул ши сэ стрымбэм кумпэна ка сэ ыншелэм?
6Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.
6Апой, вом кумпэра пе чей невояшь пе арӂинт ши пе сэрак, пе о переке де ынкэлцэминте ши вом винде кодина ын лок де грыу.”
7Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.
7Домнул а журат пе слава луй Иаков: „Ничодатэ ну вой уйта ничуна дин фаптеле лор!
8Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?
8Ну се ва кутремура цара дин причина ачестор мишелий ши ну се вор жели тоць локуиторий ей? Ну се ва умфла тоатэ цара ка рыул, ридикынду-се ши коборынду-се ярэшь ка рыул Еӂиптулуй?
9И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.
9Ын зиуа ачея”, зиче Домнул Думнезеу, „вой фаче сэ асфинцяскэ соареле ла амязэ ши вой ынтунека пэмынтул зиуа-н амяза маре.
10И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.
10Вэ вой префаче сэрбэториле ын жале ши тоате кынтэриле, ын бочирь пентру морць; вой акопери тоате коапселе ку сачь ши вой фаче тоате капетеле плешуве; вой арунка цара ынтр-о жале ка пентру ун сингур фиу ши сфыршитул ей ва фи ка о зи амарэ.
11Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.
11Ятэ, вин зиле”, зиче Домнул Думнезеу, „кынд вой тримите фоамете ын царэ, ну фоамете де пыне, нич сете де апэ, чи фоаме ши сете дупэ аузиря кувинтелор Домнулуй.
12И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.
12Вор прибеӂь атунч де ла о маре ла алта, де ла мязэноапте ла рэсэрит, вор умбла истовиць ынкоаче ши ынколо, ка сэ кауте Кувынтул Домнулуй, ши тот ну-л вор гэси.
13У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,
13Ын зиуа ачея, се вор топи де сете фетеле фрумоасе ши флэкэий.
14Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.
14Ей, каре журэ акум пе пэкатул Самарией ши зик: ‘Пе Думнезеул тэу чел виу, Дане!’ ши ‘Пе друмул Беер-Шебей!’ вор кэдя ши ну се вор май скула.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.