2. Дневници 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,
1Кынд шь-а испрэвит Соломон ругэчуня, с-а коборыт фок дин чер ши а мистуит ардеря-де-тот ши жертфеле, ши слава Домнулуй а умплут каса.
2те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.
2Преоций ну путяу сэ интре ын Каса Домнулуй, кэч слава Домнулуй умпля Каса Домнулуй.
3А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
3Тоць копиий луй Исраел ау вэзут коборынду-се фокул ши слава Домнулуй песте касэ; ей шь-ау плекат фаца ла пэмынт пе пардосялэ, с-ау ынкинат ши ау лэудат пе Домнул, зикынд: „Кэч есте бун, кэч ындураря Луй цине ын вяк!”
4И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.
4Ымпэратул ши тот попорул ау адус жертфе ынаинтя Домнулуй.
5И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.
5Ымпэратул Соломон а ынжунгият доуэзечь ши доуэ де мий де бой ши о сутэ доуэзечь де мий де ой. Астфел ау фэкут ымпэратул ши тот попорул сфинциря Касей луй Думнезеу.
6А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.
6Преоций стэтяу ла локул лор ши тот астфел ши левиций, ку инструментеле фэкуте ын чинстя Домнулуй де ымпэратул Давид, пентру кынтаря лауделор Домнулуй, кынд й-а ынсэрчинат Давид сэ мэряскэ пе Домнул зикынд: „Кэч ындураря Луй цине ын вяк!” Преоций сунау дин трымбице ын фаца лор. Ши тот Исраелул ера де фацэ.
7И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.
7Соломон а сфинцит ши мижлокул курций, каре есте ынаинтя Касей Домнулуй, кэч аколо а адус ардериле-де-тот ши грэсимиле жертфелор де мулцумире, пентру кэ алтарул де арамэ пе каре-л фэкусе Соломон ну путя купринде ардериле-де-тот, даруриле де мынкаре ши грэсимиле.
8У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског.
8Соломон а прэзнуит сэрбэтоаря ын время ачея шапте зиле ши тот Исраелул а прэзнуит ымпреунэ ку ел; венисе о маре мулциме де оамень де ла интраря Хаматулуй пынэ ла пырыул Еӂиптулуй.
9И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.
9Ын зиуа а опта, ау авут о адунаре де сэрбэтоаре, кэч сфинциря алтарулуй ау фэкут-о шапте зиле ши сэрбэтоаря тот шапте зиле.
10А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом.
10Ын а доуэзечь ши трея зи а луний а шаптя, Соломон а тримис ынапой ын кортурь пе попор, каре ера весел ши мулцумит де бинеле пе каре-л фэкусе Домнул луй Давид, луй Соломон ши попорулуй Сэу Исраел.
11И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.
11Кынд а испрэвит Соломон Каса Домнулуй ши каса ымпэратулуй ши а избутит ын тот че-шь пусесе де гынд сэ факэ ын Каса Домнулуй ши ын каса ымпэратулуй,
12Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве.
12Домнул С-а арэтат луй Соломон ноаптя ши й-а зис: „Ыць аскулт ругэчуня ши алег локул ачеста дрепт каса унде ва требуи сэ Ми се адукэ жертфе.
13Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,
13Кынд вой ынкиде черул ши ну ва фи плоае, кынд вой порунчи лэкустелор сэ мэнынче цара, кынд вой тримите чума ын попорул Меу,
14и понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову.
14дакэ попорул Меу, песте каре есте кемат Нумеле Меу, се ва смери, се ва руга ши ва кэута Фаца Мя, ши се ва абате де ла кэиле луй реле, ыл вой аскулта дин черурь, ый вой ерта пэкатул ши-й вой тэмэдуи цара.
15И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места.
15Окий Мей вор фи дескишь де акум ши урекиле Меле вор фи ку луаре аминте ла ругэчуня фэкутэ ын локул ачеста.
16Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.
16Акум, алег ши сфинцеск каса ачаста, пентру ка Нумеле Меу сэ локуяскэ ын еа пе вечие, ши вой авя тотдяуна окий ши инима Мя аколо.
17А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,
17Ши ту, дакэ вей умбла ынаинтя Мя кум а умблат татэл тэу, Давид, фэкынд тот че ць-ам порунчит, ши дакэ вей пэзи леӂиле ши порунчиле Меле,
18утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу.
18вой ынтэри скаунул де домние ал ымпэрэцией тале, кум ам фэгэдуит татэлуй тэу, Давид, кынд ам зис: ‘Ничодатэ ну вей фи липсит де ун урмаш каре сэ домняскэ песте Исраел.’
19Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
19Дар, дакэ вэ вець абате, дакэ вець пэрэси леӂиле ши порунчиле Меле, пе каре ви ле-ам дат, ши дакэ вэ вець дуче сэ служиць алтор думнезей ши сэ вэ ынкинаць ынаинтя лор,
20тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима.
20вэ вой смулӂе дин цара Мя, пе каре в-ам дат-о, вой лепэда де ла Мине каса ачаста пе каре ам ынкинат-о Нумелуй Меу ши о вой фаче де поминэ ши де батжокурэ принтре тоате попоареле.
21И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома?
21Ши, кыт де ыналтэ есте каса ачаста, орьчине ва трече пе лынгэ еа ва рэмыне ынкременит ши ва зиче: ‘Пентру че а фэкут Домнул аша цэрий ши касей ачестея?’
22И одговориће се: Јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло.
22Ши се ва рэспунде: ‘Пентру кэ ау пэрэсит пе Домнул Думнезеул пэринцилор лор, каре й-а скос дин цара Еӂиптулуй, пентру кэ с-ау алипит де алць думнезей, с-ау ынкинат ынаинтя лор ши ле-ау служит; ятэ де че а тримис песте ей тоате ачесте реле.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.