2. Дневници 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом.
1Иосафат а авут богэций ши славэ дин белшуг ши с-а ынкускрит ку Ахаб.
2И после неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који беше с њим, и наговараше га да пође на Рамот галадски.
2Дупэ кыцьва ань, с-а коборыт ла Ахаб, ын Самария. Ахаб а тэят пентру ел ши пентру попорул каре ера ку ел ун маре нумэр де ой ши бой ши л-а ругат сэ се суе ла Рамот дин Галаад.
3И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудином: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.
3Ахаб, ымпэратул луй Исраел, а зис луй Иосафат, ымпэратул луй Иуда: „Врей сэ вий ку мине ла Рамот, ын Галаад?” Иосафат й-а рэспунс: „Еу, ка тине, ши попорул меу, ка попорул тэу, вом мерӂе ла луптэ ымпотрива луй ку тине.”
4Још рече Јосафат цару Израиљевом: Питај данас шта ће Господ рећи.
4Апой Иосафат а зис ымпэратулуй луй Исраел: „Ынтрябэ акум, те рог, Кувынтул Домнулуй.”
5Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
5Ымпэратул луй Исраел а стрынс пе пророчь, ын нумэр де патру суте, ши ле-а зис: „Сэ не дучем ла луптэ ымпотрива Рамотулуй дин Галаад сау сэ-мь вэд де трябэ?” Ши ей ау рэспунс: „Суе-те ши Думнезеу ыл ва да ын мыниле ымпэратулуй.”
6А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
6Дар Иосафат а зис: „Ну май есте аич ничун пророк ал Домнулуй прин каре сэ-Л путем ынтреба?”
7А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
7Ымпэратул луй Исраел а рэспунс луй Иосафат: „Май есте ун ом прин каре ам путя сэ ынтребэм пе Домнул, дар ыл урэск, кэч ну-мь пророчеште нимик бун, ну пророчеште ничодатэ декыт рэу – есте Мика, фиул луй Имла.” Ши Иосафат а зис: „Сэ ну ворбяскэ аша ымпэратул!”
8Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.
8Атунч, ымпэратул луй Исраел а кемат ун дрегэтор ши й-а зис: „Тримите сэ винэ ындатэ Мика, фиул луй Имла.”
9А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин сеђаху, сваки на свом престолу обучени у царске хаљине, сеђаху на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
9Ымпэратул луй Исраел ши Иосафат, ымпэратул луй Иуда, шедяу фиекаре пе скаунул луй де домние, ымбрэкаць ку хайнеле лор ымпэрэтешть; шедяу ын локул де ла интраря порций Самарией. Ши тоць пророчий пророчяу ынаинтя лор.
10И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш бити Сирце докле их не истребиш.
10Зедекия, фиул луй Кенаана, ышь фэкусе ниште коарне де фер ши а зис: „Аша ворбеште Домнул: ‘Ку ачесте коарне вей бате пе сириень пынэ ый вей нимичи.’”
11Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.
11Ши тоць пророчий ау пророчит ла фел, зикынд: „Суе-те ла Рамот, ын Галаад, кэч вей авя избындэ ши Домнул ыл ва да ын мыниле ымпэратулуй.”
12А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као њихова, и говори добро.
12Солул каре се дусесе сэ кеме пе Мика й-а ворбит аша: „Ятэ, пророчий ку ун гынд пророческ де бине ымпэратулуй; кувынтул тэу сэ фие дар ка ши кувынтул фиекэруя дин ей! Вестеште де бине!”
13А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.
13Мика а рэспунс: „Виу есте Домнул кэ вой вести че ва спуне Думнезеул меу.”
14И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.
14Кынд а венит ла ымпэрат, ымпэратул й-а зис: „Мика, сэ не дучем ла луптэ ымпотрива Рамотулуй дин Галаад сау сэ-мь вэд де трябэ?” Ел а рэспунс: „Суици-вэ! Кэч вець авя избындэ ши вор фи даць ын мыниле воастре.”
15А цар му рече: Колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?
15Ши ымпэратул й-а зис: „Де кыте орь ва требуи сэ те пун сэ журь кэ ну-мь вей спуне декыт адевэрул ын Нумеле Домнулуй?”
16Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.
16Мика а рэспунс: „Вэд тот Исраелул рисипит пе мунць, ка ниште ой каре н-ау пэстор, ши Домнул а зис: ‘Оамений ачештя н-ау стэпын, фиекаре сэ се ынтоаркэ ын паче акасэ!’”
17Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
17Ымпэратул луй Исраел а зис луй Иосафат: „Ну ць-ам спус еу? Ел ну-мь пророчеште нимик бун, ну-мь пророчеште декыт рэу.”
18А Михеја рече: Зато чујте реч Господњу: Видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране;
18Ши Мика а зис: „Аскултаць дар Кувынтул Домнулуй! Ам вэзут пе Домнул стынд пе скаунул Сэу де домние ши тоатэ оастя черурилор стынд ла дряпта ши ла стынга Луй.
19и Господ рече: Ко ће преварити Ахава цара Израиљевог да отиде и падне код Рамота галадског? Још рече: Један рече ово а други оно.
19Ши Домнул а зис: ‘Чине ва амэӂи пе Ахаб, ымпэратул луй Исраел, ка сэ се суе ла Рамот, ын Галаад, ши сэ пярэ аколо?’ Ау рэспунс унул ынтр-ун фел, алтул ынтр-алтул.
20Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?
20Ши ун дух а венит ши с-а ынфэцишат ынаинтя Домнулуй ши а зис: ‘Еу ыл вой амэӂи.’ Домнул й-а зис: ‘Кум?’
21Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.
21‘Вой еши, а рэспунс ел, ши вой фи ун дух де минчунэ ын гура тутурор пророчилор луй.’ Домнул а зис: ‘Ыл вей амэӂи ши вей избути; ешь ши фэ аша.’
22Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тим пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.
22Ши акум, ятэ кэ Домнул а пус ун дух де минчунэ ын гура пророчилор тэй каре сунт де фацэ. Дар Домнул а ворбит рэу ымпотрива та.”
23Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
23Атунч, Зедекия, фиул луй Кенаана, апропиинду-се, а ловит пе Мика песте образ ши а зис: „Пе че друм а ешит духул Домнулуй дин мине ка сэ-ць ворбяскэ?”
24А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.
24Мика а рэспунс: „Вей ведя ын зиуа кынд вей умбла дин одае ын одае ка сэ те аскунзь.”
25Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповеднику градском и к Јоасу сину царевом.
25Ымпэратул луй Исраел а зис: „Луаць пе Мика ши дучеци-л ла Амон, кэпетения четэций, ши ла Иоас, фиул ымпэратулуй.
26И реците им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, а дајите му по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
26Ши спунець: ‘Аша ворбеште ымпэратул: «Бэгаць пе омул ачеста ын темницэ ши хрэници-л ку пыня ши ку апа ынтристэрий пынэ мэ вой ынтоарче ын паче.»’”
27А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте сви народи.
27Ши Мика а зис: „Дакэ те вей ынтоарче ын паче, н-а ворбит Домнул прин мине!” Апой а май зис: „Вой, тоате попоареле, аузиць!”
28И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.
28Ымпэратул луй Исраел ши Иосафат, ымпэратул луй Иуда, с-ау суит ла Рамот, ын Галаад.
29И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.
29Ымпэратул луй Исраел а зис луй Иосафат: „Вряу сэ-мь скимб хайнеле ка сэ мэ дук ла луптэ, дар ту ымбракэ-те ку хайнеле тале.” Ши ымпэратул луй Исраел шь-а скимбат хайнеле ши с-ау дус ла луптэ.
30А цар сирски заповеди војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.
30Ымпэратул Сирией дэдусе урмэтоаря порункэ май-марилор песте кареле луй: „Сэ ну вэ луптаць нич ку чел мик, нич ку чел маре, чи сэ вэ луптаць нумай ку ымпэратул луй Исраел.”
31А кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.
31Кынд ау зэрит май-марий карелор пе Иосафат, ау зис: „Есте ымпэратул луй Исраел.” Ши л-ау ынконжурат ка сэ лупте ку ел. Иосафат а скос ун ципэт. Домнул л-а ажутат ши Думнезеу й-а ындепэртат де ла ел.
32Јер видевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега.
32Май-марий карелор, вэзынд кэ ну ера ымпэратул луй Исраел, с-ау депэртат де ел.
33А један застрели из лука нагоном и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
33Атунч, ун ом а трас ку аркул ла ынтымпларе ши а ловит пе ымпэратул луй Исраел ынтре ынкеетуриле армэтурий. Ымпэратул а зис челуй че-й мына карул: „Ынтоарче ши скоате-мэ дин кымпул де бэтае, кэч сунт рэнит.”
34И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу.
34Лупта а фост ынвершунатэ ын зиуа ачея. Ымпэратул луй Исраел а стат ын кар, ын фаца сириенилор, пынэ сяра ши а мурит пе ла апусул соарелуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.