2. Дневници 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Беше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана из Јерусалима.
1Амация а ажунс ымпэрат ла вырста де доуэзечь ши чинч де ань ши а домнит доуэзечь ши ноуэ де ань ла Иерусалим. Мама са се кема Иоадан, дин Иерусалим.
2Он чињаше што је право пред Господом, али не целим срцем.
2Ел а фэкут че есте бине ынаинтя Домнулуй, дар ку о инимэ каре ну ера ын тотул датэ Луй.
3И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његовог.
3Кынд с-а ынтэрит домния ын мыниле луй, а оморыт пе служиторий каре учисесерэ пе ымпэратул, татэл сэу.
4Али синове њихове не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове, ни синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.
4Дар н-а оморыт пе фиий лор, кэч а лукрат потривит ку чея че есте скрис ын леӂе, ын картя луй Мойсе, унде Домнул дэ порунка ачаста: „Сэ ну се омоаре пэринций пентру копий ши сэ ну се омоаре копиий пентру пэринць, чи фиекаре сэ фие оморыт пентру пэкатул луй.”
5Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким хиљаднике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброја их од двадесет година и више, и нађе их триста хиљада војника избраних, који ношаху копље и штит.
5Амация а стрынс пе оамений дин Иуда ши й-а пус дупэ каселе пэринтешть, кэпетений песте мий ши кэпетений песте суте, пентру тот Иуда ши Бениамин. Ле-а фэкут нумэрэтоаря де ла вырста де доуэзечь де ань ын сус ши а гэсит трей суте де мий де оамень алешь, ын старе сэ поарте армеле, мынуинд сулица ши скутул.
6И јоште најми између Израиљаца сто хиљада храбрих људи за сто таланата сребра.
6А май токмит ку платэ дин Исраел о сутэ де мий де витежь, ку о сутэ де таланць де арӂинт.
7Али дође му човек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовим.
7Ун ом ал луй Думнезеу а венит ла ел ши а зис: „Ымпэрате, сэ ну мяргэ ку тине оастя луй Исраел, кэч Домнул ну есте ку Исраел, ну есте ку тоць ачешть фий ай луй Ефраим.
8Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.
8Дакэ мерӂь ку ей, кяр дакэ ай фаче ла луптэ фапте де витежие, сэ штий кэ Думнезеу те ва фаче сэ казь ынаинтя врэжмашулуй. Кэч Думнезеу аре путере сэ те ажуте ши сэ те факэ сэ казь.”
9Тада рече Амасија човеку Божјем: А шта ће бити са сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога.
9Амация а зис омулуй луй Думнезеу: „Дар че сэ фак ку чей о сутэ де таланць пе каре й-ам дат оастей луй Исраел?” Омул луй Думнезеу а рэспунс: „Домнул поате сэ-ць дя мулт май мулт декыт атыт.”
10И тако одвоји Амасија војску што му беше дошла од Јефрема да отиду у своје место; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје место с великим гневом.
10Атунч, Амация а деспэрцит чата каре-й венисе дин Ефраим ши а порунчит ка оамений ачештя сэ се ынтоаркэ акасэ. Дар ей с-ау мыният фоарте таре пе Иуда ши ау плекат акасэ ку маре фурие.
11А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет хиљада синова Сирових;
11Амация с-а ымбэрбэтат ши шь-а дус попорул ын Валя Сэрий, унде а бэтут зече мий де оамень дин фиий луй Сеир.
12и десет хиљада живих заробише Јудејци, и одведоше их на врх стене, и побацаше их са врх стене да се сви распадоше.
12Ши фиий луй Иуда ау принс дин ей зече мий де иншь вий, пе каре й-ау дус пе вырфул уней стынчь, де унде й-ау прэвэлит ын вале, аша ынкыт тоць ау фост здробиць.
13А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три хиљаде, и запленише велик плен.
13Ынсэ оамений дин чата кэрея ый дэдусе друмул ка сэ ну мяргэ ла рэзбой ку ел ау нэвэлит ын четэциле луй Иуда, де ла Самария пынэ ла Бет-Хорон, ау учис аколо трей мий де иншь ши ау луат мулте прэзь.
14А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сирових, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.
14Кынд с-а ынторс Амация де ла ынфрынӂеря едомицилор, а адус пе думнезеий фиилор луй Сеир ши й-а пус думнезей пентру ел; с-а ынкинат ынаинтя лор ши ле-а адус тэмые.
