Амос
Chapter 6

Амос

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Kulish and Puluj B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
1Горе вам, байдужнім на Сионї, що вповаєте на гору Самарийську, ви, що пійшли в гору понад людом, і що до вас Ізраїль приходить!
2Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
2Ійдїте лиш в Калне та подивітесь, а звідти перейдїть у Емат Великий, та ще спустїтесь у Гет Филистійський: Чи лучше ж там, анїж у вас у царстві? Чи більше займище їх, анїж займище ваше?
3Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
3Ви, що біда здається вам далека, й змагаєте до того, щоб запанувало насильство, —
4Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
4Ви, що вилежуєтесь на ложах із слонової костї, та випещуєтесь на постелях ваших; що їсте вибрані ягнята з отари, а телята з найситших пасовищ,
5Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
5Що сьпіваєте під гуслі, думаючи, що ви Давидові у псальмосьпіві рівня,
6Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
6Що пєте з чаш вино, мажетесь мастьми дорогими, а не маєте спожалїння над недолею Йосифовою!
7Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
7За те ж вони тепер у неволю на чолї перед полонянами пійдуть, та й скінчаться веселощі випещених.
8Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама: Ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
8Самим собою поклявся Господь Бог, та й так говорить Господь Бог Саваот: Ненавидна менї Яковова гординя, його палатами я гордую, і віддам на поталу столицю з усїм, що там буде.
9И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
9І коли де в якому домі зберуться десяток, то й вони погинуть.
10И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
10І прийде родич, щоб повиносити костї їх із дому, й запитається в того, що ще зостався в хатї: чи ще хто є в тебе? Той відкаже: Нема вже нїкого. А сей скаже: Не говори більше, бо не годилось би споминати імя Господнє.
11Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
11Бо, бач, Господь прикаже й покарає більший будинок розпадом, а менший будинок — розпуклинами.
12Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
12Чи ж конї бігають по скелях? чи волами мож би їх орати? А ви тим часом обертаєте правосуд ув отруту, а плід справедливостї — в гіркий полин, —
13Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
13Ви, що втїшаєтесь марнотою, та мовляєте: Хиба ми не нашою силою здобували свою могутність?
14Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
14Ось, я, говорить Господь Бог Саваот, підійму на вас, роде Ізрайлїв, нарід та й будуть вас тїснити од ввіходу в Емат та й до ріки в пустинї.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.