15Тада се разгневи Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тог народа, који не избавише свој народ из твоје руке?
15Атунч, Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива луй Амация ши а тримис ла ел пе ун пророк, каре й-а зис: „Пентру че ай кэутат пе думнезеий попорулуй ачестуя, кынд ей н-ау путут сэ-шь избэвяскэ попорул дин мына та?”
16И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за саветника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истребити кад то радиш а не слушаш савет мој.
16Пе кынд ворбя ел, Амация й-а зис: „Оаре те-ам фэкут сфетник ал ымпэратулуй? Плякэ! Пентру че врей сэ фий ловит?” Пророкул а плекат зикынд: „Штиу акум кэ Думнезеу а хотэрыт сэ те нимичяскэ, пентру кэ ай фэкут лукрул ачеста ши н-ай аскултат сфатул меу.”
17Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и поручи: Ходи да се огледамо.
17Дупэ че с-а сфэтуит, Амация, ымпэратул луй Иуда, а тримис сэ спунэ луй Иоас, фиул луй Иоахаз, фиул луй Иеху, ымпэратул луй Исраел: „Вино сэ не ведем фацэ ын фацэ!”
18А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену. Али наиђе зверје ливанско и изгази трн.
18Ши Иоас, ымпэратул луй Исраел, а тримис сэ спунэ луй Амация, ымпэратул луй Иуда: „Спинул дин Либан а тримис сэ спунэ чедрулуй дин Либан: ‘Дэ пе фийкэ-та де невастэ фиулуй меу!’ Ши фяреле сэлбатиче дин Либан ау трекут ши ау кэлкат ын пичоаре спинул.
19Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
19Ту те гындешть кэ ай бэтут пе едомиць ши де ачея ци се ыналцэ инима ка сэ те мындрешть. Акум стай май бине акасэ. Пентру че сэ стырнешть ун рэу каре ць-ар адуче пеиря та ши а луй Иуда?”
20Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове едомске.
20Дар Амация ну л-а аскултат, фииндкэ Думнезеу хотэрысе сэ-й дя ын мыниле врэжмашулуй, кэч кэутасерэ пе думнезеий Едомулуй.
21И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.
21Ши Иоас, ымпэратул луй Исраел, с-а суит ши с-ау вэзут ын фацэ ел ши Амация, ымпэратул луй Иуда, ла Бет-Шемешул луй Иуда.
22Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору.
22Иуда а фост бэтут де Исраел, ши фиекаре а фуӂит ын кортул луй.
23А Амасију цара Јудиног, сина Јоаса сина Јоахазовог, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу, четири стотине лаката.
23Иоас, ымпэратул луй Исраел, а луат ла Бет-Шемеш пе Амация, ымпэратул луй Иуда, фиул луй Иоас, фиул луй Иоахаз. Л-а адус ла Иерусалим ши а фэкут о спэртурэ де патру суте де коць ын зидул Иерусалимулуй, де ла Поарта луй Ефраим пынэ ла Поарта Унгюлуй.
24И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царског, и таоце, па се врати у Самарију.
24А луат тот аурул ши арӂинтул, ши тоате васеле каре се афлау ын Каса луй Думнезеу, ла Обед-Едом, ши вистиерииле касей ымпэратулуй. А луат ши остатичь ши с-а ынторс ла Самария.
25И поживе Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљевог петнаест година.
25Амация, фиул луй Иоас, ымпэратул луй Иуда, а трэит чинчспрезече ань дупэ моартя луй Иоас, фиул луй Иоахаз, ымпэратул луй Исраел.
26А остала дела Амасијина прва и последња, ето нису ли записана у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим?
26Челелалте фапте але луй Амация, челе динтый ши челе де пе урмэ, ну сунт скрисе оаре ын картя ымпэрацилор луй Иуда ши Исраел?
27И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га онде.
27Де кынд с-а абэтут Амация де ла Домнул, с-а фэкут ымпотрива луй о унелтире ла Иерусалим, ши ел а фуӂит ла Лакис. Дар л-ау урмэрит ла Лакис ши л-ау оморыт.
28И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином.
28Л-ау адус пе кай ши л-ау ынгропат ку пэринций сэй ын четатя луй Иуда.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.